Utorak, 21.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Sećanje na osam decenija od pokolja u glinskoj crkvi

Prema procenama, u dva navrata krajem jula i početkom avgusta 1941. ubijeno je oko 1.700 Srba, od kojih je nešto više od hiljadu zajedno s porodicama došlo na poziv ustaških vlasti na navodno prekrštavanje
Богородичина црква у којој је почињен масакр, пре и после рушења (Фото: Из књиге Јована Мирковића „Страдање Српске православне цркве у НДХ”)

„Pazite dobro, ako koji ostane živ, vi se nemojte u Glinu vraćati, ne smije se to znati nikako”, čuo je Ljuban Jednak i zapamtio te reči iz razgovora između ustaša koji su na kamione utovarivali tela Srba ubijenih u glinskoj Crkvi Rođenja Presvete Bogorodice.

Saznalo se jer je Ljuban Jednak ostao živ i svedočio je o pokolju izvršenom u glinskoj crkvi na samom kraju jula 1941. godine. On je bio jedini preživeli svedok stradanja više stotina Srba te strašne noći, čiju 80. godišnjicu obeležavamo danas. U poznim godinama, preživeli masakra u Drugom svetskom ratu pridružio se koloni izbeglica u „Oluji” i umro u Beogradu 1997. godine, ostavivši svoj zavičaj s druge strane Drine.

Upamćeni kao zločin u glinskoj crkvi, među najstrašnijim pokoljima na teritoriji NDH u Drugom svetskom ratu jesu oni koji su se dogodili u noći između 28. i 29. jula i 4. i 5. avgusta, kada su u dva navrata ustaše u Crkvi Rođenja Presvete Bogorodice ubile više stotina meštana okolnih sela. Strašnom zločinu prethodilo je streljanje glinskih Srba 13. maja, dok je u samoj crkvi, prema procenama, ubijeno oko 1.700 ljudi.

Odmah po proglašenju NDH, u toku noći 10/11. aprila 1941. godine, u Glini je uspostavljena ustaška vlast i ona postaje značajno ustaško uporište, što je bilo moguće jer su hrvatske desničarske struje, s dr Mirkom Pukom na čelu, značajno ojačale u periodu Banovine Hrvatske, objašnjava istoričarka Jasmina

Tutunović Trifunov, viši kustos Muzeja žrtava genocida u Beogradu.

– Hapšenja i ubistva srpskih civila započela su već krajem aprila 1941. i nastavila se tokom maja na teritoriji Gline, Veljuna i Blagaja. U toku noći, 13. maja 1941, na stratištu Prekope, ubijeno je više od 260 Srba iz Gline, uzrasta od 15 godina do duboke starosti. Masovna ubistva su nastavljena u pravoslavnoj crkvi Rođenja Presvete Bogorodice u Glini, 29/30. jula 1941. godine, kada je ubijeno između 300 i 700 ljudi, (najviše stradalih je iz opštine Topusko) i 4/5. avgusta 1941, kada je ubijeno 1.038 civila, najviše iz Vrginmosta – kaže Jasmina Tutunović Trifunov.

Ona dodaje da su, po istraživanjima Đura Aralice, Srbi ubijeni u prvom pokolju u glinskoj crkvi uhapšeni u njihovim domaćinstvima, na njivama, putevima, od 26. do 28. jula u opštini Topusko i delu opštine Čemernica. Pre transporta stočnim vagonima za Glinu bili su zatočeni u opštinskoj zgradi i parohijskom domu.

– Stradali Srbi iz Vrginmosta, zajedno s porodicama, došli su na poziv ustaških vlasti na navodno prekrštavanje, odnosno pokatoličavanje. Posle odvajanja od žena i dece, muškarci su bili zatočeni u Sokolski dom, odakle su prevezeni u Glinu i ubijeni u pravoslavnoj crkvi 4/5. avgusta, a manji deo na stratištu šikara Latinovo kod Glinskog Novog sela – kaže naša sagovornica.

Posle oko mesec dana do temelja je sravnjena i glinska Bogorodičina crkva koja je bila mesto strašnog zločina. Uništile su je ustaše, kao i brojne druge hramove Srpske pravoslavne crkve na teritoriji NDH, a preostale ruševine uklonjene su posle rata.

– Po istraživanjima Dragana Čubrića i Momčila Krkovića, SUBNOR Gline je na desetogodišnjicu zločina inicirao da se ostaci crkve očiste i zaštite radi izgradnje spomen-obeležja, međutim, izgradnja memorijala posvećenog žrtvama umorenim u glinskoj crkvi trajala je više decenija. Na crkvištu nije sagrađena nova crkva, umesto porušene Bogorodičine crkve iz 1826, već spomen-dom (1972) koji je imao funkciju lokalnog doma kulture s različitim kulturno-zabavnim sadržajima. Krajem osamdesetih godina pokrenuta je inicijativa za izgradnju spomen-obeležja s uklesanim imenima žrtava. Spomen-obeležje žrtvama umorenim u glinskoj crkvi završeno je krajem jula 1995. godine i srušeno u akciji „Oluja”. Tada je i nekadašnji spomen-dom preimenovan u „Hrvatski dom” – podseća Jasmina Tutunović Trifunov.

Netačno objašnjenje slike Srba u glinskoj crkvi

Snimak Srba iz Bosanske Dubice za koji se često pogrešno misli da su na njemu njihovi sunarodnici u glinskoj crkvi (Foto: Arhiva Muzeja žrtava genocida) 

Pokolj u glinskoj crkvi nije bio i jedini zločin počinjen nad civilnim stanovništvom u pravoslavnim bogomoljama. Kako kaže Jasmina Tutunović Trifunov, prema istraživanjima istoričara Jovana Mirkovića i dr Dragana Cvetkovića, uvidom u bazu „Žrtve rata 1941–1945” Muzeja žrtava genocida, u 48 hramova SPC izvršeni su brutalni zločini nad civilnim stanovništvom, a najmasovnija stradanja Srba bila su u hramovima u Glini, u Sadilovcu (Slunj), Kolariću (Vojnić), Drakseniću (Kozarska Dubica), u Velikoj Kladuši, Ležimiru kod Sremske Mitrovice i Kusonjama kod Pakraca.

Ona napominje da, kao u slučaju Srba ubijenih u glinskoj crkvi, prekrštavanje nije bio nikakav garant da će izbeći strašnu sudbinu. Srbi su se najčešće spasavali bekstvom, a čak i oni koji su primali katoličanstvo ubijani su. Slično kao Srbi iz Vrginmosta, i njihovi sunarodnici iz Bosanske Dubice i okolnih sela odvedeni su u srpsku pravoslavnu crkvu u hrvatskoj Dubici radi prekrštavanja, ali ih je većina ubijena. Slika tih nesrećnika često se pogrešno objavljuje kao snimak iz glinske crkve uz netačno objašnjenje da se radi o onima stradalim u pokolju na kraju jula i početkom avgusta 1941. u Bogorodičinoj crkvi u Glini.

Komentari11
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Luis
Nitko u Srbiji ne zna ništa niti o žrtvama u Voćinu, stotinjak kilometara dalje.
Mile Mandic
Uzas. Krivim drzavu Srbiju zbog toga sto se o ovome nista ne zna, nigde se ne uci, ne prica se, nego se tu i tamo provuce neki novinski clanak. Srbija je trebala da sprovede medijsku i svu ostalu kampanju o srpskim zrtvama tokom svih dosadanjih ratova. Isto kao sto su uradili bosnjaci sa parama iz Turske u vezi Srebrenice. Ali, mi nismo uradili nista i o zrtvama iz Gline niko nista ne zna. Nema strategije informisanja naroda na svetskom nivou.... Straxota!
Miki
Srbija je trebala da izdasno finansira medijsku i svu ostalu kampanju sporovdjenja osvescenosti o srpskim zrtvama tokom svoh dosadanjih ratova. Istokao sto su uradili bosnjaci sa parama iz Turske u vezi Srebrenice. Ali, mi nismo uradili nista i o zrtvama iz Gline niko nista ne zna. Ja krivim nasu drzavu Srbiju zbog toga sto e o ovome nista ne zna, nigde se ne uci, ne prica se, nego se tu i ramo provude neki novinski clanak. Nema atrategije informisanja naroda na svetskom nivou.... Straxota!
Бранко Ср'б Козаковић
Зло за које нема речи.Мучно је што се Срби данас геноцидишу због неких изрода који су нам укаљали Образ у сребреничком злочину којим се манипулише из политичких разлога, али то не умањује његову страхоту. Где су данас ти "хероји" због којих се срамотимо, ми жртве и патници?! Међу нама су, ћуте кукавице и нељуди, злочинци! Но, где су данас и сви ти покатоличени Срби у НДХ? Вратили су ли се у своју веру, нацију, или су (како се то најчешће паролаши) "постали веће усташе од Хрватаh"? Сада су Срвати
Бранко Ср'б Козаковић
Александра, то је ружно учитавање! По том питању сам се овде толико пута огласио, па ћу и сада поновити: "српска суза нема родитеља". Зна се ко је у БиХ "срушио миран сан", и за кога су ратовали муџахедини, као и шта су злочинили, заједно са Бошацима. Прво се десила "српска" Сребреница, Орићева, а потом је дошла "њихова" - као вид одмазде. Но, то се није смело десити - не тако, ни на такав начин. Околности су клизаве, не црно-беле. Осрмотили су нас "јунаци". Ми свој отпад осуђујемо, они свој не.
Бранко Ср'б Козаковић
Александра, то је ружно учитавање! По том питању сам се овде толико пута огласио, па ћу и сада поновити: "српска суза нема родитеља". Зна се ко је у БиХ "срушио миран сан", и за кога су ратовали муџахедини, као и шта су злочинили, заједно са Бошацима. Прво се десила "српска" Сребреница, Орићева, а потом је дошла "њихова" - као вид одмазде. Но, то се није смело десити - не тако, ни на такав начин. Околности су клизаве, не црно-беле. Осрмотили су нас "јунаци". Ми свој отпад осуђујемо, они свој не.
Prikaži još odgovora
jogurt
A Srbija i dalje nije upoznata sa stradanjima Srba u Hrvatskoj

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.