Subota, 25.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: JOAKIM TRIR, norveški reditelj

Potraga za ljubavlju u Oslu

Snimati filma o Julinim osećanjima a nazvati ga „Najgora osoba na svetu” očigledno ima ironičnu konotaciju
За мене је Осло оно што је Њујорк за Скорсезеа или Спајка Лија (Фото: Д. Лакић)

 

Svetska premijera energičnog i originalnog norveškog filma „Najgora osoba na svetu” Joakima Trira, u Glavnom takmičarskom programu 74. Kanskog festivala završila se vrlo dobrim kritikama i nagradom za najbolju žensku rolu glumici Renate Rejnsve.

Samo nekoliko dana kasnije, u domaćim medijima odjeknula je i vest da je „Najgora osoba na svetu” proglašen za najbolji film Palićkog festivala evropskog filma na kojem je zahvaljujući distributeru „Megakom filmu” brzo imao i srpsku premijeru.

 Tvorac filmova „Repriza”, „Oslo, 31. avgusta”, „Telma” i sada „Najgora osoba na svetu” – Joakim Trir istrajno sledi svoju stvaralačku zvezdu vodilju i u saradnji sa koscenaristom Eskilom Vogtom priča filmske priče vezane za Oslo. U razgovoru za „Politiku” Trir između ostalog kaže i da sledi stope svoga dede Erika Lukena, koji se 1960. godine u Kanu takmičio sa filmom „Goniči” i da se zato u Kanu, u Francuskoj kao zemlji „Novog talasa” osećao kao kod kuće...

Ovo je već treći norveški film ove godine koji se bavi nespremnošću žena da se ostvare kao majke, bežanjem od čvršćih veza, profesionalnim ostvarivanjem. Da li je to postao ozbiljan problem u Skandinaviji, Norveškoj?

Hm, moguće je da je tako, ali ne smatram da je to tako samo u Skandinaviji. Ljubavni odnosi su postali sve složeniji, možda i zato što danas imamo više slobode. Žene se ostvaruju na mnogim poljima i moguće je da im više ostvarivanje majčinstva nije potpuni prioritet, bar ne pre nego što se ne pronađu i ostvare i na profesionalnom planu. Žene su se danas izjednačile sa muškarcima, pa i u tome da imaju svu slobodu i u svojim ljubavnim vezama. Sve su to egzistencijalistička pitanja i pretpostavljam da se mogu odnositi na sve ljude. U našoj kulturi vaspitavani smo da očekujemo da je ljubav to mesto u kojem se ispunjavamo, a isto je i sa karijerom.

Vaš film je ljubavna priča u 12 poglavlja, a ipak ste mu dali naslov „Najgora osoba na svetu”?

Sa ovim filmom sve je počelo kao terapija, razgovor sa samim sobom. Pitao sam sebe o čemu želim da razgovaram u svom životu, sada kada sam ušao u četrdesete i svedočim kako moji prijatelji prolaze kroz različite veze. Osetio sam želju da razgovaram o ljubavi i o fantaziji o temi šta mislimo kakav će nam život biti i o stvarnosti onoga što postajemo. U tim razmišljanjima stvorio se i lik Juli, spontane žene koja traga za svojim identitetom uz čvrstu veru, a onda se nađe u središtu raznih ograničenja. Ne postoji beskrajna količina mogućnosti u životu kao što to Juli možda misli, ali sam pokazao saosećanje sa njenom čežnjom. Snimati film o Julinim osećanjima a nazvati ga „Najgora osoba na svetu” očigledno ima ironičnu konotaciju. Moja junakinja suočena sa intimnošću i odnosima tokom celog filma se oseća neuspešno poput najgore osobe na svetu. I dva muška lika nose sa sobom taj osećaj ličnog neuspeha. Svi od toga imamo strah.

Vaša Juli tačno zna šta ne želi, ali ima problem da jasno definiše šta želi?

Baš tako. Ideja postignuća, ostvarivanja sebe, ideja stabilnog i smislenog postojanja, sve to može da bude komplikovano i veoma zagušljivo za mladu osobu. Vreme leti i zapravo imamo veoma malo vremena da sve to shvatimo. Juli je stalno u disbalansu između onoga što društvo očekuje od nje i onoga što ona od same sebe očekuje. Nema još ni punih trideset a već se oseća neuspešnom, jer okruženje očekuje da će imati dugotrajnu vezu i decu. I tu počinje drama.

Lik Juli tumači nestvarna Renate Rejnsve, glumica sa neverovatnom energijom, pravo osveženje na velikom platnu?

Da, ona je neverovatna. Kamera voli svaki njen pokret, njene oči, energiju, lice, telo. Ona je pre deset godina imala jednu malu ulogu u mom filmu „Oslo, 31. avgusta” i bila je sjajna. Renate je uglavnom veoma aktivna pozorišna glumica, imala je i uloge na filmu ali nikada do sada glavnu. Mnogo je doprinela oblikovanju lika Juli i sve njene složenosti. Renate je hrabra, nema problem da pokaže i svu svoju nesavršenost, nije sujetna, predana je. Ona u sebi poseduje jedinstvenu kombinaciju lakoće i dubine, a ima i tu neverovatnu sposobnost i za komediju i za dramu. Kada je Izabel Iper u Oslu gledala predstavu Boba Vilsona u kojoj je igrala Rejnsveova, odmah ju je zapazila i prilikom našeg susreta iskreno nahvalila. Bila je oduševljena njom.

U filmu ponovo igra i Anders Danijelsen Li koga smo gledali i u svim vašim prethodnim filmovima, on je vaš alter ego?

Na neki način i jeste. Kroz njega vidim protok sopstvenog vremena. U filmu „Repriza” on igra ambicioznog mladića, u „Oslu, 31. avgusta” on je izgubljen čovek u svojim tridesetim godinama, a sada u „U najgoroj osobi...” u svojim četrdesetim pokušava da stvori solidan život i porodicu sa mlađom ženom. Na njegovom licu se može videti svo vreme i volim način na koji stari tokom mojih filmova. On je izvanredan glumac i moj prijatelj, divim mu se i volim da ga imam uz sebe na setu. Anders je i osoba sa dvostrukim životom. On je i glumac i lekar po profesiji i trenutno u Oslu vodi jedan projekat sa kojim pomaže da se ljudi vakcinišu.

Svi vaši filmovi su snimani u Oslu i vi nam taj grad nudite kao veoma filmičan?

Za filmskog stvaraoca je pravi bioskopski poklon kada imate mesto koje dobro poznajete, koje možete da snimite i pokažete publici. To je za mene upravo Oslo, baš kao što je Njujork za Skorsezea ili Spajka Lija. Snimanje filmova odnosi se i na pamćenje, prostore i vreme. U bioskopima imate dokumentarističke filmove koji predstavljaju „sinema verite” i one filmove koji su rezultat digitalnih majstorija. Ja pokušavam da tu negde između nađem svoje mesto gde nije sve digitalno i sintetičko već je bliskije stvarnosti, prirodnim licima i prirodnom svetlu. Zato sam i dalje uporan i snimam još samo 35-milimetarskom kamerom. Nadam se da ću u tome istrajati...

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.