Nedelja, 19.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ZAKLjUČAK NEZAVISNE MEĐUNARODNE KOMISIJE ZA ISTRAŽIVANjE STRADANjA SVIH NARODA U SREBRENIČKOJ REGIJI OD 1992. DO 1995.

Počinjen gnusan zločin, ali nije bilo genocida

Pripadnike vojne formacije Armije BiH koji su stradali u vojnim operacijama sud u Hagu je posmatrao kao osobe koje nisu bile u poziciji da se bore, što ne odgovora činjeničnom stanju, navodi komisija
(Фото EPA-EFE/Fehim Demir)

Nakon temeljne istrage Nezavisne međunarodne komisije za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji u periodu od 1992. do 1995. godine zaključuje se da se u Srebrenici nije dogodio ni pojedinačni zločin genocida, ni genocid uopšte. „Iako komisija ne smatra ubistva koja su se dogodila oko Srebrenice genocidom, ona uvažava činjenicu da su hiljade ljudi (uglavnom ratnih zarobljenika) ubijene na najstrašniji način i da odgovorne za ove gnusne zločine treba kazniti”, stoji između ostalog u zaključcima izveštaja Nezavisne međunarodne komisije za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji od 1992. do 1995. godine, koji je od juče dostupan na veb-stranicama komisije i Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica Republike Srpske.

U izveštaju su detaljno opisana istorijska dešavanja na ovom prostoru tokom Prvog i Drugog svetskog rata, ali i delovanje Međunarodnog suda u Hagu. Istraživači su podsetili da je, zbog izrazito visokih tenzija među muslimanima i Srbima juna 1990. donesena odluka o izmeštanju naoružanja teritorijalne odbrane s područja opština Srebrenica i Bratunac, a već sredinom 1990. osnovana je prva paravojna muslimanska organizacija u Podrinju čiji su se pripadnici zakleli na „Kuran da će se, u ime Alaha, boriti za odbranu vere”. Opisano je ubistvo deset srpskih civila u maju 1992. godine, kao i advokata Gorana Zekića. Nakon što su Srebrenicu zauzele snage Nasera Orića, Srbi su proterani, a Miroslav Deronjić je 9. maja 1992. naredio napad na selo Glogovu, najjače i najveće SDA uporište na teritoriji opštine Bratunac, kada su stradale 64 osobe muslimanske nacionalnosti, među kojima je bilo i civila.

Navedeno je i da su tokom leta 1992. muslimanske jedinice teritorijalne odbrane iz Srebrenice započele sistematičnu kampanju etničkog čišćenja srpskih sela u okolini sa ciljem zauzimanja Bratunca i presecanja Republike Srpske na dva dela. Čišćenje je nastavljeno 7. januara 1993. godine, kada su muslimanske jedinice započele opsežan napad na srpska sela u opštini Bratunac, posebno ciljajući selo Kravicu. U zaključku se ističe i da je enklava Srebrenica imala status „zaštićene zone” na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti UN koja je predviđala demilitarizaciju zaštićene zone, što u praksi nikada nije urađeno. Rekonstruisani su sukobi u julu 1995. između srpske vojske i Armije BiH i navedeno je da su pripadnici vojne formacije koji su stradali u vojnim operacijama posmatrani od strane suda u Hagu kao osobe koje nisu bile u poziciji da se bore, što ne odgovora činjeničnom stanju.

Tokom noći između 12. i 13. jula 1995. godine, kako je navedeno, vodile su se borbe između pripadnika 28. divizije Armije Republike BiH koji su mimo svoje volje ostavljeni na području Kamenice. „Svedoci navode da je te noći na tom delu rute stradalo oko 1.000 ljudi iz kolone. U ranim jutarnjim časovima 13. jula 1995. godine, od četiri do osam časova, pripadnici 28. divizije Armije Republike BiH prešli su preko putne komunikacije Nova Kasaba – Konjević Polje. U izjavama očevidaca navodi se da je između 500 i 1.000 ljudi stradalo tokom prelaza jedinaca 28. divizije Armije Republike BiH preko asfaltnog puta”, stoji u objavljenom izveštaju.

Procenjujemo da je tokom proboja na celoj ruti stradalo u borbama i međusobnim obračunima, uključujući samoubistva i stradanja u minskim poljima, između 4.000 i 5.000 ljudi, navodi Nezavisna međunarodna komisija. „Takođe, u proceni broja zarobljenih i streljanih moramo uzeti u obzir vojno sposobne muškarce koji se nisu priključili koloni već su zaštitu tražili od pripadnika mirovnih snaga Ujedinjenih nacija u Potočarima. Reč je ukupno o 299 vojno sposobnih osoba. Te osobe su prevezene 13. jula 1995. godine u prepodnevnim časovima u Osnovnu školu ’Vuk Karadžić’ u Bratuncu i većina je ubijena u sklopu masovnih streljanja koja su u narednim danima usledila”, dodaje se u zaključku.

Članovi Nezavisne međunarodne komisije za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji u periodu od 1992. do 1995. su, osim izraelskog istoričara Gideona Grajfa, profesor Valter Manušek iz Austrije, advokat Markus Kolbah, jedan od vodećih advokata u Nemačkoj koji je radio na suđenjima nemačkim nacističkim zločincima, Adarnele Šinaba iz Nigerije, koja je stručnjak za istraživanje zločina, prof. Marija Đurić, koja se smatra najboljom u svetu na polju forenzičkih istraživanja i jedini srpski predstavnik, zajedno s profesorom Rodžerom Bajardom, takođe svetski poznatim stručnjakom za forenzička istraživanja, profesor Juki Osaf iz Japana, koji se bavio sukobom u Srebrenici u poslednjoj dekadi, profesor Stiven Mejer, profesor Lorens Frenč i pokojni Đuzepe Zaharija, koji je stručnjak za medije.

Govoreći o izveštaju, predsednik komisije Gideon Grajf rekao je, između ostalog, da je komisija sačinila ozbiljan, profesionalan i uravnotežen izvještaj koji je veran istini i istorijskim događajima. Kao što je bio slučaj i kada je predstavljen izveštaj Nezavisne međunarodne komisije za istraživanje stradanja Srba u Sarajevu od 1991. do 1995. godine, zvaničnici Srpske su ocenili da nije reč o dokumentu koji je usmeren protiv bilo kog naroda u BiH.

„Namera nije da se umanji bilo čija patnja ili bol, ali da je potrebno da se događaji iz rata u BiH sagledaju nepristrasno i argumentovano, zbog čega su i formirane ove komisije”, saopšteno je iz Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica, prenela je RTRS.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.