Nedelja, 19.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Misterija na padini pored Drine

Završen deo istraživanja na arheološkom lokalitetu „Orlovine” u Malom Zvorniku
Остаци базилике из шестог века (Фото Завод за заштиту споменика културе Ваљево)

Valjevo, Mali Zvornik - Dobro očuvani ostaci vizantijske bazilike, ogromne trobrodne crkve, površine oko 800 kvadratnih metara, koja potiče verovatno iz šestog veka, isplivali su nakon istraživanja koja su poslednjih godina, naročito ove, intenzivirana na arheološkom lokalitetu „Orlovine” u Malom Zvorniku. Ta veličanstvena građevina je međutim samo „kap u moru” lokaliteta površine preko 40 hektara na padini u neposrednoj blizini hidroelektrane na Drini. Sve ukazuje da je reč o utvrđenom naselju sa kompletnom infrastrukturom, mogućem administrativnom centru i episkopskom sedištu. Arheološki posmatrano, to je jedan od najvećih kasnoantičkih, odnosno ranovizantijskih lokaliteta na teritoriji Srbije, za sada potpuno misteriozan, jer o njemu ne postoje nikakvi dokumenti niti se pominje u bilo kakvim istorijskim izvorima...

Ovaj uvod u priču za „Politiku” pravi Radivoje Arsić, arheolog Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Valjevu, koji je teritorijalno nadležan za područje Malog Zvornika. Valjevski arheolozi, zajedno sa kolegama iz Čačka, pridružili su se istraživanjima koja je na ovoj lokaciji pre pet-šest godina započeo profesor Dejan Radičević sa beogradskog Filozofskog fakulteta, Odsek arheologija. Dosadašnje istraživanje, predstojeću konzervaciju i pripremu lokaliteta za turističku prezentaciju finansira opština Mali Zvornik.

Hrišćanski grob
Kao posebnu zanimljivost arheolog Radivoje Arsić navodi da na lokalitetu crkve u Orlovinama, koja datira iz šestog veka, postoji jedan grob gde je sahrana obavljena u osmom ili devetom veku, u kojem počiva osoba dečjeg uzrasta sahranjena na hrišćanski način. Na sebi je imala nakit, što ukazuje na vlastelinsko poreklo, pripadnost višem sloju. Prema Arsićevim rečima, to dokazuje da je verovatno već u to vreme postojao deo stanovništva vezan za hrišćanstvo, ljudi slovenskog porekla koji nisu mogli da obnove crkvu, ali su bili svesni njenog religijskog značaja i zato su dete tu sahranili...

‒ Dobrim delom je istražena crkva koja je jako dobro očuvana. Posebno je zanimljiv oltarski deo sa sedištima za sveštenstvo i episkopa, što ukazuje na značaj ovog objekta. Okolo se nalazi više objekata od kojih su neki spratni, ali su urušeni. Još ne znamo čemu su služili, pretpostavljamo da je jedan od njih bio episkopski dvor, jer je vezan direktno za crkvu. U blizini su i ostaci velike cisterne za vodu koja je snabdevala deo naselja ili celo naselje. Sačuvan je i deo kanala za vodu koji prolazi kroz crkvu i verovatno je vodio do krstionice ‒ navodi Radivoje Arsić.

Prema njegovim rečima, posebna atrakcija ovog istraženog dela arheološkog lokaliteta jesu grobnice koje su bile sastavni deo projekta crkve, jer su sazidane ispod crkvenog poda. Otkrivene su verovatno zbog toga što su opljačkane, jer su pljačkaši probili pod i došli do jedne grobnice, pa su tako i arheolozi, vekovima kasnije, praktično tragom lopova, otkrili nešto novo...

‒ Postoji mogućnost i da ovde nisu bili pljačkaši u pitanju već da su Romeji, tadašnji stanovnici naselja, pod najezdom Avara, napuštajući ovu lokaciju otvorili grobnice i iz njih poneli sve što je bilo od religijske važnosti. Moguće je i da su ekshumirali crkvene velikodostojnike koji su tu bili sahranjeni ‒ kaže Arsić, dodajući da je teško vremenski locirati ove događaje, ali da je verovatno da je krajem šestog veka crkva zapaljena... Postoji mogućnost da je čitava lokacija jedno vreme pripadala provinciji Dalmacija, koja dugo nije ulazila u sastav Istočnog carstva, nego je tu prolazila granica, da bi tek kasnije bila priključena tom carstvu, ukazuje on.

‒ Značaj ovog lokaliteta je ogroman, jer je bio potpuno nepoznat, a očigledno je imao važnu ulogu. Mi smo do sada ovde istraživali tragove iz šestog veka i iz kasnijih perioda, iz rano srednjovekovne srpske države, što je takođe vrlo bitno, jer toga ima jako malo istraženog. Ovo je nacionalno značajan lokalitet vezan za pomenuti period ‒ ističe valjevski arheolog.

Komentari13
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dragana Ivanović
Зашто је тешко написати Србске, јер то је, Византија није постојала.
banacanin
Zato sto je gramaticki nepravilno i jer tada u tom delu Srba nije bilo.
Petar
Drina je vazna plovna reka i Rimljanima, i Vizantiji i prenemanjickim Srbima. Lepo.
Sasa Mijatovic
Nažalost, nisu pomenuli najzasluznijeg čovjeka. Ovaj lokalitet je pronašao pok. Dejan Pavić, malozvornicki profesor istorije . Od njega je sve krenulo.
Dragana Ivanović
Нису ни написали да је то Србски не Византијско. Византију је измислио Ватикан
Marko
Koliko citam iz komentara ovde ima ozbiljnih poznavalaca arheologije. Drago mi je da je to neko sve vec znao ranije. Mozda bi cenjena gospoda mogla da odrze par predavanja na katedri za arheologiju, da rasvetle misterije i objave rezultate iskopavanja pre nego sto su zapocele.
Djokica
Baš i nije najveći kasnoantički lokalitet, nego ajde. Ima jedan sa 11 crkava i površine oko 20 ha. Pozzz

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.