Utorak, 21.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
KO TO TAMO PREVODI

Bez kompleksa, napred

Da li će književnoprevodilačko grlo biti samo kljuse, raga ili rasan konj zavisi prevashodno od nas, književnih prevodilaca Vladimir Janković
Владимир Јанковић (Фото: Ксенија Влатковић)

O položaju književnih prevodilaca kod nas govori se više nego o samom književnom prevođenju i samim književnim prevodiocima. To možda ukazuje na crtu koja je tako izražena u našem mentalitetu: da kukamo, da se žalimo, da svakidašnju jadikovku pretpostavljamo čak i želji za opstankom, da nam za sve budu krivi drugi.

Položaj književnih prevodilaca je takav kakav jeste i kakav može biti. Sa stanovišta samih prevodilaca, samo je jedno važno: da oni sami, što individualno, što udružujući napore, taj položaj – ukoliko ga smatraju lošim ili nedostojnim njihove umetnosti, njihovog poziva – poprave u meri u kojoj je to izvodljivo.

To bi i bila suma sumarum priče o položaju književnih prevodilaca u Srbiji danas: učinimo, pre svega, ono što sami možemo kako bi nam se pozicija poboljšala. Delajmo za sebe, za svoju stvar i za svoju branšu. Nemojmo biti ni stidljivi ni sračunati; ni preterano ponizni ni odveć nesigurni u sebe; ni malodušni ni nezainteresovani za sopstveno poslanje.

Postoji fama da izdavači, ne svi, ali većina, nisu u dovoljnoj meri svesni značaja književnih prevodilaca, da ih slabo plaćaju. Tu na delu imamo jednu generalizaciju koja i previše sluti na amaterluk. Naime, uopšte nije tako; praksa pokazuje da se za svoj status, i umetnički i finansijski, književni prevodilac bori uglavnom sâm, pri čemu to i nije baš sasvim tačno rečeno: da, bori se, prividno, sâm, ali se bori rame uz rame sa svojim delima, s plodovima svog rada koji su mu i glavno oruđe i glavni adut.

Nisu književni prevodioci taksisti, pa da se oslanjaju na taksimetar i unapred utvrđenu tarifu. Kad smo već kod vožnje i mogućih metafora, u književnoprevodilačkom svetu imate i Ajrtone Sene i Alene Proste, ali imate i male Đokice koji bi hteli da se igraju šofera. Normalno je otud da bilo koji izdavač neće jednaku cenu platiti za profesionalne usluge jednog Najdžela Mensela koji vozi u Monaku i na Hungaroringu, i neke studentkinje koja po preporuci sestre od ujaka tetkine drugarice iz mlađih dana uzima na prevod romančić koji će kroz nekoliko meseci osvanuti na kioscima.

Udruženje književnih prevodilaca Srbije je umetnička asocijacija u ekspanziji. Ne govorim to kao član Uprave i potpredsednik udruženja već upravo kao živi akter i svedok onoga što se u našem delu velelepnog zdanja u beogradskoj Francuskoj ulici broj 7 dešava. U svojoj višedecenijskoj povesti, UKPS je imalo, kako to nužno biva, i uspone i padove, i periode procvata i godine čamotinje, ali sada je upravo u fazi rasta i pojačanog angažmana u celokupnoj ovdašnjoj kulturnoj sredini.

Za književne prevodioce često se, pa i prečesto, govori da su stvaraoci u senci. Što je posebno upečatljivo, najčešće s tom floskulom u javnost istupaju sami književni prevodioci. Stvar je u tome da se sebi i svom radu pristupa bez kompleksa, a dva famozna kompleksa uvek idu ruku podruku: ako kompleks više vrednosti ne valja, jednako ne valja ni kompleks niže vrednosti. Toga se treba ratosiljati, đuture: bez kompleksa, napred!

Prevoditi jednu knjigu s jednog na drugi jezik znači, bez sumnje i bez pogovora, pisati je na tom drugom jeziku. Jeste to opšte mesto, ali mnogima je teško da uvide opštost datog mesta, pa ovu misao vredi potencirati i ponavljati: prevođenje jedne knjige jeste pisanje te knjige na drugom jeziku. Otuda se i umeće prevodilaštva, kad podvučemo crtu, svodi na umeće pisanja, na književni dar. Ne postoji, ali stvarno, književni prevodilac koji je dobar ili odličan, a koji nije i pisac. To pokazuje praksa.

Diferencijacija postoji: po svom vlastitom nahođenju, neko će se opredeliti da samo prevodi, a neko će i prevoditi i pisati. Ali svaki valjan književni prevodilac, stvaralac koji u svet pušta svoja autorska dela, književne prevode – može, i morao bi, da bude svestan svoje kreativne moći i svog uticaja. Nema razloga da se povlači u nekakve zapećke, da sam sebi kopa jazbine tobožnje skrušenosti u kojima će potom dirinčiti dok se ne ucrvlja.

Narodna mudrost „u se i u svoje kljuse” jedna je od onih na koje vazda valja obratiti punu pažnju. Naročito u situaciji kad ljudi na zajedničkom poduhvatu nisu sami. Jer da li će književnoprevodilačko grlo biti samo kljuse, raga, ili rasan konj – mimo svih društvenih, političkih i civilizacijskih tendencija – zavisi prevashodno od nas, književnih prevodilaca.

Književno prevođenje: profesija, hobi ili slamka spasa

U seriji razgovora sa našim eminentnim književnim prevodiocima, kao i kroz njihove autorske tekstove, pokušaćemo da osvetlimo značaj njihove profesije koja je danas potcenjena, i to ne samo lošim materijalnim statusom. Zašto se vrsni prevodioci često zamenjuju neprofesionalcima, zašto se stari prevodi kradu i potpisuju imaginarnim imenima, ko obara cenu rada, ko je krivac za loše prevode, šta sami književni prevodioci mogu da učine i brojna druga pitanja biće razmatrana u ovom serijalu.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.