Četvrtak, 23.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Knjiga na ćupriji

Stari gvozdeni most preko Kolubare na mestu zvanom Beli brod bio „domaćin” promocije novog romana Radovana Belog Markovića „Stojna vetrenjača”
Обраћање Радована Белог Марковића на промоцији на мосту (Фотографије: С. Ћирић)

Ćelije kod Lajkovca ‒ Mostarinu sam, koliko da se zna, odavno platio... ‒ zborio je u utorak predveče Radovan Beli Marković na promociji svog novog romana „Stojna vetrenjača” u izdanju „Srpske književne zadruge”. I svaka mu je, bezmalo bukvalno, bila na mestu, jer je promocija organizovana u gotovo nestvarnom ambijentu, na starom gvozdenom mostu preko Kolubare, na mestu zvanom Beli brod, u Ćelijama kod Lajkovca, rodnom mestu višestruko nagrađivanog pisca.

‒ Kao begunac iz očajne čete koja zauzmima poslednji položaj, s desnom u levoj ruci, pun rana i ožiljaka iz bitaka za sopstvenu dušu, opet stojim nasred Belobrodske, dvaput rušene ćuprije. Stojim, kao nekoć što sam stajao, osim što mlad više nisam već strošen od vijanja po Nepočon polju i skrivanja od onih koji kupe književnu veresiju, za šta je odavno zalegla i ortačka kobila, bangava i netimarena, pa pehotno moram preko vode ‒ do svog groba, za koji ne znam da l’ će se kopati tamo ili ovamo, kao što još nisam uvardao: da li sam u životu doista mrtvovao, ili sam, u mrtvarluku tobož živeo... ‒ besedio je Marković pred, kako je sam potvrdio, „odličnim” skupom u kojem su, pored ostalih, bili profesor Radivoje Mikić, Darko Tanasković, Miloš Jevtić, Vojislav Koštunica, Dušan Mihajlović, Dragan Lakićević, Slobodan Jevtić Pulika....

‒ Ćelije, selo moje, junim dobom, dok me je detlić s Mijailovog duda budio za školu, činjaše mi se dvesta godina a ne dva kilometra udaljeno od Lajkovca... Tako se i slučilo da odlučeni dečarac nikada ne stigne na drugu obalu, ostajući nasred ove ćuprije kao neutvrđeni Lajkovčanin, nedozvani Valjevac i nedomašeni Šumadinac, s gaćama na štapu mešte bele zastave, i gutom Ćelijanstva u samom podgrlcu... ‒ nastavio je literata. I u zaključku dodao da „knjiga o kojoj bejaše govora, od prve do poslednje stranice, kroz pripovedanje o vetrenjači, odvraća čitaočevu pažnju od svega čemu bi vetrenjača mogla da posluži...”

Radovan Beli Marković pred sebe, od prve svoje knjige „Palikuća i Tereza milosti puna” pa do romana „Stojna vetrenjača”, uvek bira i sebi namenjuje one književne ciljeve koji su izuzetno zahtevni i teški, ocenio je prof. dr Radivoje Mikić, još jednom pred širokim auditorijumom analizirajući delo čuvenog pisca.

‒ U srpskoj književnosti ne postoji pisac koji je sistematičnije ispevao jednu tako dugu i jednu tako složenu poemu koja se može shvatiti i kao jedna vrsta specifičnog hvalospeva onome što bi se moglo označiti kao njegov zavičaj, a to je čitavo kolubarsko područje kome je on u svojim knjigama podigao jedan visoki književni spomenik. Osnovna odlika tog književnog spomenika je što kad čitate Radovanove priče ili romane vi na prvi pogled imate utisak da se krećete kroz prostor koji beleže i istorija i geografija, a kad zađete u njegove knjige vi, zapravo, vidite da je Radovan Beli Marković napravio jedan svoj svet u kome se on jedino suvereno kreće. A da je taj svet čisto književni i da ne pripada onome što bi se moglo nazvati stvarni svet, vidi se po tome što se u njegovim pripovetkama i romanima Valjevo ne zove samo Valjevo, nego je dobilo i epitet Belo Valjevo, kao što su i neki drugi kolubarski predeli i ambijenti dobili neku vrstu književnog dodatka ‒ rekao je Mikić.

Prema njegovim rečima, Radovan Beli Marković hoće da pokaže da „svaka istorijska pojava i istorijski proces ima dva lica, jedno koje njeni učesnici vrlo rado pokazuju i isturaju pred svet i ono drugo koje uvek nastoje da ostave negde u tami”.

‒ Otuda Radovan Beli Marković u svojoj prozi nastoji da pokaže to naličje onoga što je usmereno ka toj nekoj istorijskoj stvarnosti i otuda kod njega i u romanu „Putnikova ciglana” i u romanu „Stojna vetrenjača” imate u prvi plan postavljene velike graditeljske poduhvate kojima je unapred oduzet smisao. Kao što „Putnikova ciglana” nikad neće postati ciglana, tako ni „Stojna vetrenjača” nikad neće samleti nijedno zrno žita, zbog čega se zapravo vidi da je Radovan Beli Marković imao pred očima jedan umetnički cilj, on je nastojao da pokaže to naličje velikih ljudskih pregnuća i onoga što je za njih karakteristično ‒ naveo je prof. dr Radivoje Mikić.

Promociju knjige Radovana Belog Markovića „Stojna vetrenjača” na ćelijanskoj ćupriji organizovala je Gradska biblioteka u Lajkovcu.

Beli brod Most tri puta rušen i tri puta građen

Most preko Kolubare u Ćelijama kod Lajkovca, na mestu od pamtiveka zvanom Beli brod, izgrađen početkom 20. veka, tri puta rušen i tri puta ponovo građen, dugo je služio za prelazak vozova prugom uskog koloseka. Poslednji put je „ćira” sa lokomotivom parnjačom preko njega prešao 5. maja 1968. godine. Onda je prepušten motornom saobraćaju, da preko njega, patosanog gredama, pažljivo prelaze automobili, kamioni, autobusi. Služila je tako „ćirina ćuprija”, kako su je Lajkovčani zvali, do 21. februara 1989. kada ju je zamenio novi betonski most, širi i duži, podignut nizvodno.

Kažu da je Radovan Beli Marković, književnik rodom iz Ćelija kod Lajkovca, mostom na mestu Beli brod „iskoračio u književnost i svet”...

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.