Utorak, 21.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kada, kada? Nikad, nikad

​Dokle će oni što se zovu međunarodna zajednica sa udobne distance posmatrati kako se dva balkanska naroda batrgaju nesposobna da pronađu rešenje koje bi im otvorilo budućnost

Kada, kada, pita Albin Kurti predsednika Srbije o priznanju Kosova. Nikad, nikad, odgovara  Aleksandar Vučić kosovskom premijeru.

Pregovori koji protiču u tom ili burnijem tonu ne mogu da obećavaju, pa je obostrano pogubni status kvo jedina perspektiva. Može Vučić da tvrdi da je najbolji pregovarač na svetu, ali decenija natezanja i sasvim skromnih rezultata ga demantuje, baš kao i Kurtija koji živi u uverenju da će njegova rezultna odbojnost večito biti tolerisana od pokrovitelja kosovske nezavisnosti.

Njihov drugi direktni susret pretvorio se u manufakturu međusobnih optužbi za laganje, pa je sasvim logično pitanje čemu uopšte takvo junačenje? Nek se nađu kada jedan od njih smisli neki plan koji će se barem malo razlikovati od zakucanih pozicija kojih se odbranaški drže.

Dokle će oni što se zovu međunarodna zajednica sa udobne distance posmatrati kako se dva balkanska naroda batrgaju nesposobna da pronađu rešenje koje bi im otvorilo budućnost? Menjaju se portparoli EU, a poruka ostaje monotono ista: cilj dijaloga je „uzajamno prihvatljiv konsenzus i kompromis kako bi se došlo do pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa”.

Mogu visoki predstavnik unije za spoljnu politiku i bezbednost Đuzep Borelj i specijalni izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak da svoje visoke plate pravdaju osmesima koje ne skidaju u bilateralnim susretima, ali nisu se ni potrudili da obaveste gde je otprilike istina u dve potpuno konfliktne verzije koje smo dobili – svaka namenjena za domaću upotrebu.

„Vrlo mali napredak”, kaže Lajčak. Napredak? Ako je napredak dogovor za jesenji sastanak, zatvorite dućan gospodo. Važno je da se razgovara, podržava ovu invalidnu tezu i šef srpskog parlamenta Ivica Dačić.

Lepo. Pa da razgovaramo još neku deceniju. Na zdravlje i veselje pregovarača i posrednika. K’o Izraelci i Palestinci.

Zapadni emisari sada već sasvim otvoreno govore ono što se krilo ispod stolova diplomatskih kontakata: Srbiji nema mesta u EU dok ne reši kosovski konflikt. Kada će onda Srbija ući u EU? Nikad, nikad, odjekuje eho Vučićevih reči kojima demagoški jeftino ali populistički vešto skuplja glasove nacionalističke podrške – dok istovremeno ruši temelje države koja nije načisto gde su joj granice.

Suočavamo se sa kosovskom realnošću već duže od decenije. To što realnost znači da niko iz vlasti ne sme nogom da kroči na teritoriju srpske južne pokrajine bez saglasnosti tzv. vlasti tzv. države tzv. Kosova, ne sprečava nova suočavanja, iako je katarakta odavno ozbiljno oštetila politički vid.

No, predsednik uporno odbija da ode kod oftalmologa iako su tokom vlasti SNS-a Kosovu predati pravosuđe, policija, pozivni PTT broj, elektroprivreda, školstvo, zdravstvo, poreska uprava i carina.

Poprilično atributa nezavisnosti, plus najmanje stotinu članica UN – više od polovine – koje priznaju nezavisnost Kosova, ali Vučić i dalje priča o vizijama nekog kompromisa koji bi, posle još koje decenije cenkanja, mogao da se završi tako da Srbija dobije dublji deo jezera Gazivode pa da srpski ribari nastave da usavršavaju zanat kome ih je on naučio: lov somova po Srbiji na bućkalo.

Komesar za proširenje Oliver Varhelji je na nedavnom samitu u Tirani obećao da će regionalna saradnja doneti investicije vredne 30 milijardi evra, ali zna se šta je najskuplja srpska reč. Nema tog novca koji je Beograd spreman da izgubi da bi sačuvao ono što nema.

(Srđan Pečeničić)

Ovakav kakav je, dijalog deluje surealno. Baš kao i insistiranje na nazivu „tzv. reprezentacija Kosova” koja se borila za učešće na Evru 2020, ili na karti vremenske prognoze koja tvrdoglavo prikazuje Prištinu, grad u koji noga nekog srpskog političara nije kročila decenijama.

Može Vučić da organizuje sednicu skupštine da bi građane i poslanike informisao i pregovorima u Briselu, ali kao ni u silnim vanrednim TV obraćanjima javnosti nema šta da kaže.

Kompromis je jedino rešenje, ponavlja predsednik, a kada ga pitaju kakav bi to kompromis bio, slegne ramenima i uzvrati kontrapitanjem novinaru: šta biste vi predložili? Ponet ljutnjom na kamere, zaboravlja da je on predsednik. Da je njegov, a ne novinarev posao da smišlja rešenja.

Od predsednika se očekuje da predloži neki plan. Zašto nije proaktivan? Neka izađe sa raznim idejama a zna se kakvu bi sliku Priština stvarala o sebi ako bi ih sve odbijala. Stavovi Srbije moguće nisu kruti i isključivi, ali su svakako bezidejni, baš kao i visokih briselskih diplomata i licemerne Evropske unije kojoj sasvim odgovara da odugovlači brže integracije Srbije ili uvođenje bezviznog režima Kosovu – pošto nema dogovora.

Sve ovo postaje zamorno. Donkihotovski. Ima li predsednik, kome ističe vreme da ostvari obećanja koja je dao, snage i hrabrosti da se odmakne od „nikad, nikad” koji ponavlja i kabala srpskih političara sa svih strana političkog spektra?

Priznati Kosovo u ozbiljnim pregovorima koji bi bili okončani međunarodnim garancijama za srpsku državnu, crkveni i privatnu imovinu ravno je političkom samoubistvu, tvrde protivnici rešenja šireći strah od demonstracija, litija ili pobune. To je naracija koju su iste patriote – podeljene na analfabete globalne politike i na one kojima je to zanat i izvor zarade – ponavljale pre nego što je Slobodan Milošević isporučen Hagu, a posle toga i povodom Ratka Mladića i Radovana Karadžića. I, šta je bilo?

Malobrojni protesti na čiju masovnost nije uspevao da utiče ni ideološki otac sadašnjeg predsednika, Vojislav Šešelj. Ništa od ozbiljnih bura, i to u vreme kada je javnost bila mnogo manje zamorena kosovskom sagom nego danas. Tvrdim da bi sve prošlo po sličnom scenariju i da se Srbija saglasi sa stolicom Kosova u UN, ako već ne želi direktno međusobno priznanje.

No, moguće da Vučić ima neku drugu procenu, pa posle svega što se događalo u Crnoj Gori, u Srpskoj pravoslavnoj crkvi prepoznaje silu koja bi mogla da mobiliše narodni otpor uprkos svim finansijskim darovima kojima vlast zasipa SPC u poslednje dve godine.

Zamrznuti konflikt ne odgovara Srbiji, jer zapadne sile svoj stav o Kosovu neće promeniti. Neće ga, kako nagoveštava ono „nikad, nikad” s početka teksta, promeniti ni Beograd – što znači da i Srbija podstiče zamrznuti konflikt. Sve se svodi na jedno veliki ništa koje nastavlja da nam krade budućnost.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zivan Vidic
Да су гаранције ЕУ заиста валидне, па да се и преговара о признању... Овако, немоћ Европљана, заблуде Србије и неспремност косовских лидера на било коју врсту компромиса, води у још једну изгубљену деценију. И ону иза ње.
Из угла
Ми крадемо сами себи будућност са нашом неспособношћу. Признавањем Косова ништа не би добили осим што би оставили оне људе на Косову који нису повезани са влашћу на њихову милост и немилост. Када би прави људи дошли на права места, а не партијски подобни нама ЕУ не би ни требала.
Maradona
Vrlo realan komentar! Opet smo (ako smo uopšte ikad prestajali) počeli da vodimo nebesku politiku.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.