Ponedeljak, 20.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Četrdeset miliona ljudi u opasnosti da umru od gladi

FAO je zatražio od međunarodne zajednice dodatnu 1,1 milijardu dolara za borbu protiv sve rasprostranjenije nestašice hrane
Подела помоћи УН у храни у Јемену (EPA-EFE/Yahya Ar¬hab )

Podela pomoći UN u hrani u JemenuPandemija, ratni sukobi i klimatske promene dramatično povećavaju broj gladnih u svetu. Dve agencije Ujedinjenih nacija, Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) i Svetski program za hranu (VFP) u svom najnovijem izveštaju upozoravaju da se zbog akutne nestašice osnovnih prehrambenih proizvoda u naredna tri meseca očekuje katastrofalna situacija u 23 krizna globalna žarišta.

„Akutna glad se širi i postaje sve ozbiljniji problem. Sveukupno, više od 41 milion ljudi širom sveta sada je u opasnosti da se suoči s glađu ukoliko odmah ne dobiju pomoć da bi preživeli”, poručuju iz FAO i VFP.

U majskom izveštaju 16 međunarodnih organizacija koje na globalnom nivou prate problem gladi konstatuje se da se u prošloj godini najmanje 155 miliona ljudi suočilo s ozbiljnom nestašicom hrane, što je za 20 miliona više u poređenju s 2019. godinom.

Da bi se zaustavio ovakav negativan trend FAO je zatražio od međunarodne zajednice dodatnu 1,1 milijardu dolara za borbu protiv sve rasprostranjenije akutne gladi.

„Ciljana humanitarna akcija je hitno potrebna u pet najugroženijih regiona kako bi se sprečilo da ljudi počinju da umiru od gladi. Osim doturanja prehrambenih paketa, moramo učiniti sve da im pomognemo da sami nastave s proizvodnjom hrane kako bi se ugrožene porodice i zajednice osamostalile i da ne bi više zavisili od međunarodne pomoći”, kaže direktor FAO Ću Dongju za nigerijski „Premijum tajms”.

Ako se nešto hitno ne preduzme akutna glad će posebno pogoditi region Tigraj u Etiopiji, južni Madagaskar, Jemen, južni Sudan i severnu Nigeriju. Ako humanitarna pomoć ne stigne ubrzo samo u Etiopiji bi 400.000 ljudi moglo da umre od neuhranjenosti.

Zbog najveće suše u poslednjih 40 godina i najezde štetočina koje uništavaju useve, na prostoru južnog Madagaskara 14.000 ljudi bi do septembra moglo da se suoči s ozbiljnom nestašicom hrane koja će izazvati akutnu glad. Ako pomoć ne stigne blagovremeno taj broj bi do kraja godine mogao i da se udvostruči, prenosi AP izveštaj dve agencije UN.

U pojedinim zemljama zbog unutrašnjih birokratskih blokada, ali i ratnih dejstava humanitarna pomoć do najugroženijih nije ni stigla. Zato izvršni direktor Svetskog programa za hranu Dejvid Bisli kaže da su porodice koje preživljavaju na osnovu humanitarne pomoći posebno ugrožene: „Kada ne možemo da dospemo do njih, lanac pomoći se prekida i posledice su katastrofalne”.

Obe agencije UN, čije je sedište u Rimu, među već navedenim negativnim faktorima koji utiču na porast broja gladnih u svetu dodaju i skok cena prehrambenih proizvoda na svetskom tržištu, ograničeno kretanje stočara u pojedinim kriznim žarištima, rastuću inflaciju, pad kupovne moći lokalnog stanovništva i sve slabiji prinos poljoprivrednih useva.

U južnom Sudanu glad koja je zahvatila stanovništvo u delovima okruga Pibor u novembru prošle godine se nastavila zbog odsustva stalne humanitarne pomoći. U Jemenu je rizik da se veći broj ljudi suoči s pothranjenošću sada nešto ograničen. Ali zato u severoistočnim oblastima Nigerije, pogođene ratnim sukobima, problem nestašice hrane može dostići alarmantne razmere.

U izveštaju FAO i VFP navedeno je devet zemalja koje se suočavaju s krizom u obezbeđivanju osnovnih prehrambenih proizvoda kako bi se narod prehranio: Avganistan, Burkina Faso, Centralnoafrička Republika, Kolumbija, Kongo, Haiti, Honduras, Sudan i Sirija.

U odnosu na martovski izveštaj, među „krizna žarišta” kojima preti glad dodati su i Čad, Kolumbija, Severna Koreja, Mjanmar, Kenija i Nikargva. S akutnom nesigurnošću obezbeđivanja hrane suočavaju se i Somalija, Gvatemala i Niger. Zbog nedostatka najnovijih podataka na ovu listu nije uvrštena Venecuela.

Povlačenje američkih i savezničkih vojnika iz Avganistana dovelo je do eskalacije nasilja u zemlji, tako da FAO i VFP predviđaju da će se 3,5 miliona ljudi suočiti s ozbiljnom nestašicom hrane, što može dovesti do akutne neuhranjenosti, pa čak i smrti.

Ujedinjene nacije su zabrinute i za situaciju u Severnoj Koreji, koja se nalazi pod dugogodišnjim sankcijama SAD i Svetske organizacije. Iako je dostupnost informacija iz Pjongjanga ograničena, FAO na osnovu dostupnih podataka državnog centralnog biroa zaključuje da u najizolovanijoj zemlji na svetu postoji zabrinjavajući manjak žitarica.

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Нада Латиновић
Нема емпатије богатог света према сиромашним, гладним и оболелим од заразних болести. Последњих 60 година у УН се констатује глад у Африци, смрт милиона деце, а мало је помоћи. Услед климатских промена у свету, могло би се неким чудом десити да се Африка нађе у благој и лековитој кониненталној клими, а богате земље постану ледаре и пустиње. Онда ће се друга песма певати.
Mira
Glad u svetu je posledica demografske eksplozije u nekim siromašnim zemljama. Neodgovorni političari i verski vođe podstiču nenormalan natalitet u nekim zemljama. Tu se radi i o 5-10 puta više stanovnika za 40-50 godina. To nijedna zemlja, pa ni planeta u celini, ne mogu da izdrže. Umesto da se ti neodgovorni vođe pozovu na odgovornost i prizovu pameti, stalno se prodaju tužne priče o gladnoj deci. To jeste tužno, ali rešenje nije da neko drugi preuzima odgovornost za te neodgovorne ljude.
Mira
Ako je neka država bezobzirno udesetostručila svoje stanovništvo za zadnjih 50 godina, a ima i takvih država, onda se to vrlo teško može objasniti nekom minulom "vekovnom eksploatacijom". Kad pomenuste SAD, i glad kod njih, pomislite samo da su oni udesetostručili stanovništvo od 1970. To bi bilo DVE MILIJARDE stanovnika SAD danas. Oni bi onda imali milijardu ipo gladnih. Nema opravdanja za neodgovornost nekih političkih i verskih vođa u nekim delovima sveta.
Нада Љубисављевић
Некако сте заборавили векове најсуровије експлоатације "богатих" тих сиромашних земаља. Али, ево података из САД (извор USDA) - у САД је гладно 35 милиона људи (10 милиона деце) односно 10% становништва, а још 42 милиона (13 милиона деце) осећа последице глади. Врло сллично подаци су рецимо у Британији (извор U.K. Household Food Security) - 10% становништва је гладно, а још 10% има недостатак хране. Дакле, глад је глобални проблем и последица је социјалне неравноправности свуда у свету.
Otac Makarije
I ja mislim da je vreme,,,
Боро
У свету има сасвим довољно хране да се цело човечанство нахрани 2 пута за годину дана. Исто тако је и са радним часовима, незапосленост би нестала са лица Земље, уколико би сви радили по 2-3 дана седмично, а могло би се ићи и у пензију са 40 година, толико има богатстава тренутно на планети Земљи. А уместо тога, шта нам је понуђено? Или глад, или преједање лошом храном, или незапосленост или радни дан од 10-12 часова. Зрело је за једно велико уједињавање потлачених целе планете Земље.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.