Ponedeljak, 27.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Decenija od terorističkog napada u Norveškoj: Anders Brejvik nikada se nije iskreno pokajao

Niko ne želi da vidi Fjotolfa Hansena, kako se danas zove čovek koji je mučki ubio 77 ljudi, među kojima je najmlađa devojčica imala samo 14 godina
(Фото EPA/Meek, Tore)

Specijalno za „Politiku”
Oslo – Danas, tačno u podne, oglasiće se zvona na svim norveškim crkvama u znak sećanja na 77 žrtava najveće posleratne tragedije, koja je ovu zemlju zadesila pre ravno deset godina. Komemoracijama koje će biti održane na više mesta prisustvovaće i na njima govoriti visoke državne, političke ličnosti, crkveni velikodostojnici, prestolonaslednik Hokon, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg (za vreme tragedije bio je premijer)...

Podsetimo, pre tačno deceniju, tada tridesetjednogodišnji Norvežanin Anders Bering Brejvik izveo je dva teroristička napada. Najpre na sedište Norveške vlade u centru Osla, a nešto kasnije i na kamp podmlatka tada vladajuće Radničke partije na ostrvu Utoja. U zločinu koji Norveška ne pamti u novijoj istoriji, ubijeno je 77 ljudi, a desetine su lakše i teže ranjene. Pričinjena je i ogromna materijalna šteta.

Tog 22. jula, tačno u 15.25 časova, odjeknula je strahovita eksplozija u kvartu u centru prestonice gde su smešteni vlada i ministarstva. Anders Bering Brejvik dovezao je veliki kombi napunjen sa 950 kilograma eksploziva, ručno napravljenog tako što je na jednom seoskom imanju mešao veštačko đubrivo i dizel. Snaga eksplozije odgovarala je jačini bombe napunjene sa 300–400 kilograma razornog TNT-a. Stakla na zgradama vlade su popucala, tone srče rasule su se ulicama, a kroz prozore su izletali državni službenici i nameštaj... Poginulo je devetoro ljudi, dok je osmoro teže ranjeno.

Za to vreme, Brejvik je u srebrnosivom „fijat doblu” već bio na putu ka ostrvu Utoja, smeštenom u Tirifjordu, četrdesetak kilometara severozapadno od Osla. Na omaleno ostrvo stigao je pod punom ratnom opremom, obučen u lažnu policijsku uniformu, s lažnom policijskom značkom, naoružan pištoljem i poluautomatskom puškom s bajonetom i infracrvenim nišanom, s koferom punim municije. Domaćinima u političkom kampu omladine Radničke partije predstavio se kao policajac koji je došao da ih obezbedi i čuva jer se u prestonici dogodio teroristički napad.

Nekoliko minuta nakon dolaska na živopisno ostrvo Brejvik vadi pištolj i prvo ubija jednog čuvara, a potom i policajca u civilu koji nije bio na zadatku. I onda kreće u lov na tinejdžere:

„Umrećete danas, marksisti!”, povikao je (prema sudskoj rekonstrukciji i svedočenju preživelih) i krenuo da puca, uglavnom na omladince, koji su u panici počeli da beže, skrivaju se po ostrvu ispod stena i drveća, u uvalama... Mnogi su skakali u vodu pred razjarenim Brejvikom pokušavajući da preplivaju na drugu stranu do kopna i pristaništa Utvika udaljenog 500–600 metara.

Bio je to pravi masakr. Brejvik je mučki ubio 69 ljudi, od kojih su 33 žrtve bile mlađe od 18 godina. Najmlađa devojčica imala je samo 14. Od Brejvikovih metaka spasla su se 502 učesnika letnjeg političkog kampa. On se potom predao specijalnim jedinicama policije, odmah im se požalivši da ga boli prst i zatraživši od policajaca flaster.

Avgusta 2012. godine Brejvik je zbog terorističkih napada osuđen na maksimalnu kaznu – 21 godinu zatvora, stroge izolacije i starateljstva. Po isteku kazne, specijalno sudsko veće razmatraće da li je Brejvik spreman za slobodu ili je i dalje opasan za okolinu i da li postoji opasnost od ponavljanja istog ili sličnog krivičnog dela. Predviđeno je da se takva procedura ponavlja svakih pet godina. Upućeni pravni eksperti skloni su mišljenju da će Brejvik ostatak života provesti u zatvoru i izolaciji.

On je, inače, smešten u specijalnom zatvoru, u gradiću Šijen, oko 150 kilometara zapadno od Osla. Od smrti majke pre osam godina ne posećuje ga niko, samo advokati i službena lica.

Anders Bering Brejvik sa advokatima u sudnici (Foto EPA/Lise Aaserud)

Brejvik ima svojevrsni zatvorski apartman sa tri sobe i dvorištem: sobu za odmor, „kabinet” za studiranje, učenje i rad i sobu za treninge, razbibrigu i opuštanje. Poseduje TV, kompjuter (bez interneta), plejstejšen s igricama. Ima mogućnost da sam sebi priprema hranu. Osuđeni masovni ubica dobio je priliku da na Univerzitetu u Oslu studira politikologiju, ali još nije poznato kako će se sprovoditi studije s obzirom na strogu i potpunu izolaciju.

Anders Bering Brejvik ostao je kao vuk samotnjak – niko ne želi da ga vidi niti poseti. Da bi ga koliko-toliko socijalizovala, uprava zatvora je uspela da nagovori jednog dugogodišnjeg robijaša iz istog zatvora da obiđe potpuno izolovanog masovnog ubicu. Roni Danijelsen (43) izdržava višegodišnju kaznu za teška krivična dela, pljačke, nasilje, ucene, pretnje, prodaju narkotika, robijao je još kao petnaestogodišnjak. Njemu je pripala „čast” da prvi i jedini poseti Brejvika u izolaciji.

„Sreli smo se u prisustvu sedam do devet čuvara. Odmah sam mu rekao: ’To što si uradio, o tome ne želim da pričamo’”, prenosi Roni Danijelsen utiske posle prvog susreta s Brejvikom, pojasnivši da su malo pričali o planovima kad izađu na slobodu.

„Dva sata smo igrali karte i razgovarali. On je pričao o planovima i biznisu kad izađe. Mada, realno gledano, on nikada neće ni izaći iz zatvora”, kaže Danijelsen.

Međutim, Danijelsen kaže da mu se već tokom sledećeg ugovorenog sastanka i posete nešto „prelomilo” u glavi. Nije mogao da odvoji čoveka od događaja, ličnost od onoga što je uradio.

„Hteo sam da skočim preko stola, čuvari su me sprečili i odvojili, time je poseta odmah završena”, ispričao je Danijelsen novinarima dnevnog lista VG utiske posle druge, kratke posete Brejviku.

Brejvik je „promenio dlaku”, ali da li će uspeti da dokaže da je zaista izmenio i ćud? Pre četiri godine je promenio ime i sada se zove Fjotolf Hansen. Poslao je upravi zatvora pismo u kojem piše da žali zbog terorističkih napada koje je izvršio i da želi pomoć kako bi napustio kriminalni život. Takođe, Brejvik, sada Fjotolf Hansen, u pismu tvrdi da će „napustiti svoju fašističku, nacionalsocijalističku i etnonacionalističku ideologiju i pokret i da želi da dalje živi svojim životom”.

„Žao mi je što sam sproveo akciju 22. jula 2011. godine i da je bilo moguće ne bih to uradio”, napisao je Hansen.

Psiholozi i psihijatri tvrde da Brejvik, odnosno Hansen, pokušava da manipuliše da bi pobedio, nezadovoljan je boravkom u zatvoru i najradije bi da izađe. Njegovo pokajanje nije iskreno i iz njega se vidi da Brejvik nema empatije prema žrtvama, smatraju sudski veštaci i stručnjaci.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Дипломирани политиколог
Није за чуђење. Психопата који је узео пушку у руке и убио ненаоружане људе, и након свега тога дизао руку у нацистички поздрав у судници, тешко да икада може да се покаје.
Уааа политичари
Шта дете од 14 година тражи у "летњем политичком кампу"? Да ли ја само видим апсурд у овоме или још неко то види? Какви су то дечји политички кампови? То онда нису више деца већ политичари или неко ко се школује и обучава да сутра буде политичар а они нису никако невини. Жао ми је страдалих и увек сам изражавао саучешће породицама страдалих али морамо се замислити над неким стварима. Деци није место у политици. Деци је место на игралиштима, спортским теренима, дискотекама, школама.
deda
To je i meni odmah palo u oči. Da, jeste neshvatljiv zločin iz bilo kojih razloga ubijati decu, ali, zaista, šta rade deca u političkim kampovima? To se nekada kod nas nazivalo "politička indoktrinacija", a kako se sada to zove? Deca i omladina bi trebala da do 18 godine idu samo u sportske, kulturne, naučne kampove, a sve ostalo bi trebalo biti zakonom zabranjeno. Nije dobro decu od malih nogu uvežbavati kako da vladaju i manipulišu svojim sugrađanima.
Miki
Pa u SFRJ sva deca su redovno imala političku nastavu. Na valjanoj političkoj nastavi se ne uči kako da se bude tipični srpski političar. Tamo bi trebalo da se uče modeli efikasnog i društveno odgovornog funkcionisanja savremenog (danas veoma komplikovanog) društva, društveno odgovornog ponašanja, kao i sociloški ispravno "vladanje". Društveno odgovorno pošanje je ono što baš ne cveta u Srbiji, ni u politčara, ni u narodu. Kamo sreće da su naši političari školovaniji za posao koji obavljaju.
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.