Četvrtak, 28.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Obnova arapskog bratstva

Trojni projekat Novog Levanta počiva na egipatskoj radnoj snazi, iračkoj nafti i jordanskoj lokaciji
Арапски плесови на улицама Каира (Фото EPA-EFE/Khaled Elfiqi)

Dovoljno je bilo šest meseci da lideri Bliskog istoka shvate da njihov region neće biti prioritet američkom predsedniku Džozefu Bajdenu, pa pokreću inicijative čiji je cilj jačanje međuarapske saradnje.

Nedavni samit lidera Egipta, Iraka i Jordana deo je trilateralnog pokušaja američkih saveznika u regionu da izgrade „koaliciju voljnih”, čije savezništvo treba da pomogne ublažavanju ekonomskih nedaća, ali i da predstavlja zajedničku branu protiv „stranih mešanja”, pod čime se pre svega podrazumeva „iranska opasnost”.

Osovina Kairo–Bagdad decenijama je predstavljala ključnu polugu panarabizma. U međuvremenu je zagubljena u mnogim konfliktima regiona, ali egipatski predsednik rešen je da obnovi veliko arapsko bratstvo, kojim je nekada neprikosnoveno vladao njegov dalji prethodnik Gamal Abdel Naser.

Abdel Fatah el Sisi prvi je egipatski predsednik koji je posle iračke invazije Kuvajta 1990. otputovao za Bagdad u okviru ambiciozne diplomatske šeme da Egiptu povrati lidersku ulogu, koju je u međuvremenu preuzimala Saudijska Arabija, ali i da lansira novu agendu međuarapskih odnosa, koja bi počivala na ekonomskoj saradnji i bezbednosnoj koordinaciji.

Bagdadski samit je razrada projekta Novog Levanta, koji su prošle godine u Jordanu promovisala trojica lidera i koji počiva na egipatskoj radnoj snazi, iračkoj nafti i jordanskoj lokaciji.

Plan je da se Egipat i Jordan snabdevaju jeftinom iračkom naftom tako što će se naftovod od Basre produžiti do jordanske luke Akaba, a odatle do Egipta. Egipat bi strujom snabdevao Irak i Jordan, a razvile bi se i zajedničke industrijske zone.

Mimo tih planova, bezbednosna saradnja bila je visoko plasirana tema razgovora u Bagdadu u vreme kad irački premijer želi da oslabi uticaj Irana. Egipat sebe vidi kao korisnog posrednika u izraelsko-palestinskom konfliktu i kao „faktor stabilnosti” u građanskom ratu u Libiji, u nadi da će vratiti veći deo od tri miliona Egipćana koji su pre izbijanja rata i krize radili u Libiji.

Sisi bi sada da polje dejstva širi i na Irak, koji je godinama poligon sukoba američkih i iranskih interesa. Kako Egipat i Jordan mogu da pomognu Iraku? Ekonomski malo, jer su veliki poslovi obnove ostavljeni onima koji su uništavali Irak. Fokus podrške usmeren je na izvlačenje Iraka iz sfera uticaja Irana i Turske. Kairo i Aman su tu da pojačaju arapsko prisustvo i to je suština poruke koja se šalje Teheranu i Ankari.

Povratak normalnosti trebalo bi da bude i slanje egipatskog ambasadora za Katar, posle četiri godine blokade malog zalivskog emirata, koju su organizovali Kairo, Rijad, Abu Dabi i Manama, pod optužbom da Doha finansira bliskoistočni terorizam.

Mala diplomatska svetkovina verovatno će pomoći jačanju ekonomskih veza u regionu, poboljšanju zamrznutih odnosa Egipta i Turske, koja je sve vreme stajala uz Katar, ali i Egiptu olakšati poziciju naspram palestinskog Hamasa, koji vlada pojasom Gaze – uz značajnu finansijsku pomoć Dohe. Nova koordinacija trebalo bi da spreči da se Kairo suoči s erupcijom nezadovoljstva duž granice koju deli s Gazom.

Diplomatske aktivnosti imaju, međutim, malo veze sa stanjem u zemljama trojice razdraganih arapskih lidera. Irački premijer Mustafa el Kadimi, jordanski kralj Abdulah Drugi i Sisi pokušavali su da stvore sliku zajedništva, iako je svaki ponaosob suočen s ozbiljnim izazovima kod kuće.

Premijeru Kadimiju mesecima prete masovni protesti, u kojima, po cenu stotina mrtvih, ljudi zahtevaju sprečavanje endemske korupcije, povratak elementarnih uslova za život, poput vode i struje, i kraj sektaške politike većinskih šiita i manjinskih sunita, koja je zemlju kojom vladaju različite milicije dovela do ivice kolapsa.

Jordanski suveren je tokom poslednjih pet meseci prolazio kroz nestabilnost nezabeleženu u poslednjem veku. Kraljevina je dugo bila smatrana najstabilnijom u haotičnim regionu Bliskog istoka, ali zahtevi za reformama primorali su kralja da se ozbiljnije pozabavi svojom starom – i neostvarenom – reformskom agendom, definisanom kroz „Sedam papira za diskusiju”.

Sukob između kralja Abdulaha i njegovog brata, princa Hamze, razrešen je posredstvom članova Hašemitske porodice, a nedavne demonstracije nisu privukle veći broj ljudi, pre svega zbog straha kako će reagovati službe bezbednosti – iako su indikativna potvrda rastućeg nezadovoljstva.

Egipatski predsednik pokušava da, osloncem na represiju, umiri sve češće proteste u najmnogoljudnijoj arapskoj zemlji zbog teške ekonomske situacije. Sisi je cementirao svoju autoritarnu vladavinu i obrušio se na revoluciju iz 2011, nazivajući je „pokušajem rušenja države” – a ne omrznutog režima čiji mu je pad omogućio uspon na vlasti. Zbog kršenja ljudskih prava njegov režim našao se na meti kritika Ujedinjenih nacija i visokog komesara za ljudska prava.

Lideri su manje spremni na suočavanje s problemima kod kuće. Radije beže do sigurnog zaklona koji im pruža izraelsko-palestinski konflikt. Ponavljaju decenijama stare fraze, modernizovane u međuvremenu zahtevom za stvaranje nezavisne države Palestine.

Egipćani se hvale posredničkim uslugama za prekid nedavnog rata u Gazi, obećavaju pomoć za obnovu još jednom uništene enklave i kažu kako je samo zahvaljujući Kairu Izrael prihvatio da isporuči energente i gorivo, neophodne za povratak iole normalnom životu.

Trojka je, deceniju posle Arapskog proleća, suočena s ozbiljnim reformskim zahtevima svojih građana. Obećanja o rekonstrukciji Iraka, reformama u Jordanu i prosperitetu Egipta nisu dovoljna. Kao ni upiranje prsta na opasnosti spolja, pre svega na Iran i Tursku.

„Mislim da je fer reći da, bar što se Egipta tiče, postoji potreba da se ciljevi međuarapskih odnosa redefinišu na način koji bi bio mnogo više pragmatičan”, kaže Muhamed Ibrahim, zamenik direktora uticajnog kairskog Centra za strateške studije. „Došlo je vreme za drugi koncept arapskih odnosa. Ne znači da je panarabizam pitanje prošlosti, ali njegova definicija vapi za usavršavanjem kako bi ostvarila interese i izazove arapskih zemalja.”

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.