Sreda, 22.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Osam decenija od najmonsturoznijeg zločina u Glini

(Фото Музеј жртава геноцида)

Osam decenija od zločina u Glini, jednog od najmonstruoznijih i po svom karakteru najstrašnijih ustaških zločina nad nedužnim srpskim civilima tokom Drugog svetskog rata, navršava se ovih dana.

Muzej žrtava genocida navodi u saopštenju da je u nizu zločina počinjenih u Glini najpotresniji i najdramatičniji onaj koji se odigrao u crkvi.

Podsećaju da je nakon prvog ustaškog zločina 13. maja 1941. godine, Glina te prve godine rata od 24. jula do 8. avgusta još dva puta bila mesto masovnog stradanja srpskih civila, u okviru šire akcije ubijanja Srba na Baniji i Kordunu.

„Prvi se odigrao u noći između 29. i 30. jula 1941. godine. Najveći deo stradalih iz opštine Topusko, dopremljen je u Glinu u dva stočna vagona. Utvrđena su 203 imena iako se smatra da ih je ubijeno između 300 i 700”, navode iz Muzeja i naglašavaju da najpotpunije svedočanstvo o tom pokolju ostavio preživeli Ljuban Jednak.

Drugom zločinu je, kako navode, prethodilo okupljanje Srba u Vrginmostu 3. avgusta radi pokrštavanja, odnosno pokatoličavanja.

„Nakon otpuštanja žena i dece, u Sokolskom domu ostalo je 1.038 muškaraca. Okupljeni Srbi su prevezeni u Glinu i većina je zatvorena u crkvu Presvete Bogorodice u kojoj je nekoliko dana izvršen prvi zločin”, navodi Muzej.

Muzej dodaje da je manji deo Srba - verovatno njih 181 za koje nije bilo mesta u crkvi odmah odvezen do Novog sela u čijoj su okolini ubijeni.

Drugi zločin u crkvi, kako podsećaju, bio je u noći između 4. i 5. avgusta 1941. Utvrđena su imena svih 1.038 tada ubijenih civila.

Spomen-dom, na mestu porušene crkve, podignut je 1969. godine.

Ispred doma bila je figura „Majka sa detetom” Antuna Augustinčića.

Tek je 1986. godine na inicijativu SUBNOR-a Gline u istom prostoru formiran i Spomen-muzej, a Augustinčićeva skulptura je izmeštena.

Inicijativa u vezi sa postavljanjem spomen-obeležja prihvaćena je tek 1990. godine.

Postavljena je skulptura „Dveri” i urađena su dva mozaika u centralnom delu Spomen-doma, sa motivima „pokrsta” i stradanja, dok su bronzane ploče sa imenima 1.570 žrtava postavljene tek 1995. godine.

Iz Muzeja dodaju da je nestankom Republike Srpske Krajine 1995. godine, nestalo i spomen-obeležje, a Spomen-dom je preimenovan u „Hrvatski dom”, navodi Tanjug.

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dusan T
Za tri meseca bice osam decenija od monstruoznih zlocina u Kraljevu i Kragujevcu. Doduse, to su pocinili Nemci, pa danas mozda nije politicki korektno da se o tome pise. Nekako sam siguran da i nece. Ne grizi ruku koja te hrani, dok gule kozu sa cele Srbije.
Bob Petrovich
Najmonstruoznije je što su svi zločini na teritoriji NDH bili planirani pre osnivanja ove kriminalne tvorevine. Jame i vrtače u koje će komšije Srbi biti bacani 1941 su bile obeležene još 1937. Zamislite da Vaš prvi komšija zna da ćete prvom prilikom biti bačeni u jamu i sedi jede i pije sa vama. Mi Srbi smo sve to zaboravili pa se ponovilo. Na primer, ko danas zna gde su pokopani zaklani Srbi koje je do Beograda donosila Sava, sa natpisom Meso za Kalenića pijacu.
Galileo Galilei
Danas su na vlasti u Hrvatskoj potomci počinilaca zločina.Gazde i naredbodavci su im isti kao i prije.
ББ
Наш кључни задатак је да не заборавимо ниједан злочин почињен над нашим народом. То би значило не само обележавање стратишта и одржавање помена жртвама него пре свега стално учење и подсећање генерација које долазе о страхотама које су се десиле. Деца морају да знају за све ове догађаје без обзира на бруталности. Уџбеници историје морају да дају значајно место геноциду који је извршен над српским народом.Децу ћемо сачувати учењем и буђењем свести, да знају ко су и да се ово зло никада не понови.
Леон Давидович
Јули и август 1941. били су месеци најмасовнијих злочина над српским народом у НДХ.Не зна се које место од којег је било монструпзније губилиште.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.