Utorak, 21.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Prosečan frilenser u tridesetim, ima fakultet, nema PIO...

(Pixabay)

Prosečan frilenser u Srbiji je osoba u tridesetim godinama sa završenim fakultetom i bavi se tim poslom kako bi izdržavala sebe ili jednu i više osoba u porodici, a kojoj je to jedini izvor prihoda i koja pri tome ne ostvaruje pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje, pokazuju rezultati istraživanja koje je sprovelo Udruženje radnika na internetu.

Rezultati pokazuju da da većina radnika na internetu (77,8 odsto) zarađuju do 1.000 evra, a da zarada prosečnog frilensera iznosi oko 700 evra. Malo više od petine frilensera (22,7 odsto) zarađuje preko 1.000 evra, navedeno je u saopštenju.

To udruženje očekuje, kako je navelo, da će biti uključeno u radnu grupu za izradu Zakona o fleksibilnim oblicima rada.

Udruženje je u periodu od 25. juna do 10. jula sprovelo anketu „ Ko su radnici na internetu, čime se bave i šta im treba?” kako bi se dobilo više informacija o ovoj raznorodnoj, a mnogobrojnoj zajednici neformalnih radnika koja, kako je navedeno, ne uživa nikakvu pravnu sigurnost niti socijalnu zaštitu.

Rad od kuće (Pixabay)

Kažu da je od izuzetne važnosti da radna grupa ima na raspolaganju rezultate istraživanja da bi, uz uvažavanje činjenica i potreba desetina hiljada ljudi koji prihoduju radom preko interneta, usvojili adekvatan zakon. Anketa je bila objavljena na društvenim mrežama da bi bila javno dostupna svima koji žele da je popune i poslata je mejlom članovima Udruženja. Anketu je popunilo 797 osoba. Takođe, anketa pokazuje da se frilensingom u Srbiji podjednako bave žene (49,2 odsto) i muškarci (50,8 odsto).

Ovo se može dovesti u vezu sa podatkom da su delatnosti kojima se pretežno bave žene trenutno u usponu, poput prevođenja i držanja časova, kažu u udruženju. Takođe se primećuje pomeranje starosne strukture naviše, odnosno oko 60 ispitanika ima između 18 i 35 godina, što znači da je ostatak ispitanika stariji od 35. Najveća koncentracija je u grupi od 26 do 35 godina - 51 odsto.

Većina (80 odsto) ima više i visoko obrazovanje, broj frilensera sa srednjom stručnom spremom takođe je značajan (19,8 odsto), a gotovo da nema onih koji imaju samo osnovno obrazovanje (manje od jedan odsto).

Jedan od najvažnijih rezultata ankete jeste podatak o procentu frilensera kojima je ovaj vid delatnosti jedini izvor prihoda (77,7 odsto), prenosi Tanjug.

U pogledu prava na penzijsko i invalidsko osiguranje, analiza podataka pokazala je da je situacija očekivano loša i zabrinjavajuća. Naime, dve trećine frilensera ne ostvaruje ova prava ni po jednom osnovu. Spektar zanimanja je izuzetno raznolik, a izdvaja se narastajuća grupacija predavača jezika (36,5 odsto), što ne predstavlja iznenađenje, budući da se ova industrija brzo razvija i na globalnom nivou zbog velike potražnje na azijskom tržištu. Frilenseri koji rade u oblasti informacionih tehnologija na drugom su mestu sa 18 odsto, a za njima oni iz oblasti umetnosti (9,3 odsto) i marketinga (8,7 odsto). Tu su i ostala zanimanja poput prevođenja, pisanja, rada na društvenim mrežama i pružanja konsultantskih usluga iz raznih oblasti.

 

Komentari8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Муја
Zasto sami ne upalcuju sebi staz i zdravstveno? To mogu svi koji nisu u stalnom radnom odnosu (ne dozvoljava se dupliranje uplata).
Slaviša Jasnić
U opremu za auto servis bio sam uložio više od četrdeset hiljada evra.U vređa početka rada nije bilo mobilnog,interneta brze pošte a ja sam državi plaćao sve obaveze kako za mene tako i za zaposlene.E pa gospodo država vam je omogućila i internet da biste mogli da radite pa prema tome platite porez kao i drugi pošten svet koji obavlja neku delatnost u Srbiji.A ako vam se to ne isplati promenite zanimanje.
Mika
Mogu sami sebi da uplaćuju PIO.
Milomir
A da možda pitamo te ljude da li žele da ih baš država penziono i/ili zdravstveno osigura?
Милош
Па то можете сваког да питате. Можете да питате и државу зашто неко коме недостаје три дана или три године стажа нема сразмерно мању пензију, уместо што нема ништа. Кад су се од сваке плате узимали доприноси, те људе нико ништа није питао.
Гулаг 2021
Једно од основних људских права јесте параво на рад и зараду остварену тим радом која је довољна за пристојан живот радника и чланова његове породице. Други, али не мање важан постулат који се односи на право на рад јесте то да приход остварен личним радом није предмет опорезивања - у смислу пореза на доходак. Предмет опорезивања треба да буде само доходак остварен без рада у ужем смислу - дивиденде, бонуси, ренте, управљачка права, итд. А предмет кривичног поступка - приходи од корупције, итд.
niko ikic
u redu je

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.