Sreda, 22.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Smanjiti jaz između najviših i najnižih penzija

Ukoliko se nastavi trend isplata prinadležnosti od uplata doprinosa, novac koji je država dotirala može da se iskoristi za pomoć penzionerima s minimalnim primanjima, onima sa porodičnim penzijama kao i poljoprivrednicima
(Фото А. Васиљевић)

Isplata majskih i junskih penzija od uplaćenih doprinosa u kasu penzijskog fonda dobra je ne samo za državu koja time rasterećuje budžet, već bi mogla u perspektivi biti odlična vest i za najstarije. Naravno, pod uslovom da vlada odluči da taj novac koji je do sada izdvajala za isplatu prinadležnosti iskoristi da dodatno unapredi položaj ove višemilionske populacije. Bilo tako što bi poboljšala švajcarsku formulu kako penzije ubuduće ne bi padale ispod 50 odsto od prosečne zarade, išla na povećanje minimalnih prinadležnosti i to trajno. Ili, ono što bi penzioneri najviše želeli, da im se ukoliko se ovakav trend nastavi, vrate umanjene penzije.

U Fondu PIO potvrđuju da za majsku i junsku isplatu korisnicima iz kategorije zaposlenih nije bilo potrebno povlačiti dotaciju na ime nedostajućih sredstava za isplatu penzija. Naplata doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje je i dalje u porastu, a od početka godine veća je za 36 odsto u odnosu na isti period 2020, a u odnosu na planirano u posmatranom periodu za oko tri odsto. Ukoliko se nastavi povoljan ekonomski trend i povećanje broja zaposlenih, sigurno je da će do kraja godine za isplatu penzija biti povučeno iz budžeta Republike manje sredstava od planiranog, naglašavaju u fondu. S obzirom na to da je broj penzionera iz kategorije zaposlenih najveći i da od ukupnog broja penzionera oni čine 84,5 odsto to podrazumeva i najveći iznos potrebnih sredstava, koja su obezbeđena iz povećanih izvornih prihoda fonda, odnosno više naplaćenih doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Upitani da li bi ukoliko se ovakav trend nastavi penzioneri mogli da očekuju da se taj novac iskoristi za njihov bolji standard, prof. Bojan Dimitrijević, član Fiskalnog saveta Srbije, kaže za Politiku da to zavisi isključio od odluke vlade za šta će nameniti ta sredstva. Činjenica je da je na ovaj način poboljšana fiskalna pozicija države, ali pitanje je šta će biti za godinu, dve i da li odmah treba praviti tako velike korake.

– Ukoliko država odluči da ovaj novac koji je decenijama izdvajala za isplatu penzija (2012. bilo je čak 43,4 odsto budžeta) iskoristi dodatno za najstarije, stav Fiskalnog saveta je da bi to trebalo dati najsiromašnijima. Ići na smanjenje razlika između najviše i najniže penzije kako ove najviše ne bi 10 i više puta bile veće i tako smanjiti taj jaz. Mogućnost da se prinadležnosti usklađuju dva puta godišnje moguće je možda u ovom času, dugoročno je veliko pitanje. Zato je Fiskalni savet za opreznije i odmerenije trošenje para, navodi on.

Dobro je što se kasa Fonda PIO puni od uplata doprinosa, jer to znači da je došlo do smanjenja sive ekonomije. S druge strane svi podaci u poslednjih nekoliko godina pokazuju da se smanjio i broj penzionera, odnosno sve je više onih koji rade duže, do 65 godina kako ne bi plaćali penale za prevremeno penzionisanje.

Smanjen je i udeo beneficiranih, porodičnih i invalidskih prinadležnosti. Iako je odnos zaposlenih i penzionera još uvek daleko od onog četiri prema jedan, ipak se ide ka tome da se stanje poboljša u korist onih koji uplaćuju doprinose, napominje naš sagovornik.

Od novca koji je išao iz budžeta za isplatu penzija može se pomoći porodičnim i poljoprivrednim penzionerima bez obzira na to što se stalno priča kako oni izbegavaju da uplaćuju doprinose. Ne treba zaboraviti da su isti ti poljoprivrednici doprinosili budžetu kroz plaćanje PDV-a.

Kada je reč o švajcarskoj formuli, stav Fiskalnog saveta je da se tu ništa ne menja. Insistiranje na tome da prosečna penzija u prosečnoj zaradi učestvuje sa 50 odsto bi u ovom času ispunila očekivanja penzionera, ali šta ako bi za nekoliko meseci neko rekao „a zašto učešće ne bi bilo 80 procenata ili svih 100 odsto”. Ključ priče je u rastu BDP-a, objašnjava naš sagovornik.

Kao jedan od predloga da se novac namenjen isplati prinadležnosti iskoristi za bolji standard penzionera je i davanje jednokratne pomoći najugroženijima, s tim da to postane praksa. Kada je reč o vraćanju umanjenih penzija, Dimitrijević navodi da su primanja najstarijih bila smanjena u vreme vanredne situacije i da sve zemlje prema ustavu imaju pravo tako da reaguju – umanjenjem penzija.

Najniža penzija 10 puta manja od najviše

Prema podacima statistike Fonda PIO prosečna penzija u Srbiji isplaćena u julu iznosila je 29.384 dinara. Manje od iznosa najniže prima 200.728 penzionera, najniži iznos prinadležnosti od 12.582 do 16.004 dobija 235.179 penzionera.

Istovremeno do 10.000 dinara mesečno prima 98.846, od 10.000 do 15.000 – 205.920. Najviša penzija iznosi 147.408 dinara, primaju je 43 penzionera, dok do 100.000 dobija njih 7.926.

Prosečno učešće majske penzije u majskoj zaradi za sve penzionere iznosi 45,2 odsto, za poljoprivrednike 19,4 i samostalce 43,5 procenta.

Komentari16
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dragan
U ovoj zemlji mnogo veci je jaz izmedju najvise i najnize plate. poznajem ljude koji rade za 300 evra. Poznajem coveka koji radi za 8000 evra. To je raspon priblizno 27:1. Tesko mi je kada znam da neko zaradjuje 4 puta vise od mene ali kad vidim da postoje oni koji zaradjuju 7 puta manje od mene osetim malo olaksanje.
Да,да
Пензије СПЦ се исплаћују из ког фонда?Колико СПЦ уплаћује новца у пензиони фонд?
petar rokočki
Неки су увек против смањења тог јаза Лично мислим да је немогуће да је неко 10 пута више уплаћивао у ПИО, пре ће бити нека варијабла у обрачунској формули која додатно фаворизује неке професије. Како пензионери са малим пензијама да повећавају јавну потрошњу а тиме и обим производње ако их годинама држимо на ивици преживљавања. И овде се само помиње све то као могућност а не као истинска потреба и обавеза владе да то спроведе што пре у конкретно дело.
Penzioner u najavi
@petar rokočki. Pa kako Vam nije jasno? Neko je radio samo 15 g. na minimalcu, a neko 45 g. sa 4x vecom zaradom od minimalca. Pa normalno je da ce imati bezmalo 10x veci iznos uplata. Nikakve varijable ne favorizuju neke profesije, al' postoji varijabla PIO Fonda koja definise-"sece" velike koeficijente koji prelaze definisane maksimume. @Уааа политичари... Da li Vam je iz gore iznetog jasno da je savim normalno da neko ima penziju 15.000 d. a neko 100.000 din. Penzije nisu socijalna kategorija
Уааа политичари
Одавно причам да сви пензионери треба да имају исте пензије. Утврди се која је то износ за минималну пензију и свима се скида исто од зараде. Ако неко хоће да има већу пензију нека уплаћује. Трошкови за живот пензионера су углавном исти. Режија, нешто унуцима и деци и то је то. Ако неко није створио то што је желео док је био радник и радно способан не треба да ствара ни када оде у пензију. Ненормално је да неко им 100.000 диара а неко 15.000 динара. Није ни људски.
Ахм
Онда је поштено да свакоме одбијају од плате исту цифру?
даса
Колико је неко уплаћивао за стаж толику и пензију ће да има.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.