Sreda, 22.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
GLAS PACIJENATA

Većina zaraženih ne zna da ima hepatitis

Strah od osude je razlog zašto se pacijenti kriju, zašto često biraju da mimo svih moralnih normi ćute i svojim partnerima, ali i u medicinskim ustanovama
Ивана Драгојевић (Фото: лична архива)

Bio je decembar 2006. godine. Neprimereno dugo sam spavala i budila se umorna. To je bila inicijalna kapisla da odem i izvadim krv. U tom periodu sam radila tri posla pa sam pomislila da je to uzelo danak, da sam malokrvna ili nešto na tu temu. Analize su pokazale da su mi enzimi jetre tri puta veći nego što su referentne vrednosti za žene. Imala sam sreće da me lekarka opšte prakse odmah uputi na Infektivnu kliniku. Tada počinje moja priča.

Prvi šok je bila sama klinika. Neprijatne spoljašnjosti i još neprijatnije unutrašnjosti. Ne znam šta su tražili kada mi je izvađena krv, a još manje šta su mogli da otkriju. Moje informacije o infektivnim bolestima su se svodile na dve rečenice: „Droga – hepatitis” i „HIV – promiskuitet”. Te dve rečenice koje nisu znanje nego neznanje dovode do straha od nepoznatog, a to ide ruku podruku sa stigmom i diskriminacijom rizičnih grupa. Naravno, i ključno pitanje: Šta ja tražim u toj ekipi? Sedam dana sam čekala rezultate. Mislim da nije potrebno opisivati horor filmove koje sam imala u svojoj glavi tih sedam dana.

Nikada neću zaboraviti tu sliku kada su stigli rezultati. Sedela sam na bolničkom krevetu u maloj, od zuba vremena oronuloj ordinaciji preko puta atipičnog lekara, koji je više ličio na njene kolege slikare nego na infektologa.

Klatila sam nogama jer mi je krevet bio previsok, glumila pribranost kako ne bi plakala. I čekala presudu. Informacija da imam hepatitis Ce saopštena mi je kratko, bez dodatnih objašnjenja. Rečeno mi je da je potrebno da budem u bolnici par dana kako bi mi uradili dodatne analize i biopsiju jetre, a onda da je potrebna ponovna hospitalizacija pri započinjanju jedine postojeće terapije pegilovanim interferonom. Sve je ukupno trajalo ne više od pet minuta. Misli su mi šibale kao pingpong loptica. Iz ove perspektive posle petnaest godina jasno mi je da je dominirao strah kako da saopštim rezultate mom partneru koji me je čekao ispred ordinacije i šta ću da kažem porodici. Taj strah od osude niko ko ga nije doživeo ne razume. Taj strah je razlog zašto se pacijenti oboleli od ovih virusa kriju, zašto često biraju da mimo svih moralnih normi ćute i svojim partnerima, ali i u medicinskim ustanovama, radnom okruženju. Razumem ih, a od 2008. godine, od kada postoji Udruženje „Hronos”, svi mi radimo na tome da ovu muku približimo i javnosti kako bi znanjem o virusima smanjili strah od ovih pacijenata.

Hepatitis Be (HBV) i hepatitis Ce virus (HCV) najčešći su uzročnici hroničnog virusnog hepatitisa (upale jetre koja traje duže od šest meseci), ciroze i karcinoma jetre. Prvih 20-30 godina infekcija je bez ikakvih simptoma i znakova bolesti te dugo ostaje neprepoznata. Većina zaraženih ne zna za bolest.

Infekcija se prenosi putem krvi. Dovoljne su minimalne povrede kože ili sluznice preko kojih će, u dodiru s krvlju inficirane osobe, nastati infekcija. Uvođenjem obaveznog testiranja dobrovoljnih davalaca krvi i upotrebom igala i špriceva za jednokratnu upotrebu rizik za prenos virusa transfuzijom krvi i medicinskim intervencijama je minimalan. Danas se HBV najčešće prenosi seksualnim putem, ili dobija od inficirane majke pri rođenju. Najčešći put prenosa HCV je korišćenje zajedničkih igala i špriceva pri zloupotrebi narkotika. U HCV infekciji je prenos virusa seksualnim putem ili s majke na dete moguć, ali ređi. Rizik za HBV i HCV infekciju može biti i kozmetička usluga pri kojoj može doći do abrazije sluzokože, a koje se sprovode ne sterilisanim ili nepravilno sterilisanim instrumentima (trajna šminka, pedikir, manikir…). Virus je stabilan u okruženju i na površinama preživljava i više od sedam dana.

Hronični hepatitis Be je neizlečiva bolest. Lekovi koji su danas dostupni drže virus pod kontrolom, sprečavaju njegovo umnožavanje, a samim tim i napredovanje upale jetre ka cirozi ili raku. Za HBV postoji uspešna vakcina. Za razliku od hepatitisa Be, hepatitis Ce je izlečiva bolest. Danas postoje moćni pangetotipski lekovi (deluju na sve genotipove HCV) kojima se virus trajno izbacuje iz jetre. Najčešća manifestacija hepatitisa Ce je masna jetra (koja takođe dovodi do ciroze) i šećerna bolest. Sa šećernom bolesti raste broj kardiovaskularnih bolesti. Za hepatitis Ce se vezuju i određene hematološke bolesti. Za HCV ne postoji vakcina. Nelečena infekcija hepatitisom dovodi do ciroze i hepatocelularnog karcinoma.

Osobe koje žive s osobama koje imaju hepatitis Be, a nisu vakcinisane, primaoci transfuzija krvi do 1994. godine, intravenski korisnici droga, trudnice, muškarci koji imaju seks s muškarcima, osobe s hemofilijom, osobe na hemodijalizi, osobe s tetovažama, pirsinzima, primaoci transplantiranih organa, lica u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija, raseljena lica s ratom zahvaćenih područja, treba da se testiraju. Preporuka Svetske zdravstvene organizacije je da se svaka odrasla osoba barem jednom u životu testira. Za hepatitis ne postoje rizične grupe, postoje rizična ponašanja! Juče, 28. jula, obeležili smo Svetski dan hepatitisa s porukom „Hepatitis ne može da čeka”.

Ivana Dragojević, predsednica Udruženja pacijenata sa bolestima jetre „Hronos”

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Petar
Moram da napisem da je moje iskustvo skroz drugacije. Zbog visegodisnjih povisenih enzima jetre su me poslali na Infektivnu. Tamo sam bio kod prepametne i strucne doktorke mojih - srednjih godina, kancelarija puna knjiga, i da napisem i da je ona izgledala bas lepo. Vrlo takticno je vodila sa mnom razgovor: - vi niste... Pa ustvari jesam; I verovatno nemate tetovaze - imam jednu itd. Na kraju me je stavila na sve analize (b,c, hiv itd)skroz kulturna, bez ikakvih vakela ili moralisanja. Hvala joj
Aleksandra
Hvala na ovakvim pricama. Postoji velika stigma oko mnogih bolesti pa se ljudi boje da se testiraju ili nece da kazu da su zarazeni... stvarno treba da im pomognemo.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.