Subota, 25.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Monografija o Igoru Vuku Torbici: U slavu života umetnika izuzetne pozorišne poetike

Игор Вук Торбица (Фото Град театар Будва)

Postoji ona čuvena lista 505 prideva koju je Harvard radio, na kojoj vidimo promene u kategorijama kako su ljudi ocenjivali njihovu važnost. Pohlepa je, recimo, pre desetak godina bila na nekom 300. mestu, a danas je na 20, i to kao nešto poželjno. Iskrenost je bila među prvih deset, danas je iza 100. mesta, reči su reditelja Igora Vuka Torbice (1987‒2020), koje se mogu pročitati u upravo objavljenoj monografiji posvećenoj ovom prerano preminulom reditelju: „Glas vrline – Igor Vuk Torbica”, čijom promocijom je otvoren Trg pesnika ovogodišnjeg 35. „Grada teatra” u Budvi, koji je i objavio. Delo će tokom jeseni biti predstavljeno i u novosadskom Srpskom narodnom pozorištu.

Direktan povod za ovaj izdavački poduhvat, kako podvlači Svetlana Ivanović, urednica izdanja, jeste tragičan, bolan i zbunjujući, ali je on napravljen u slavu života i rada umetnika izuzetne pozorišne poetike i predstavlja svojevrsno svedočanstvo jednog vremena. Malo je pozorišnih vizionara koji su snagom talenta i znanja, inteligencije, posvećenog i poštenog rada tako suštinski, a opet jednostavno, otkrivali i trasirali nove pravce pozorišnih poetika. Jedan od takvih, možda i jedini u bliskoj prošlosti, bio je reditelj Igor Vuk Torbica.

 Kada je, ne tako davno, kako navodi autorka monografije„Glas vrline – Igor Vuk Torbica”, festival „Grad teatar” otvoren Igorovom predstavom „Razbijeni krčag”, mnogobrojna publika istančanog pozorišnog ukusa već tada je znala da prisustvuje vanrednom estetskom činu. Njegove predstave su nas podsetile da pozorište pre svega treba da bude umetnost i kreacija igre, ali i putokaz da se, kako jedan autor navodi, kroz pozorište osetimo intimnije angažovani životom.

Saradnja Igora Vuka Torbice i „Grada teatra” iz Budve rezultirala je predstavom „Krvave svadbe” (rađenom u koprodukciji sa Srpskim narodnim pozorištem iz Novog Sada), suptilne, gotovo pa lirske poetike, kojom nije dominirao samo Lorkin zanosni poetski glas već i Torbičina raskošna rediteljska imaginacija.

Monografija donosi brojne intervjue, prikaze, kritiče osvrte, fotografije... Delo obiluje i osvrtima stručne javnosti, koji su u njegovom slučaju po pravilu odjekivali priznanjima i rezultirali nagradama.

Neki zajednički pozorišni planovi sa Igorom Vukom Torbicom, sa žaljenjem konstatuje Svetlana Ivanović, međutim, ostaće neostvareni. Nedostajaće i sve ono što je imao u vidu da svojim čitanjem pretoči u osobeni jezik pozorišne igre i na drugim scenama. I da još jednom ujedini pozorišne delatnike u svojoj jedinstvenoj umetničkoj viziji.

Igor Vuk Torbica rođen je 1987. godine u Drvaru, detinjstvo je proveo u Rovinju, da bi sa predstavom „Bog masakra” diplomirao režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesorke Alise Stojanović. Preminuo je u Rovinju 2020. godine. Za nepunih osam godina samostalnog rediteljskog rada na scenama profesionalnih pozorišta režirao je ukupno 15 predstava, za koje je dobio brojne nagrade. Nušićevog „Pokojnika” Igor Vuk Torbica režirao je na trećoj godini studija na sceni JDP-a, sledi Molijerov „Don Žuan” (Narodno pozorište „Toša Jovanović”, Zrenjanin), zatim Fon Klajstov „Razbijeni krčag” (JDP), pa Tolerov „Hinkeman” (ZKM). Nušićevu „Ožalošćenu porodicu” radi u Sloveniji, a Fon Horvatove „Priče iz Bečke šume” u Zagrebu. Još jednom režira u Beogradu, Tolstojevo „Carstvo mraka” (Narodno pozorište Beograd), slede režije Molijerovog „Mizantropa” (HNK Rijeka), Šekspirovog „Tita Andronika” (ZKM).

Ne bi valjalo ne pomenuti i nagrađivanog „Tartifa”, autorski projekat po motivima istoimene Molijerove drame ( SNP Novi Sad i NP Sombor). Anegdotu vezanu za ovu predstavu upravo na budvanskom Trgu pesnika ispričala je glumica Hana Selimović, Igorova životna saputnica:

– Pored svih magičnih stvari, Igor je bio i izuzetno zabavna osoba. Nije voleo mistifikaciju bilo koje vrste. Moja mama živi u Beogradu u zgradi koja povremeno ima kućni savet. I Igor je, jednom prilikom, na žalost ili na sreću, prisustvovao jednom od tih sastanaka i bio je do te mere šokiran da tako mala zajednica ljudi ne može da uradi nešto za sopstveno opšte dobro. I tako je nastao „Tartif”. Krenuli smo u rad na toj predstavi, počeli smo improvizacije iz nekih komšijskih razgovora upravo zbog činjenice da ta nekolicina ljudi ne može da dođe do zajedničkog imenitelja koji bi svima nama učinio da nam bude bolje. U tome leži, na neki način, njegovo čuđenje nad svetom, i u isto vreme njegovo duboko razumevanje sveta i ljudi.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.