Utorak, 21.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Rekordni rast nemačkog duga, raste i strah od inflacije

(Pixabay)

Statistika nikada nije zabeležila toliki rast državnog duga Nemačke kao u prvoj godini korone, tokom koje se on povećao za 14,4 odsto.

Stručnjaci smatraju da to nije problem, ali nisu svi optimistični, a raste i strah od inflacije, piše danas Dojče vele (DV).

Dug koji je krajem 2020. nagomilao javni sektor u Nemačkoj na svim nivoima (savezna vlada, pokrajine i opštine) iznosio je 2,17 hiljada milijardi evra. To je dug prema privatnim finansijskim institucijama, fondovima ili drugim preduzećima, kako u Nemačkoj, tako i van nje.

Nemački zavod za statistiku nikada nije zabeležio takvu eksploziju duga: u godini izbijanja pandemije on se povećao za 273,8 milijardi evra, dakle za čitavih 14,4 odsto. Preračunato po stanovniku, svaki građanin Nemačke sada prosečno duguje 26.141 evra, dok je krajem 2019. bio dužan „samo” 22.860 evra, navodi se u prilogu DV-a.

Taj rekord ne bi trebalo nikoga posebno da iznenadi. Država je, uprkos „zamrzavanju” privrede merama protiv pandemije, otvorila kasu kao nikada do sada kako bi podrškom i drugim mehanizmima sprečila otkaze i stečajeve firmi.

To je pre svega bila odluka savezne nemačke vlade, pa je tako njen dug i najviše porastao – za 18,1 odsto. Šesnaest nemačkih pokrajina bile su nešto opreznije, i njihov dug se povećao u proseku za 9,8 procenata, na 636 milijardi evra. Još oprezniji su bili gradovi i opštine čiji je dug uvećan za samo 1,5 odsto, na 133,3 milijardi evra.

Pandemija je u suštini dodatno produbila drastične razlike u zaduženosti pokrajina.

Najveće breme nose tzv. gradovi-pokrajine, pri čemu grad-pokrajina Bremen deluje čak kao beznadežani slučaj, jer je svaki njen stanovnik dužan sada 57.823 evra. Ali, to nije toliko posledica rasipnosti, već je stvar u tome da je ta mala pokrajina u potpunom okruženju pokrajine Donje Saksonije. Tako ispada da je mnogima mesto stanovanja u susednoj pokrajini, gde se onda i statistički obračunava prihod.

Nije drugačije ni u gradu-pokrajini Hamburgu (19.181 evro duga po stanovniku), a nešto manje je kod trećeplasiranog dužnika, Berlina (16.307 evra po stanovniku). Najmanje su dužni stanovnici Bavarske (1.359 evra) i Saksonije (1.244 evra ).

Ukupan državni dug Nemačke obuhvata i dugovanja institucija za socijalno staranje, ali se mora reći da je u tom sektoru 2020. jedino došlo do pozitivnog razvoja: njihov dug se smanjio na 44 miliona evra.

Ekonomski stručnjaci tvrde da nema razloga za zabrinutost, navodi Tanjug.

Sebastijan Dulien, direktor Instituta za makroekonomiju i istraživanje konjunkture (IMK) Fondacije Hans Bekler, institucije bliske nemačkim sindikatima, kaže da i u tom zaduživanju, ma koliko ono „masivno” izgledalo, „ekonomski nema mesta za zabrinutost”. Stopa zaduženosti Nemačke, dakle odnos prema BDP-u, i ovako je „znatno niža nego nakon finansijske krize 2012. i predstojeće, 2022. godine, i lako i brzo bi mogla da se smanji”, tvrdi on.

Nisu, međutim, svi tako optimistični. Kristijan Dir, potpredsednik poslaničke grupe nemačkih Liberala (FDP) u Bundestagu upozorava na staro pravilo: „Kad se država sve više zadužuje, to lako može da dovede do rasta inflacije”.

Ona je već primetna, jer su u procesu oporavka privrede nakon pandemije, a zbog teškoća sa snabdevanjem, i cene u nekim slučajevima drastično porasle.

„Možemo da se nadamo da su ekonomski stručnjaci u pravu kada tvrde da je to samo prolazno poskupljenje, ali bi pritom trebalo imati u vidu da Nemačka nema svoju valutu. Evro je zajednički novac, a među državama evrozone ima mnogo onih koje su takođe upale u nove, ogromne dugove”, zaključuje DV.

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Немања О.
Које земље немају спољни дуг? Северна Кореја, Белорусија, Куба, Иран... Шта то значи, да су оне под санкцијама и притисцима јер неће за позајмљују новац. Ко онда стоји иза ММФ и шта раде са профитом који остварују кредитирањем држава? Који проценат 20% ПДВ који иде у бужет Србије одлази на отплату кредита ММФ-у?
slobodan
Konacan udarac potrosackog drustva i duznicke ekonomije. Sve nas to ceka.Ko ima vlastite resurse taj moze da se nada opstanku.
dusan1
Čist primer da je SFRJ bila bar onoliko godina politički ispred EU i Nemačke za koliko je ekonomski zaostajala ! Naime inflacija i razdruživanje je u 'našim krajevima' odavno prošlost kao što je i ekonomski rast i borba za veće plate odavno prošlost u EU .
Demos Cratein
Човечанство сваког дана у сваком погледу напредује па тако напредују и дугови. Да је скроман и задовољан оним што има човечанство не би напредовало.
Леон Давидович
Живети од незарађеног то је постало правило последњих деценија.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.