Ko sme da preispituje sudske odluke

Ministarka pravde Maja Popović juče je podnela zahtev Visokom savetu sudstva (VSS) da, u skladu sa svojim nadležnostima, preispita postojanje disciplinske odgovornosti sudije za prethodni postupak Prvog osnovnog suda u Beogradu Radmile Đerić, koja je prošle sedmice odbila predlog tužilaštva da odredi pritvor Lazaru Galiću, osumnjičenom da je 18. jula izazvao tešku saobraćajnu nesreću na Karaburmi, udarivši svojim automobilom na pešačkom prelazu dvoje dece i teško ih povredio, pa pobegao.

Stariji dečak, devetogodišnji Stefan, preminuo je četiri dana kasnije u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj ulici. Njegov četvorogodišnji brat operisan je usled povrede butne kosti.

Posle žalbe Prvog osnovnog javnog tužilaštva, Galiću je u petak određen pritvor odlukom krivičnog vanpretresnog veća Prvog osnovnog suda.

U Ministarstvu pravde navode da su za vođenje disciplinskog postupka protiv sudije nadležni disciplinski tužilac i komisija VSS. Napomenuto je da ovi organi na osnovu zakona treba da postupaju hitno, kako vođenje disciplinskog postupka ne bi zastarelo u roku od dve godine od dana kada je prekršaj izvršen.

Ukoliko bude utvrđeno da postoji odgovornost sudije za izvršeni disciplinski prekršaj, može mu se izreći javna opomena, umanjenje plate do 50 odsto najduže godinu dana, kao i zabrana napredovanja u trajanju do tri godine. Pored toga, ukoliko bude utvrđeno da postoji odgovornost sudije za težak disciplinski prekršaj, može biti pokrenut i postupak za razrešenje sudije, naveli su za Tanjug u Ministarstvu pravde. Naglašavaju, međutim, da sudija ne može biti krivično odgovoran za mišljenje koje je izneo u obavljanju sudijske funkcije.

Ministarka pravde Maja Popović najavila je u petak da će inicirati preispitivanje postojanja odgovornosti postupajućeg sudije koji nije odredio pritvor osumnjičenom za saobraćajnu nesreću na Karaburmi. Navela je da reaguje povodom opravdanog uznemirenja građana, da pritvor nije određen u situaciji kada je osumnjičeni nakon udesa pobegao, i da je u konkretnom slučaju postojalo više zakonskih razloga za određivanje pritvora.

Građani Karaburme svakog dana i noći su okupljeni u Ulici Marijane Gregoran, na pešačkom prelazu gde su dečaci sa ocem prelazili ulicu. Saobraćaj je i dalje zaustavljen na mestu gde je prekinut mladi život. Protestu su se pridružili i sugrađani iz drugih delova Beograda, kao i radnici sa vozilima Hitne pomoći, gde radi otac dečaka. Od četvrtka, kada je Stefan preminuo, oni su zahtevali da se Lazaru Galiću odredi pritvor, što je i učinjeno u petak posle podne, kada je uhapšen u svom stanu, budući da mu je prethodno bila određena mera zabrane napuštanja boravišta.

Građani okupljeni na Karaburmi sada traže da se preispita odgovornost sudije koja nije odredila pritvor osumnjičenom. Naglašavali su da on već ima policijski dosije, budući da je više puta kažnjavan zbog saobraćajnih prekršaja, kao i da je osuđivan za krivična dela na kućni zatvor i novčanu kaznu.

Pravnici kažu da je u ovom slučaju bilo mesta određivanju pritvora, upravo zbog toga što je osumnjičeni već osuđivan, ali napominju da sudija nije imala zakonsku obavezu da odredi pritvor, jer ima pravo na slobodnu ocenu i slobodno sudijsko uverenje.

Mnogi smatraju da je, sa stanovišta zakona i prakse, bila pravilna odluka sudije da Galiću izrekne meru zabrane napuštanja boravišta bez odobrenja suda i privremeno oduzimanje vozačke dozvole.

U trenutku kada je takva mera doneta, lekari su se još borili za život devotogodišnjeg dečaka, a strašna vest o njegovoj smrti izazvala je tugu i ogorčenje čitave javnosti. To je bio je povod da se traži određivanje pritvora i postavi pitanje šta bi se dogodilo da je osumnjičeni pobegao.

Predstavnici Društva sudija Srbije juče su izrazili žaljenje i saučešće porodici dečaka, uz uvažavanje okupljanja građana i njihovog prava da budu pravovremeno, tačno i potpuno obavešteni i potrebe da razumeju način funkcionisanja pravosuđa. Zbog toga su pozvali Visoki savet sudstva da izda saopštenje u kome će objasniti da su sudovi samostalni i nezavisni u svom radu i da sudske odluke ne mogu biti predmet vansudske kontrole.

„Sudsku odluku može ispitati samo nadležni sud u zakonom propisanom postupku. Sudija ne može biti pozvan na odgovornost za izraženo mišljenje prilikom donošenja sudske odluke, osim ako nije reč o krivičnom delu kršenja zakona od strane sudije”, navode predstavnici Društva sudija Srbije.

Objašnjavaju zatim šta je pritvor, a šta zatvor.

„Budući da pravilnost sudskih odluka proverava, putem pravnih lekova, nadležni sud, u zakonom propisanom postupku, to je u konkretnom slučaju i učinjeno, tako što je vanraspravno veće Prvog osnovnog suda u Beogradu, po žalbi nadležnog javnog tužilaštva, preinačilo odluku sudije za prethodni postupak o određivanju mere zabrane napuštanja stana i odredilo meru pritvora. Stoga je izlišno u javnosti stvarati atmosferu kojom se vrši pritisak na sud, kao i pogrešnu sliku da se sudske odluke mogu donositi i preispitivati, a odgovornost sudije utvrđivati, drugim putem, osim onim propisanim Ustavom i zakonom”, naglašavaju članovi Društva sudija Srbije.

Advokat Sead Spahović kaže da su povrede i smrtne posledice kod teških saobraćajnih nesreća uvek obuhvaćene nehatom učinioca, a ne umišljajem. U suprotnom, ako bi postojao umišljaj da se izazove smrt, onda bi to bilo ubistvo, a ne ugrožavanje javnog saobraćaja.

– Reč je o nehatnom krivičnom delu, kada se po pravilu retko određuje mera pritvora. Osnovni sudovi jako retko određuju pritvor okrivljenima za saobraćajne nesreće, a jedini razlog za pritvor može biti opasnost od bekstva, a to najčešće važi za strance – objašnjava advokat Sead Spahović.

(Dragan Stojanović)

Ne želi da ulazi u okolnosti konkretnog slučaja, ali naglašava da je odlučivanje o pritvoru dvostepeno upravo zbog toga da bi se izbegla eventualna pogrešna odluka.

Podseća na slučaj iz devedesetih godina prošlog veka kada je troje mladih ljudi poginulo u Terazijskom tunelu krivicom bahatog vozača koji se trkao i uleteo u tunel brzinom od skoro 200 kilometara na sat. To je bilo prvo suđenje za tešku saobraćajnu nesreću pred Višim (tada Okružnim) sudom, jer je tužilac optuženom stavio na teret „eventualni umišljaj”, što je sud prihvatio, pa je vozač smrtonosnog „poršea” pravosnažno osuđen na devet godina zatvora.

Od bahate vožnje do ubistva

Porodica poginulog u saobraćajnoj nesreći uvek će krivca smatrati ubicom, iako on neće biti ni optužen ni osuđen za ubistvo. Tužilaštvo će ga teretiti za teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja, za koje sud može izreći kaznu u zakonskom rasponu od dve do 12 godina zatvora.

Nasilnička vožnja kvalifikovana je zakonima naše zemlje kao prekršaj, a tek ako usled takve vožnje dođe do nesreće, onda to postaje krivično delo. Međutim, ako je osumnjičeni bio svestan da prebrzom vožnjom ili konzumiranjem alkohola pre nego što je seo da upravlja automobilom – može izazvati saobraćajnu nesreću, onda se postavlja pitanje gde je ta tanka granica između umišljaja i nehata ako se dogodi tragedija. Smrtna posledica kod teških udesa, kažu pravnici, uvek je obuhvaćena nehatom okrivljenog. Kada bi postojao umišljaj kod okrivljenog, onda bi to bilo ubistvo.

Javnost će sasvim sigurno očekivati od suda drakonsku kaznu za vinovnika tragedije na Karaburmi. U ovom slučaju, građani već utiču na sud, a možda će uticati i na izmene u zakonima.