Četvrtak, 16.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Drugi pokušaj da se zatvori Gvantanamo

Oslobađanje Marokanca koji je tamo proveo gotovo 20 godina bez optužnice moglo bi biti signal da se bliži kraj postojanja zatvora na Kubi
Протест у Вашингтону којим се тражи укидање Гвантанама (Фото EPA-EFE/Erik S. Lesser)

Bajdenova administracija je korak bliže zatvaranju Gvantanama nakon što je nedavno pustila kući Marokanca koji je proveo gotovo dve decenije u ozloglašenom zatvoru, a da protiv njega nije podignuta optužnica.

Abdulatif Naser je prvi osumnjičeni koji napušta američki kazamat na Kubi otkako je Džozef Bajden u januaru postao šef Bele kuće. Iako je trebalo da bude oslobođen još pre pet godina, Naser je ostao iza rešetaka jer se vlada Donalda Trampa protivila oslobađanju pritvorenika čak i kad protiv njih nije bilo dokaza. Čim je stigao u domovinu posle 19 godina robijanja, Naser je uhapšen, prenosi AP. Marokanske vlasti ističu da će istražiti da li je bio terorista, iako Amerikanci nisu podigli takvu optužnicu. Ipak, zna se da je pripadao radikalnoj islamističkoj grupi u Maroku, da je bio vrbovan za rat u Čečeniji, ali da je završio u kampu za obuku Al Kaide u Avganistanu, odakle je poslat u Gvantanamo.

Predsednik Džordž Buš otvorio je Gvantanamo 2002. godine, posle terorističkih napada na Ameriku 11. septembra 2001. Zatvor u američkoj vojnoj bazi na Kubi ubrzo je ozloglašen zbog mučenja pritvorenika i pravne „sive zone”. Kako se nad gvantanamovcima ne primenjuju američki zakoni, već im sudi vojni sud, lišeni su brojnih prava. Mnogi od njih nisu znali za šta su optuženi.

Jedno od glavnih obećanja koja je Barak Obama dao kad je došao na vlast bilo je da će zatvoriti Gvantanamo. Iako u tome nije uspeo zbog protivljenja Kongresa, zabranio je mučenje i dovođenje novih pritvorenika. Za vreme njegove vladavine, pušteni su mnogi navodni teroristi protiv kojih nije mogla da bude podignuta optužnica. Predlagao je da svi takvi ljudi budu oslobođeni, a da se drugi prebace u zatvore u Americi, za šta nije dobio podršku na Kapitolu, ali ni u Pentagonu.

I Bušova vlada je oslabađala stotine pritvorenika jer je uvidela da ne zna šta će s njima. Tramp je bio veliki zagovornik Gitma, kako još zovu ovaj zatvor, mada njegova administracija nije preinačila Obaminu odluku niti dovodila nove osumnjičene. Dok je Tramp bio predsednik, samo jedan zatvorenik je napustio američku vojnu bazu. Bio je to Saudijac koji se nagodio da prizna krivicu i ostatak kazne odsluži u svojoj zemlji.

Kao i Obama, i Bajden se suočava s činjenicom da mnogi kongresmeni i senatori ne žele da pritvorenici budu prebačeni na američko tlo. To znači da će i sadašnji predsednik probati da zatvori Gvantanamo na zaobilazan način – tako što će ga prazniti što je više moguće. Nevolja s ovom strategijom je što je teško pronaći državu koja bi ih primila. Za zemlje porekla često se utvrdi ili da bivšem gvantanamovcu ne mogu da jemče bezbednost ili da ne žele da ga prime, a problem je pronaći i treću zemlju koja je voljna da ga prihvati.

Oko 800 muškaraca je prošlo kroz Gitmo zbog sumnje da su pripadali Al Kaidi ili talibanima. Sad ih je 39. Dvojica su osuđena, a desetorica oslobođena svih sumnji i samo čekaju da ih američka vlada pusti i da ih neka zemlja prihvati. Za ostale se ili razmatra da budu pušteni ili su još pod istragom vojske. Ni protiv jednog od njih nije podignuta optužnica.

Na pitanje kako je moguće da 20 godina držite nekog u zatvoru a da mu ne saopštite za šta je optužen, pobornici kazamata najčešće navode da niko nije završio u Gvantanamu bez razloga. Drugi argument je da su se uhapšenici u zatvoru radikalizovali, zbog čega će postati teroristi kad izađu odatle, ako to već ranije nisu bili. Prema podacima američke vlade iz 2016. godine, za 17 odsto bivših gvantanamovaca je utvrđeno, a za 12 odsto njih se podozreva da su se ponovo latili oružja čim su se našli na slobodi.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ribar
Екстериторијални кажњенички логор где није неопходно владање права. А нико није крив...није у Америки
Саша Микић
Прво није екстратериторијални, пошто се база Гвантанамо, иако на Куби, рачуна у територију САД. Друго нису их сместили негде другде на територији САД, јер су постојећи затвори пребукирани. На крају побринули су се да све буде по праву јер су донели ''Патриотски закон'' (Patriotic Act), по коме се суспендују сва права из Устава ако је неко проглашен за терористу.
Miodrag
Pa planiraju politicare kriminalce sa Balkana d asmeste na Gvatanamo
Aco Vasiljevic
Pustili su ga (a i mnoge druge) i evo ih u Bosni.Ima ih preko 90.000 islamskih fanatika.
Radoslav Jovanović
Mučenje u stilu srednjeg veka, ponos američke "civilizacije"?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.