Četvrtak, 23.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
DANAS SASTANAK VUČIĆA, ZAEVA I RAME U OKVIRU „MALOG ŠENGENA”

Novo ime za novi nivo saradnje

Za nas je važan uspeh inicijative jer time amortizujemo pritiske iz regiona kojima je Srbija sada izložena i potvrđujemo tezu s kojom nastupamo – da smo konstruktivni, ocenjuje Zoran Milivojević
„Брза трака” на границама омогућиће лакши пролаз људи: ауто-пут Београд– Скопље (Фото Анђелко Васиљевић)

Posle današnjeg susreta Aleksandra Vučića, Zorana Zaeva i Edija Rame u Skoplju „mali šengen” zvaćemo nekako drugačije, ali novo ime svakako će više ukazivati na geografsko poreklo ove regionalne inicijative. Mali ili mini šengen – ipak je kopija, a promena imena će, po mišljenju diplomate u penziji Zorana Milivojevića, dodatno identifikovati region i biće pokazatelj novog kvaliteta, a to je da se saradnja između tri države diže na viši nivo. „I mislim da je to i njihov politički cilj”, dodaje Milivojević, ocenjujući da je sastanak u Severnoj Makedoniji potvrda daljeg napretka ove inicijative u trouglu Beograd–Skoplje–Tirana.

Predsednik Srbije i premijeri Severne Makedonije i Albanije „družiće se”, zapravo, dva dana, budući da će sutra sva trojica učestvovati i na Ekonomskom forumu za regionalnu saradnju u organizaciji privrednih komora tri zemlje. „Verujem da ulazimo u potpuno novu eru privredne, ekonomske i političke saradnje u regionu, pogotovo kada su u pitanju Albanija, Severna Makedonija i Srbija”, ocenio je predsednik PKS Marko Čadež, komentarišući najavljeno potpisivanje tri sporazuma i predstojeći ekonomski forum na kome će učestvovati 300–400 firmi, uglavnom iz regiona.

Vučić je prošle nedelje u Kragujevcu najavio da će biti potpisani sporazumi o trgovini, radnim dozvolama i o međusobnoj podršci u slučaju požara, poplava i drugih katastrofa, kao i da će na graničnim prelazima biti napravljene „brze trake” za lakši prolaz ljudi iz regiona. Čadež je za Tanjug objasnio da „ovim i Evropskoj uniji pokazujemo da ekonomije regiona ne žele da u EU uđu samo da bi ušle, nego da zajedno radimo da bismo postali kvalitetni i punopravni članovi”. I predsednica Unije trgovinsko-industrijskih komora Albanije Ines Mučostepa izjavila je za ovu agenciju da je reč o procesu „koji treba prihvatiti bez sumnje i sa vizijom novog evropskog Balkana”.

Osim što je potvrda ekonomskih odnosa, samit u Skoplju, prema Milivojeviću, znači i potvrdu političke volje vladajućih elita u tri države da se taj proces nastavi i da on u ekonomskom i u političkom smislu predstavlja interes tih država. „To je u isto vreme i potvrda same inicijative kao takve. Ona u međuvremenu nije pretrpela bilo kakav problem, naprotiv, napredovala je i ovo danas će biti potvrda toga. Sporazumi koji se potpisuju dalja su afirmacija koncepta četiri slobode kretanja, kao i ciljeva ove tri zemlje kada su u pitanju evrointegracije. U isto vreme je i dalja afirmacija odgovora na stanje s evrointegracijama, imajući u vidu zastoj u politici proširenja i nedostatak sadržaja u evropskoj perspektivi za koju se EU zalaže”, ističe Milivojević za „Politiku”.

Ukazuje da je za Srbiju ovaj sastanak višestruko značajan, najpre jer je na liniji onoga što su strateški ciljevi Srbije u vezi s ekonomijom i saradnjom sa susedima u regionu. Drugo, kako dodaje, taj sastanak i jačanje same inicijative relaksiraju političke odnose.

„Za nas je važan uspeh inicijative jer time amortizujemo pritiske iz regiona kojima je Srbija sada izložena i potvrđujemo tezu s kojom nastupamo – da smo konstruktivni. To nam je posebno važno s obzirom na naše odnose i sa Sarajevom u ovom trenutku, ali i sa Zagrebom na neki način i, naravno, s Podgoricom. Dakle, svaka afirmacija ide u prilog našeg pristupa i stava da treba da se posvetimo onome što daje rezultat, a da otvorena pitanja svedemo na teren političkih razgovora i dogovora”, naglašava Milivojević.

Navodeći da regionalna saradnja generalno može da ima uspeha samo ako u njoj svi učestvuju, potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić kaže da, nažalost, „mali šengen” i dalje čine samo tri zemlje, što njene domete čini ograničenim. „Ovde na zapadnom Balkanu retko se dešava da su svi voljni da u punom kapacitetu učestvuju u regionalnoj saradnji. Upravo zato imamo mnoštvo regionalnih inicijativa koje se obično kreiraju u Briselu ili nekoj drugoj evropskoj prestonici, a onda smo mi ovde konzumenti nečijih tuđih ideja. Za razliku od svega toga, ’mini-šengen’ je potekao odavde, iz regiona, ideja je potekla iz Srbije. Trenutno su joj dometi ograničeni i zato poziv Sarajevu, Podgorici i Prištini treba da ostane otvoren jer se do sada pokazalo da ova inicijativa daje konkretne rezultate i da bi trebalo svi da joj se pridruže”, ističe Grubješićeva za naš list.

To i dalje izgleda prilično teško. Oboje sagovornika ukazuju na unutrašnje probleme u BiH i Crnoj Gori zbog kojih je teško sada očekivati donošenje nekih važnih političkih odluka, kao i neke nepremostive razloge zbog kojih Priština ne učestvuje. Između ostalog, kosovske vlasti su od starta tražile ravnopravno učešće, to jest kao država, što je nemoguće da svi prihvate. Nedavno je ministarka inostranih poslova privremenih prištinskih institucija Donika Gervala-Švarc na neformalnom sastanku EU ministara u Sloveniji čak rekla da pojedini „igrači u regionu podrivaju EU” inicijativama poput „mini-šengena” i da taj proces može biti veoma opasan za stabilnost i mir na Balkanu. „Mali šengen”, međutim, ima zvanično čvrstu podršku i Brisela i Vašingtona.

Suzana Grubješić smatra da je dosadašnji pristup Podgorice, Sarajeva i Prištine ovoj inicijativi pogrešan jer nas „EU uvek vraća na regionalnu saradnju, na dobre susedske odnose”. „Odnosno, ne možete da preskočite region i da idete pravo u Brisel. To je pogrešna postavka u startu. Srbija je u tu inicijativu ušla u dobroj veri da je ona dobra za sve i to je pravilan i jedini mogući pristup. Sada, ako postoje drugačija gledišta i razne prepreke koje se tu postavljaju, to nije do Srbije”, kaže ona i ističe da su bilateralni odnosi, makar na zapadnom Balkanu, ključ i rešenje za sve, pa i za uspeh bilo kakve regionalne inicijative.

Milivojević smatra da novi susret u okviru „malog šengena” predstavlja pozitivan pritisak na ostale u regionu, a onda i na deo međunarodne zajednice koji ima uticaja u ovim zemljama – da se ta inicijativa potpuno afirmiše, pogotovo kada je reč o Kosovu. „Odgovornost za dalji napredak ne leži na Beogradu, ni Skoplju, ni na Tirani, već na nekima drugima”, navodi on i ukazuje da se sada „mini-šengen” pokazuje kao jedina regionalna inicijativa koja funkcioniše i koja daje rezultate. Njen kvalitet je u tome što se prvo bazira na ekonomskoj dimenziji, koja je nasušna potreba svih ovih zemalja, a onda i što ima konkretne ciljeve, daje konkretan rezultat i što se potvrđuje u praksi. „Pored toga, ovo je jedina regionalna inicijativa koja se na jedan konkretan način uklapa u ono što su strateški ciljevi i EU i ovih zemalja – da se negde nađu, približe i da se stvore uslovi da te zemlje uđu u EU. Ovim se prosto demantuje ono što politika nameće – da je taj proces nemoguć ili da proces treba zaustaviti”, ističe Milivojević.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

damjan
Mi smo prirodni regionalni saveznici sa Republikom Srpskom,Crnom Gorom a po meni nikako sa Albancima koji sa Zapadom rade protiv nas.Ne razumem tu percepciju.
бг
... цео такозвани западни балкан је реална србија - уз извесне корекције, додавања и одузимања
Dusan T
Pa Jugoslaviju smo potrosili, a Gege su se i u njoj bunile protiv imena koje ne ukljucuje njih. Siguran sam da bi im udovoljili, trenutni predstavnici Sribije i Stare Srbije ce pristati da im se zajedniska zemlja zove Shqiperia. Sve samo ne Srbija. Od imena Srbija i pomena kralja "pravoslavni" antisrbi dobijaju ospice. Kao djavo kad pozoves Svetog Jovana.
Maja
Albanija ima teritorijalne pretenzije prema susedima, putem svoje nacionalne manjine vrši kako hibridni tako i otvoreni rat na teritoriji susednih zemalja i niko normalan sa takvom državom neće sarađivati već će nastojati da je što više izoluje.
slobodni tesar
A Srbija nema.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.