Nedelja, 19.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Prognoza za Srbiju: očekujte neočekivano

Околина Новог Сада, прошле недеље (Фото Бојан Возар)

Kada je u septembru prošle godine na Kalemegdanu zasađeno šest palmi, prvih u novijoj i starijoj istoriji Beograda, bio je to odličan povod za varoške pošalice i tradicionalni cinizam na društvenim mrežama. Uz ocene da je pitanju još jedan „vesićizam”, jednodušno je zaključeno da egzotični došljak neće pregurati zimu. Devet meseci kasnije udario nas je takav tropski junsko-julski talas kao da je cela Srbija pod palmom. A ne samo Jagodina.

U nedeljama kada smo bili bliži Africi nego u zenitu Pokreta nesvrstanosti činilo se da nam je čitavo globalno zagrevanje isporučeno lokalno. Takav utisak nije lišen istine. Jugoistočna Evropa, kojoj geografski pripadamo, jedan je od regiona koji se zagreva brže od ostatka planete. Ovo područje je već sada godišnje prosečno toplije za više od dva stepena u odnosu na predindustrijski period. A prema slovu Pariskog klimatskog sporazuma, ta dva stepena su crvena linija koju Zemlja ne sme da pređe do kraja veka.

– Već sada imamo četvoromesečno leto. U klimatologiji letnji dani su kada maksimalna temperatura dostiže 25 stepeni. Već deceniju godišnje imamo od 20 do 30 takvih dana više nego sredinom prošlog veka. A bilo je u tom periodu i godina s viškom od šezdeset „25 plus” dana. Dakle, iskusili smo i petomesečno leto, na uštrb proleća i jeseni – kaže klimatolog Vladislav Đurđević, profesor na Odseku za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu.

Prema njegovim rečima, jug naše zemlje u toplijem delu godine sve više poprima karakteristike susedne, nama kontinentalcima toliko drage, mediteranske klimatske zone. No, svi koji pomisle da je status kandidata za „mediteransku uniju” dobra vest za Srbiju, morali bi pažljivije da pročitaju i šta piše „sitnim slovima”: pomeranjem srednje vrednosti globalne temperature ili prosečne temperature nekog podneblja, pomera se i raspon ekstrema. Tako da naizgled beznačajna dva stepena dogrevanja u praksi znače najezdu ekstremnih pojava. A to su teško podnošljivi toplotni talasi, šumski požari, suše, nestašica vode, a s druge strane – preobilne kiše, rušilačke oluje, iznenadni udari gradonosnih „bombardera”... Među klimatskim „jahačima apokalipse” su i invazivne, štetočinske vrste kakvih pre nije bilo na našem području, pa i bolesti koje su oduvek bile negde tamo daleko.

– Klimatske zone ne pomeraju se samo od juga ka severu nego i po nadmorskoj visini. Tako je vrh Prokletija, koji je imao odlike klime tundre, te karakteristike uveliko izgubio. Preoblikovanje klime „po vertikali” prati i migracija šuma, i prema severu i prema većim nadmorskim visinama. To se već dešavalo u istoriji Zemlje, ali su to bili procesi koji su trajali hiljadama godina, a sada se klima menja unutar sto godina – kaže Đurđević.

Kako objašnjava Vladan Ivetić, profesor Šumarskog fakulteta BU, pri globalnom zagrevanju od 0,1 do 0,35 stepeni po deceniji, da bi opstale, šume bi trebalo da se pomeraju 1,5 do 5,5 kilometara u pravcu severa, ili pak 1,5 do 5,5 metara na višu nadmorsku visinu. S obzirom na to da samo retke vrste mogu da dostignu tu spasonosnu brzinu, profesor Ivetić napominje da u strategijama pošumljavanja faktor globalnog zagrevanja mora biti uzet u obzir, kako bi se sadnicama obezbedile „sigurne klimatske kuće” i time povećale šanse za preživljavanje.

Osim šumarstva, i poljoprivreda će morati da se ravna prema faktoru klimatskih promena, uz obilje mera zaštite od ekstremnih vremenskih pojava.

– Pre dvadesetak godina retko gde u Srbiji ste mogli da vidite protivgradnu mrežu nad voćnjacima ili sistem za navodnjavanje. Danas je to standard. Sve češće su u primeni i metode za zagrevanje voćnjaka, kao odbrana od mrazeva koji u rano proleće mogu da unište rod, nakon što blaga zima izmami vegetaciju. Na primer, kajsije gotovo svake treće godine stradaju od mraza – napominje dr Mirjam Vujadinović Mandić, docent na Poljoprivrednom fakultetu BU.

Poplava u Obrenovcu, 2014. godine (Foto T. Janjić)

Slike poplava ili gradom razorenih voćnjaka i polja najdramatičniji su prikaz klimatskih promena. Međutim, u ovom veku, računajući i katastrofalnu 2014. godinu, Srbija je od poplava pretrpela štetu od 2,5 milijardi evra, a od suša – pet milijardi. Od 1950. do 2000. naša zemlja je imala tri veoma sušne godine, od 2000. do 2020. čak sedam. Predviđanja su da će u svakoj deceniji druge polovine 21. veka biti po osam sušnih godina. I s navodnjavanjem će biti problema jer će se smanjiti protoci reka, naročito na jugu i jugoistoku Srbije, gde se i očekuje najveća oseka padavina. Uz to, sve ređe snežne zime spustiće nivo vlažnosti zemljišta s proleća, što će se odraziti i na popunu podzemnih vodnih resursa. Paradoks statistike je da imamo sasvim povoljan godišnji padavinski bilans – problem je u tome što kiše padaju kad ne treba, gde ne treba i koliko ne treba. Optimalno rešenje, koje optimalno i košta, bila bi izgradnja akumulacionih jezera i rezervoara. Tu bi se voda prikupljala kada je ima previše, a odatle bi se navodnjavalo u sušnim periodima. Dr Vujadinović Mandić navodi da je amortizovanje štete moguće i odabirom sorti otpornijih na sušu ili obilne padavine i prateće bolesti i štetočine, u zavisnosti od godišnjih prognoza.

– Brzo prilagođavanje na klimatske promene često je složen, a uvek skup proces. Postojeća infrastruktura za vodnu regulaciju i odbranu od poplava više nije garant bezbednosti, a ogroman je posao dograditi staru ili izgraditi novu. Zato sada niko nije zaštićen i dovoljno spreman pred ćudima prirode, a tako će biti i narednih nekoliko decenija – napominje klimatolog Vladimir Đurđević, dodajući da se to najbolje videlo ovog jula, kada su postradale Nemačka, Belgija i Holandija.

– U vrtlogu klimatskih promena i u Srbiji je očekivanje neočekivanog jedino izvesno. Ono što danas nazivamo ekstremnim vremenskim pojavama, ubuduće će biti uobičajeno klimatsko okruženje s kojim ćemo morati da živimo. Sve dok čovečanstvo dramatično ne redukuje emisije gasova s efektom staklene bašte, odnosno korišćenje fosilnih goriva – zaključuje prof. dr Vladimir Đurđević.

Gradovi – krivci i žrtve

Industrija i urbane sredine najveći su „emiteri” ugljen-dioksida i gasova sa efektom staklene bašte, pa samim tim i najveći vinovnici globalnog zagrevanja. Ali, gradovi su i najveće žrtve klimatskih promena, napominje prof. dr Branislav Stojkov, predsednik Odbora za gradove Srbije u budućnosti Akademije inženjerskih nauka.

– Gradovi generišu višu temperaturu i veću količinu prašine koja je hidroskopna, zato više nemamo prijatne letnje pljuskove, nego potope – kaže profesor Stojkov. Prema njegovom mišljenju, klimatska strategija naših gradova mora da počiva na ozelenjavanju, a saobraćaj na javnom prevozu i infrastrukturi za klasične i električne bicikle. Nužno je i centralizovanje daljinskog grejanja, a ne da svaki deo grada ima svoju toplanu. „Treći stub” je povećanje energetske efikasnosti zgrada, kroz programe poput subvencionisanja zamene stolarije.

– Za sprovođenje ovih mera u svakoj opštini i gradu trebalo bi formirati telo koje će se baviti tamošnjim specifičnostima klimatskih promena. Uporedo s tim, sprovodila bi se edukacija stanovništva o ovoj temi, od osnovne škole pa nadalje. O posledicama uticaja na životnu sredinu nužno je edukovati i rukovodstva lokalnih fabrika, uz stalno podsećanje na mere zaštite koje su po zakonu dužni da sprovode – ističe prof. dr Branislav Stojkov.

(Ne)sporazumni razvod s ugljem

Narodna skupština je 18. marta ove godine usvojila dugo očekivani Zakon o klimatskim promenama. Ovaj krovni pravni akt uglavnom se bavi uspostavljanjem sistema za ograničenje emisija gasova sa efektom staklene bašte. U paragrafima se pominju i mehanizmi za veću otpornost društva na klimatske promene, posebno u sektorima vodoprivrede, šumarstva, poljoprivrede i zdravstva. Primena ovog zakona biće sprovedena kroz Strategiju niskougljeničkog razvoja, Akcioni plan za sprovođenje strategije i Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove. Usvajanje tih dokumenata je takođe godinama najavljivano. Prema rečima prof dr Vladimira Đurđevića, glavni „kočničari” su u sektoru energetike – oni smatraju da je plan smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte postavljen previše ambiciozno. Odnosno, da Srbija nije u stanju da se sa energetike bazirane na uglju tako brzo prebaci na alternativne izvore.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Maja
Kad u EU nije smetalo zagađenje od bombardovanja kompletne srpske industrije i rasipanje svih otrova u zemlju, vodu i vazduh, pa su tu bacili i svoj otpadni osiromašeni uranijum, neće im smetati ni ovo malo industrije što imamo.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.