Četvrtak, 21.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

„Gugl” osporava nemački zakon o govoru mržnje

Sud u Kelnu razmotriće zahtev da ospori odredbu koja nalaže provajderima da prosleđuju podatke o svojim korisnicima pre nego što se utvrdi da je ta osoba govorom na internetu počinila krivično delo Iz „Gugla” tvrde da Nemačka podriva osnovna ljudska prava
(Фото: EPA-EFE/Wallace Woon)

„Gugl” uzvraća udarac, ali je upitno koliko će biti bolan po svetskog šampiona u drugom uglu ringa. Naime, sud u Kelnu u utorak je primio njihovu tužbu zbog, u široj nemačkoj javnosti omraženog zakona o govoru mržnje (poznatog kao NetzDG) koji, u proširenoj verziji, po mišljenju predstavnika „Gugla”, krši pravo na privatnost korisnika.

Ni 2018. godine, kad je stupio na snagu, zakon nije izazvao oduševljenje u novinarskim, pravnim, političkim i krugovima aktivista za zaštitu građanskih prava. Gugl, naime, od suda traži da ospori odredbu koja nalaže da se podaci korisnika prosleđuju, recimo policiji, pre nego što se utvrdi da je ta osoba govorom na internetu počinila neki greh – podsticala na nasilje ili diskriminaciju. Dakle, poseban problem leži u zahtevu da provajderi, poput „Jutjuba”, automatski masovno predaju podatke korisnika organima reda ili agencijama koje je oformila vlada i koje nadziru sprovođenje zakona, zbog čega iz „Gugla” tvrde da Nemačka podriva osnovna ljudska prava.

Zahtev za sudsku reviziju stiže u nezgodnom trenutku – kad se Nemačka uveliko priprema za septembarske izbore. Naravno da bi neprijateljski diskurs putem društvenih mreža mogao da destabilizuje uobičajenu političku kampanju.

Ali, kako rekoše iz „Jutjuba”, ova intervencija kad je reč o pravima njihovih korisnika nije samo u suprotnosti sa zaštitom podataka, već i nemačkim ustavom, a potom i evropskim zakonom. Dakle, krupna tema, o kojoj će se, sve su prilike, raspravljati u jeku predizborne kampanje.

Zakon je bio tema u javnosti i nakon što je pre tri godine Nemačka počela da ga primenjuje, čime su društvene mreže „Fejsbuk”, „Tviter”, „Jutjub” postale odgovorne za objavljivanje, tačnije uklanjanje „toksičnih sadržaja”. Široko je kritikovan kao neefikasan, da bi u maju parlament novim pravnim aktima pooštrio i proširio njegovu primenu.

Svrha zakona bila je, zvanično, da se spreči širenje ilegalnog sadržaja i da se ljudi zaštite od onih koji misle da mogu nekažnjeno huškati, vređati i pozivati na nasilje. Naravno, pipav teren zvani govor mržnje, govorili su tada oponenti koji su tražili da se ukine NetzDG, može se koristiti da se cenzuriše sloboda govora. Nesporno je da je govor mržnje na društvenim mrežama veliki problem, ali je problem i kad se ova pojava koristi kao izgovor da se ućutkaju oni koji misle drugačije. Pogotovo što je pitanje šta spada pod govor mržnje, po čemu se razlikuje od uvrede i ko o tome odlučuje.

U političkom prostoru „govor mržnje” je kad se preti nasiljem, kad se neko diskriminiše, kad se s prezirom odnosi prema ženama, Afroamerikancima, etničkim manjinama. Uvreda zavisi od konteksta u kojem je izrečena, a to je nemoguće proveravati u roku koji je zakonom dat. Zato su pravnici govorili da bi im bilo draže da se NetzDG koncentrisao na krivična dela u smislu „huškanja naroda”, u kojima komunikacija vrlo brzo može preći u nasilje i diskriminaciju.

Ali šta se dešava u praksi? Nemačko ministarstvo pravosuđa ustanovilo je da „Tviter” proverava samo jedan odsto pritužbi na sadržaj koje dobije, „Fejsbuk” oko 34, a „Gugl” 90 odsto. Cilj zakona je bio da oni budu prisiljeni da rade ono što treba da rade – da reaguju po pritužbama kako bi se borili protiv huškanja i lažnih vesti. U slučaju da društvene mreže i pored žalbi omoguće objavljivanje spornih sadržaja, kazna ide i do 50 miliona evra. To je dovelo do nuspojave.

U strahu od drakonskih kazni, platforme će pre postupati po metodi – u slučaju dvoumljenja, jednostavno ukloniti sadržaj. Štaviše, nije prošlo mnogo od stupanja zakona na snagu, a na „Fejsbuku” i „Tviteru” su blokirani i obrisani i tekstovi koji nisu sadržali „huškanje naroda” ili „jezik mržnje”.

„Zidojče cajtung” je tada pisao da je reč, ni manje ni više nego o ugroženoj slobodi mišljenja, konstatujući da „Tviter” i ostala družina „lako brišu sadržaje”. Lepo je redakcija primetila da se operiše neodređenim pravnim pojmovima, kad se, na primer, navodi da provajderi moraju da brišu očigledno kažnjive objave u roku od 24 sata po prijemu žalbe. Šta je očigledno kažnjiv sadržaj i ko odlučuje o tome? I koliko će vremena proći od „Guglove” žalbe sudu do uspostavljanja automatskog sistema prosleđivanja ličnih podataka korisnika?

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Нада Латиновић
Ова кимпанија има тзв.Управни одбор/"експерти", непознати ликови/ који врши цензуру на глобалном нивоу. Гугл брише садржаје који подржавају истину, а лажи и манипулације пролазе, ако су у складу са њиховом политиком.
Zoran Knezevic
Ovo me podseća na "zaštitu", koju praktikuje Severna Koreja i slične demokratije u svetu.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.