Ponedeljak, 27.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Sačuvano od zaborava

Бањалука (Фото М. Кременовић)

Na Petrovdan ove godine navršilo se 80 godina od kada su iz Starčevice proterani Srbi. Toga dana na Banjalučkom polju postavljeni su marveni vagoni, a na polje su dovedene cele porodice – Antonić, Savatić, Čolić, Bajić, Jovanović, Malinović, Bilanović, i druge iz Banjaluke. Bila je tu i moja majka s nas troje dece. Moj otac Simo Antonić, zarobljen kao rezervista kraljeve vojske, odveden je u logor u Nemačkoj, gde je ostao četiri godine.

Kada smo se ukrcali u marveni voz, povezli su nas prema Sunji, tačnije u Sisak, u poznati logor Caprag. Tu smo proveli šest teških nedelja. Vladale su velike vrućine, nije bilo dovoljno hrane, a nismo mogli ni da se okupamo niti da operemo veš.

Zatim su nas ponovo ukrcali u marvene vagone pa je voz krenuo u Zemun, koji je tada bio pod vlašću NDH. Nakon nekoliko dana pregovora krenuli smo u Topčider. Tamo smo se nakon dužeg vremena konačno okupali, a dobili smo i garderobu i mnogo hleba i mleka za nas decu. Naše putovanje nastavilo se do logora „Crveni krst” u Nišu.

Moja majka smeštena je u kuću porodice Đorđević u Tešici. Ova porodica – Vojislav i njegova supruga Boska – prihvatila nas je kao najrođenije. Njihove dve ćerke Danče i Ljupče, nešto starije od nas, bile su nam kao sestre. A veliku pomoć imali smo i od tadašnje vlasti.

U to vreme česti su bili napadi Bugara, koji su činili velika nedela, pljačkali i otimali. Doživeli smo i bombardovanje savezničkih aviona, koji su nekoliko puta bacali bombe i blizu Tešice, a najteže je bilo na Uskrs 1944. godine.

Po oslobođenju Jugoslavije vratili smo se u Banjaluku, u rodnu Starčevicu. Kuće su nam bile oštećene jer su u njima za vreme našeg odsustva boravili muhadžeri. Vratio se i otac. On je bio tesar, a kad je popravio kuću nastao je za nas novi život. Ja sam završio remenarski zanat, kojim se i danas bavim, oženio sam se i dobio dve ćerke. Obe su završile medicinski fakultet, osnovale svoje porodice i ponosim se njima.

S porodicom Đorđević održavam kontakte, a nekoliko puta sam im odlazio i u posetu. Želja mi je da ove godine ponovo odem tamo i upalim sveću za sve njih – Vojislava, Bosku, Ljupče i Danče.

Vojislav Antonić,
Starčevica, Banjaluka

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.