Subota, 18.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kako na dva točka preko brze pruge

Nova brza pruga, isto kao i stara, deli grad na istočni i zapadni deo, a od 11 predviđenih prelaza za bicikliste će biti funkcionalna i bezbedna samo dva Foto N. Tumbas Suša smanjila prinos malina u bruskom kraju Medved oterao
(Фото Н. Тумбас)

Subotica – Brza pruga između Beograda i Budimpešte za Suboticu će značiti i velike promene i na urbanističkom polju. Očekuju se izmeštanja pojedinih institucija, obimni građevinski radovi, što će se sve odvijati velikim delom i u gradskom jezgru, jer od kako je 1883. godine prvi put voz stigao u Suboticu, železnica je podelila grad na istočni i zapadni deo u dužini od 10 kilometara.

Od tada traju manje ili više uspešni pokušaji da se građanima i raznim transportnim sredstvima omogući nesmetani prelazak sa jedne na drugu stranu grada. U tim rešenjima, po pravilu, biciklisti su uglavnom na gubitku, a šta će se dogoditi sa dolaskom brze pruge, obradili su saradnici Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR). Pera Marković i dr Ana Plestović Marković izradili su studiju koja se bavi ovom temom i koja je predstavljena na okruglom stolu sa građanima i predstavnicima gradske uprave. Tema je bila i deo šireg projekta „Go for bajk” sa radionicima za mlade i razgovorima o temi kako poboljšati biciklistički saobraćaj.

Mada Subotica slovi za grad biciklista, oni su sada populacija koja se povlači sa ulica zbog navale automobila, a i urbanističkih i saobraćajnih rešenja koja pogoduju pre svega četvrotočkašima. Ni sa novim planom posebne namene, koji reguliše prolazak pruge kroz Suboticu, nije drugačije.

„Predviđeno je 11 pružnih prelaza, što jeste dobro, jer bi premostili tu podeljenost grada, ali što se tiče biciklista oni nisu dobili ništa više nego što imaju sada, a to su samo dva funkcionalna prelaza”, naveo je Pera Marković.

Mada će grad tek da radi planove detaljne regulacije za ove prelaze, neka rešenja nikako ne pogoduju biciklistima. Zalaganje za negovanje zdravijeg stila života i smanjenje zagađenja vazduha u gradu pada na testu rešenja koja uvažavaju bicikliste. Tako Marković kao posebnu zanimljivost ističe rešenje koje je praktično u širem centru grada gde će se na razmaku od samo 700 metara raditi nadvožnjak preko somborske pruge, i odmah za njim podvožnjak ispod budimpeštanske pruge. „Biće to saobraćajna avantura, naročito biciklistička”, smatra Marković. Ovde, kao i na novom koridoru koji se probija kod Bajnatske ulice predviđeno je da se biciklisti kreću jednom, a pešaci drugom stranom. Na ostalim prelazima ostavlja se tehnička servisna staza od pola metra, što znači da je neupotrebljiva za biciklistički saobraćaj. Marković kaže da su ova rešenja tipa: ko se snađe, snađe, a naročito se to odnosi na presecanje prometne saobraćajnice kako bi svi vozili istom stranom puta.

„Subotica ima oko 30 kilometara biciklističkih staza u gradu, i to tik uz najopterećenije saobraćajnice. Problem ovih staza su da se čudno završavaju, ne postoje biciklistički koridori, nema pristupa saobraćajnici. Biciklisti su najnestabilnije prevozno sredstvo i njihovo razdvajanje od ostalog saobraćaja je osnovno pitanje bezbednosti. Osim toga, istraživanja su pokazala da su korisnici bicikala u najvećem broju žene i dece, zato postoji i jak socijalni aspekt pomoći biciklistima. Sa stanovišta organizovanog saobraćaja važno je pomoći ljudima da se snađu”, zaključio je Marković.

Grad namerava u narednom periodu da uradi analizu postojećih staza, da se utvrdi kuda prolaze, gde nedostaju, jer na taj način mogu da se planiraju sredstava, ali i da se konkuriše kod međunarodnih fondova, rekao je Petar Pantelinac, sekretar Sekretarijata za opštu upravu i zajedničke poslove, ali i član Gradskog saveta za bezbednost saobraćaja. Kada je 2016. godine urađen projekat tehničke regulacije saobraćaja pokazalo se da 60 odsto subotičkih ulica ne ispunjava uslove za dvosmerni saobraćaj. Otuda, u većini „nema mesta” i za biciklističke staze. Pri tome, samo u poslednjoj deceniji udvostručio se broj registrovanih automobila. To ima i svoju najtežu posledicu, od 2014. do 2018. godine poginulo je sedmoro biciklista, ili 19 odsto svih poginulih u saobraćaju, što je daleko iznad republičkog proseka od devet odsto. On je najavio da će i kroz Savet za bezbednost saobraćaja nastojati da donesu rešenja koja će biciklistima olakšati kretanje kroz grad.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.