Ponedeljak, 20.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

„Crvena pravda” i atentat na Milorada Draškovića

Милорад Драшковић, министар унутрашњих дела Краљевине СХС (Фото: „Википедија”)

Pre sto godina, 21. jula 1921, izvršen je atentat na ministra unutrašnjih dela Kraljevine SHS gospodina Milorada Draškovića u Delnicama (Gorski Kotar, Hrvatska). Pre toga, njegovom uredbom, tzv. Obznanom, Vlada Kraljevine SHS je 29. decembra 1920. godine obelodanila naredbu o zabrani rada Komunističke partije Jugoslavije (KPJ), koja je do tada učestvovala u političkom životu zemlje kao legitimna stranka, s obzirom na to da je imala delegate u parlamentu. Na izborima za ustavotvornu skupštinu 28. novembra 1920. godine osvojila je 58 poslaničkih mandata i bila treća po broju poslanika.

Zbog straha od revolucionarnih zbivanja koja su zahvatila mnoge zemlje u Evropi posle Prvog svetskog rata (pobeda boljševičke revolucije u Rusiji; Spartakistički ustanak nemačkih komunista Karla Libknehta i Roze Luksemburg; pobuna socijalista u Italiji pod vođstvom Đakoma Mateotija i u Mađarskoj pod vođstvom Bele Kuna), regent Aleksandar Karađorđević i vlada odlučuju da se obračunaju s komunistima u zemlji. Na niz štrajkova, demonstracija, sukoba komunista i radnika s policijom, ali i terorističke akte revolucionarne frakcije komunista, kao i njihovo zalaganje za temeljnu promenu društveno-političkog uređenja oružanim putem, tj. revolucijom, režimska vlast odgovorila je hapšenjem, zatvaranjem, progonima komunista i konačno zabranom rada ove partije.

Ove istorijske događaje opisao je u svom poznatom romanu „Aleksandar od Jugoslavije” naš poznati pisac i političar Vuk Drašković. U romanu je kao motiv za ovu zabranu naveo neuspeli atentat na regenta Aleksandra Karađorđevića 29. juna 1921. godine, koji su takođe organizovali predstavnici ekstremne komunističke organizacije „Crvena pravda”, a sam izvršilac je bio Spasoje Stević, molerski radnik. Iako se legitimno rukovodstvo KPJ ogradilo od ovog kriminalnog akta ekstremnog dela stranke, skupština je sutradan poništila sve mandate komunističkim poslanicima i oni su izbačeni iz skupštine. Njihovi predstavnici su uhapšeni (Đura Đaković, Filip Filipović i Sima Marković) i na Vidovdanskom procesu osuđeni i poslati u zatvore. Raspuštene su njihove uprave po gradovima i zatvorene sve njihove filijale.

Na tu represiju komunisti su odgovorili radom u ilegali i organizovanjem oružanih akcija, kao što je bio i taj atentat na ministra Draškovića, koga je ubio Alija Alijagić, član skojevske organizacije „Crvena pravda”, kojoj je pripadao i naš poznati revolucionar i književnik Rodoljub Čolaković. Razlozi za ovaj sukob su mnogo dublji i ozbiljniji nego što ih je u svom delu prikazao Vuk Drašković, i nisu bili samo posledica klasne borbe i klasnih razlika.

Komunisti su se pojavili posle Prvog svetskog rata zbog nesprovedenih, a neizbežnih ekonomskih, agrarnih i socijalnih reformi, i predstavljali su se kao borci protiv društvenih nepravdi, nepravedne raspodele prihoda i surove eksploatacije rada radnika i seljaka. Ta ideologija potlačenih i siromašnih radnika i seljaka (proletera i nadničara, čiji su simboli na crvenoj komunističkoj zastavi čekić i srp) javila se kao odgovor na imperijalizam i profiterstvo – dve pošasti koje su uzrokovale Veliki rat i gospodarske krize posle rata dovodeći do ogromnih ljudskih i materijalnih gubitaka, razaranja, destrukcije oličene u ogromnom osiromašivanju naroda (radničkih i seljačkih porodica), kao i do moralnog propadanja ljudi. Te dve pošasti iznedrile su najgore porive i stremljenja kod ljudi, kao što su grabež za novcem, potreba za enormnim bogaćenjem, borba za položaj na vlasti i vlastoljubivost, oholo, sebično i samoživo ponašanje političkih i ekonomskih moćnika – nametnutih vladara koji svoju vlast temelje na surovoj eksploataciji, korupciji, nepotizmu i štite je uz veliku pomoć sudstva, vojske i policije, stavljajući tako u drugi plan dve hrišćanske ljudske osobine – humanost i tolerantnost. Zato su se široke narodne mase i počele okretati socijalističko-komunističkim idejama i borbi, prisvajajući ih kao svoje.

Miomir Garašanin,
Beograd

Komentari9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dusan Martinovic
Odlicno napisano
Боба
У реду је што су желели социјалну правду али метод борбе је био потпуно погрешан а о томе највише говори резултат јер шта су добили? Црвену буржоазију и њихове потомке на Дедињу који купују станове у Лондону и "Београду на води". Изгледа да су џаба кречили јер је борба за социјалну правду била само лицемерно средство а не циљ. У тој "неправедној" старој држави биле су забрањене латифундије и поседи већи од 50 хектара а данас тајкуни и политиканти тргују хиљадама. Напредак нема шта.
Gaky
Nažalost, paralela sa današnjom Srbijom je više nego očigledna...
Desko
Mnogima je istorija učiteljica života, nama, očigledno, nije. Nek je sa srećom ponavljačima!
DJURA NIKOLAJEVIC
Svaka "crvena knjiga" pocinjala je recenicom o ciljevima komunisticke borbe, nasilno preuzimanje vlasti i unistenje kapitalizma kao poretka, kombnovano sa terorizmom to je moglo da zavrsi samo tako kako je zavrsilo, zabranom.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.