Poverljiva prepiska Pjongjanga i Seula

Popušta li napetost na 38. paraleli ili je reč o još jednoj varljivoj nadi kratkog daha da je posle 68 godina od Korejskog rata moguć trajni mir u ovom neuralgičnom delu Azije?

Dan pošto su Pjongjang i Seul obnovili „vruću telefonsku liniju”, Severna i Južna Koreja su počele pregovore o ponovnom otvaranju zajedničke kancelarije za vezu i održavanju samita u okviru napora da se obnove odnosi između dve zemlje, javlja Rojters.

U pokušaju da istraže mogućnosti za poboljšanje veza između dve zemlje južnokorejski predsednik Mun Džae In i severnokorejski lider Kim Džong Un razmenili su od aprila više poverljivih pisama, potvrđuju izvori iz južnokorejske vlade. Otopljavanje odnosa između dve Koreje moglo bi da s mrtve tačke ponovo pokrene i pregovore između Pjongjanga i Vašingtona, čiji je krajnji cilj ukidanje nuklearnog raketnog programa u zamenu za ublažavanje sankcija.

U danu kad je 1953. godine potpisano primirje u ratu koji pravno nikada nije završen, južnokorejski zvaničnici su saopštili da su obnovljene još dve prekogranične komunikacione linije, uključujući vojni kanal i onaj koji je nekada bio povezan s međukorejskom kancelarijom za vezu, koju je Sever demonstrativno digao u vazduh u junu prošle godine. Severna korejska centralna novinska agencija potvrdila je obnavljanje vruće linije i razmenu pisama, nazivajući poteze „velikim korakom u oporavku međusobnog poverenja i promociji pomirenja” između dve Koreje.

„Sada čitava korejska država želi da vidi kako se odnosi severa i juga oporavljaju od zastoja i stagnacije što je ranije moguće”, kaže se u izveštaju KCNA.

U ovom trenutku nije jasno kada bi moglo doći do sastanka na vrhu. Južnokorejski predsednik je početkom juna predložio da se zbog epidemije kovida 19 održi virtuelni samit, ali je tada sa Severa poručeno da nemaju nameru da razgovaraju. Otežavajuća okolnost za brzi sastanak može da bude činjenica da je u avgustu planirana zajednička vojna vežba južnokorejske i američke vojske u blizini granice sa Severom. „Zveckanje oružja” uz već 28.000 američkih vojnika stacioniranih u Južnoj Koreji uvek izaziva oštru reakciju Kimovog režima, što bi moglo da ponovo dovede do zatvaranja već odškrinutih vrata između dve države. Kim Džong Un i Mun Džae In su se 2018. godine tri puta sastali, čime su otvorili vrata za samite severnokorejskog vođe i bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa.

Postoji još jedan razlog zbog kojeg je nepredvidljivi Kim pristao na obnavljanje pregovora s Jugom. U martu 2022. godine su predsednički izbori u Južnoj Koreji. Ako predsednika Mun Džae Ina pobedi konzervativni kandidat, Seul će zaoštriti odnos prema Pjongjangu. Sadašnja levo orijentisana južnokorejska administracija je kudikamo više raspoložena za razgovore sa susedima sa Severa, uprkos oštrim žaokama koje često na njen račun stižu iz Pjongjanga.

Administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena, koja podržava poboljšanje međukorejskih odnosa, odavno poručuje da je spremna da ostavi „kalibrisani” kontakt sa severnokorejskom diplomatijom.

Vašington svoju spremnost da započne dijalog s Pjongjangom pokazuje i time što nova američka administracija odugovlači s imenovanjem izaslanika za ljudska prava u Severnoj Koreji, iako je šef Stejt departmenta Entoni Blinken u junu rekao da će to učiniti, ne precizirajući rok.

Jedan od razloga za oprezno i fazno otvaranje prema Južnoj Koreji je i pokušaj da Sever popravi svoj međunarodni položaj. Pogođena pandemijom, iako zvanično ne priznaje nijedan slučaj obolelog od korone, Severna Koreja, koja je u poslednjih godinu dana zatvorila čak i granicu s Kinom, suočava se s najgorom ekonomskom krizom posle devedesetih godina prošlog veka, kad je, prema nekim procenama, tri miliona ljudi umrlo od gladi. Zbog kineske pomoći i otvaranja vojnih vanrednih rezervi ovog puta, kako procenjuju južnokorejski izvori, ima malo smrtnih slučajeva usled nedostatka hrane.

Ako pregovori između dve Koreje budu napredovali povećavaju se šanse da predsednik Mun Džae In osvoji još jedan mandat. Kako kaže Li Sang Sin, politikolog iz Korejskog instituta za nacionalno ujedinjenje, razgovori Seula i Pjongjanga imaju podršku javnosti Južne Koreje.

„Kad god dve Koreje razgovaraju, rejting predsednika raste”, ističe Li za Glas Amerike.

Nam Sang Vuk, profesor Univerziteta u Južnoj Koreji, smatra da obnavljanje komunikacionih kanala verovatno neće dovesti do dramatičnog poboljšanja odnosa, kao što se desilo posle drugog samita Mun–Kim.

„Predstavnici Severne Koreje znaju da jednog dana mora da sedne za isti sto s predstavnicima Bajdenove administracije. Sada verovatno misle da Južna Koreja i dalje ima efektivnu vrednost kako bi naterali Bajdena da krene u pravcu koji njima više odgovara”, kaže profesor Nam za AP.