Ponedeljak, 20.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zakonom o rodnoj ravnopravnosti uvodi se – nejezik

Lingvisti i drugi stručnjaci iz oblasti društvenih nauka kritikuju činjenicu da se ne nazire početak stvaranja nacionalne strategije za podizanje nivoa opšteg obrazovanja, u čijem je jezgru problem jezičke kulture
Матица српска (Фото: С. Ковачевић)

Svaka intervencija u jeziku sa stanovišta bilo koje ideologije, što samo po sebi ne može biti u skladu s naukom o srpskom jeziku, nedopustiva je i, ukoliko se ne spreči, mogla bi imati nesagledive posledice, budući da je jezik suštinski činilac individualnog i kolektivnog identiteta, zaključak je posle skupa u organizaciji Matice srpske i Odbora za standardizaciju srpskog jezika, na kojem su razmatrani problemi i rizici upotrebe „rodno osetljivog jezika”, kao i pojedinih odredaba Zakona o rodnoj ravnopravnosti.

Zaključke donesene na ovom skupu podržali su: prof. dr Dragan Stanić, predsednik Matice srpske, prof. dr Sreto Tanasić, dopisni član Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske i predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika, prof. dr Isidora Bjelaković, prof. dr Aleksandar Milanović, prof. dr Viktor Savić, prof. dr Milan Ajdžanović, prof. dr Slobodan Antonić, prof. dr Milanka Babić, dr Irinej Bulović, episkop bački, prof. dr Veljko Brborić, dr Nataša Vulović, prof. dr Jovan Delić, dopisni član SANU, prof. dr Rajna Dragićević, prof. dr Sanja Đurović, prof. dr Marina Janjić, prof. dr Aleksandar Jovanović, dr Vladan Jovanović, prof. dr Miloš Kovačević, prof. dr Vesna Lompar, akademik Predrag Piper, prof. dr Rada Stijović i mnogi drugi.

„Gramatički rod kao lingvistički konstrukt, daleko složeniji nego kako se to u banalizovanoj interpretaciji pomenutog zakona predočava, zbog odsustva čvrste i dosledne korelacije s polom u vanjezičkoj stvarnosti, nije ni mogao biti predmetom pravne obrade, a naročito ne zakonskih propisa. Zakonodavac je donošenjem ovakvog neznalačkog zakona pristao na nametanje nove, proizvoljne norme koja vodi ka urušavanju jezičke strukture i omogućavanju daljih intervencija u jezičko tkivo. Zbog svega rečenog, može se zaključiti da se ovim zakonom uvodi nejezik: to ne može biti ni srpski niti jedan do sada postojeći jezik u Republici Srbiji”, smatraju jezički i stručnjaci humanističkih i društvenih nauka, napominjući dalje:

„Ukoliko se pak Zakon o rodnoj ravnopravnosti odnosi na srpski jezik, ne menja se samo njegova leksička struktura onim rečima koje uglavnom ne postoje u rečnicima, nego i njegovo imanentno gramatičko ustrojstvo. Pre svega, menja se priroda imeničkog gramatičkog roda, koji će (primenom Zakona) od inherentne kategorije preći u formalnu. Zatim, utiče se na radikalne izmene u kongruenciji – na planu pojedinačnih slaganja (širenje broja kombinacija s nesagledivim posledicama) i na planu kombinovanih slaganja ukoliko se gramatičkom muškom rodu ’ukida’ status neutralnog roda. Sve ovo izgleda zastrašujuće i vodi kreiranju zaumne i paralelne, orvelovske stvarnosti, kojom se na Prokrustovoj postelji zakonski cenzuriše jezik u javnoj upotrebi. Imajući sve navedeno u vidu, naglašavamo da se mora zaustaviti i zabraniti inženjering na glavnom sredstvu sporazumevanja i ostvarivanja ljudske kulture i civilizacije – jeziku, bio on srpski ili bilo koji drugi u Republici Srbiji. Poražavajuće je da je Skupština Republike Srbije po ubrzanoj proceduri usvojila Zakon o rodnoj ravnopravnosti, a nov Zakon o upotrebi jezika i pisma, koji se dugo obećava predstavnicima srbistike, s već pripremljenim i usaglašenim nacrtom, biva odbačen i pre dolaska u skupštinsku proceduru.”

Ono na šta posebno ukazuju akademici i univerzitetski profesori posle ove diskusije jeste i to da ni ozbiljno sprovedena javna rasprava o predlogu Strategije razvoja kulture Republike Srbije, od 2017. do 2027. godine, nije bila dovoljna da se u Skupštini Republike Srbije donese ovaj dokument.

Oni kritikuju i činjenicu da se ne nazire ni početak stvaranja nacionalne strategije za podizanje nivoa opšteg obrazovanja, u čijem je jezgru problem jezičke kulture, uprkos apelima iz struke i uz brojne druge probleme koji proizlaze iz nerešenog statusa glavnog činioca srpskog identiteta – srpskog jezika, što je povezano s nedovoljnom državnom i društvenom brigom.

„Jedan od tih problema, svakako ne i jedini, jeste opšti pad interesovanja za studije srpskog jezika i književnosti, što će se vrlo negativno odraziti na kvalitet nastave u osnovnoškolskom i srednjoškolskom sistemu, a dugoročno i na postojanost i prirodu nacionalnog identiteta”, rečeno je. Poruke ovog naučnog skupa odnose se na potrebu stvarne borbe za prava žena, što podrazumeva delanje na planu društvenih odnosa i borbe protiv diskriminacije žena u svim sferama gde ona postoji, a da jezik treba da se razvija prirodnim putem, bez prisile i pritiska ideologije.

Prema tome, kako je zaključeno, svakom govorniku, uz krajnje uvažavanje stavova drugih, treba ostaviti slobodu izbora za lično deklarisanje u domenu javne upotrebe, tj. mogućnost odabira onih jezičkih formi koje su u skladu s normom standardnog jezika.

Imajući sve navedeno u vidu, po mišljenju poznavalaca jezika koji su učestvovali na skupu Matice srpske i Odbora za standardizaciju srpskog jezika, ovaj zakon treba ukinuti i doneti nov, usmeren ka istinskom cilju zaštite ravnopravnosti, nezavisan od bilo koje ideologije, a uz saglasnost čitavog društva, jezičke struke i drugih pozvanih struka, celokupne kulturne javnosti, Srpske pravoslavne crkve i predstavnika ostalih tradicionalnih verskih zajednica.

Komentari37
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Bob Petrovich
Из самог назива овог закона се види да је то дискриминаторски закон јер ограничава род на мушки и женски, уз искључење свих осталих родова којих има на десетине. Очигледна је неукост оних који су закон саставили. За овај закон важи превод Валтазара Богишића да што се грбо роди ни вријеме не исправи.
Саша Микић
@Bob Petrovich Појам ''gender'' у енглеском језику има двоструку одредницу, а те одреднице у српском језику имају јасне појмовне разлике. Прва одредница означава оно што се у српском језику назива ''пол'', а друга одредница означава оно што се у српском језику означава ''род''. Појам ''род'' је у српском језику везан за граматику. Оно што ви покушавате да објасните са филмом ''Вирџина'' нема везе са српским језиком. У самом Уставу стоји чл. 15 РАВНОПРАВНОСТ ПОЛОВА, а не родова.
Bob Petrovich
@Саша, СЗО дефинише род (гендер) као карактеристике жена, девојчица, мушкараца и дечака које су социјално створене и укључује норме, облике понашања и друштвене улоге. Пол и друштвени род могу и не морају да се поклопају. Сетите се филма Вирџина. Женског пола, мушког рода. Jезик са два пола и три граматичка рода не дискриминише никог, а овај "родни" закон легализује дискриминацију.
Prikaži još odgovora
Горан Јозић
Српску лингвистику 20. века описао је верно лингвиста М. Ковачевић овако: "Тек је посљедње десетљеће 20 вијека Србима бјелодано подастрло непријатну истину о беспућима, безумљима и заблудама о српским изневјеравањима нациоанлних интереса у разним областима, а посебно у обалсти филологије" ("Српски језик и српски језици"). Српски лингвисти, посебно у Матици српској преко неуставног Правописа с. ј. 2010. године ударили су глогов колац у српску ћирилицу записавши да она "није угрожена" (15).
luka
jedini način da se ovo uvaži je da se učlane pa da probaju iznutra, ovi nikada neće priznati da su ispali glupi, a i ne misle tako, mozgovi su im podešeni na 100% kapaciteta što je deseti deo normalnog čoveka
Demos Cratein
И поред свих противљења овом закону српских лингвиста, писања ,,Политике" и чак провладиних медија човек који одлучује о свему не коментарише овај закон. Коментарисао је закон о водама, нпр. Узалуд нам је све. Ниједан новинар не поставља му питање о овом закону. Када некоме Макс Вебер постане звезда водиља за њега нема других ауторитета. За њега је Г. Чомић највећи српски лингвиста. Лингвисти по њему не разумеју шта је интерес СРБ, промене које се дешавају у свету и не гледају у будућност.
Kaia
Nabrajanjem naucnih titula necete zaustaviti razvoj drustva i jezika. Reci opisuju stvarnost ali je i menjaju. Ova reforma je odgovor na potrebu za promenom.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.