Ponedeljak, 20.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Suđenje stogodišnjem čuvaru nacističkog logora

Zbog saučesništva u 3.500 ubistava na jesen će pred lice pravde biti izveden čuvar logora Zahsenhauzen
Леонор Белоти 2016. држи потврду о ослобођењу из кампа Захсенхаузен након петогодишње казне (Фото: EPA/Bernd Settnik)

Krivično gonjenje poslednjih živih zločinaca Trećeg rajha još nije okončano. Tako, nakon više od sedam decenija od Nirnberškog procesa, mnogi i dalje uspešno izbegavaju suđenje provodeći mirno poslednje dane. Mnogi su, međutim, smrt dočekali bez sudske presude, dok stogodišnji čuvar iz Zahsenhauzena vešto izbegava i smrt, a donedavno i sud. Pravda će u njegovom slučaju, možda biti donekle zadovoljena, zahvaljujući samo tome što je dočekao duboku starost.

Ako poživi do jeseni, biće gonjen pred sudom u gradu Neurupinu zbog saučesništva u slučaju 3.500 ubistava u nacističkom koncentracionom kampu u blizini Berlina. Stogodišnji čuvar, čije ime nemački mediji nisu objavili, jer to u ovoj etapi procesa nije dozvoljeno, radio je u logoru od 1942. do 1945. godine, gde je bilo, prema zvaničnim podacima, zatvoreno oko 200.000 i ubijeno između 20.000 i 30.000 ljudi.

Zbog godina i zdravstvenog stanja, okrivljeni će se na suđenju koje počinje u oktobru, pojavljivati u sudnici od dva do najviše dva i po sata dnevno. Zašto mu se nije sudilo u dalekoj prošlosti i u punoj životnoj snazi izlišno je i pitati. Broj osumnjičenih za nacističke zločine se smanjuje. Vreme čini svoje, a u ponekim slučajevima ih stigne i ruka pravde. Tužioci i dalje pokušavaju da na optuženičku klupu smeste pojedince. Pre deset godina je otvoren put do većeg broja krivičnih gonjenja jer je rad u koncentracionom logoru prvi put postavljen kao osnova za krivicu bez dokaza o konkretnom zločinu.

Do sada zdravlje teško da je poslužilo pokojeg zarobljenika logora koji je uspeo da preživi delovanje čuvara kome će se uskoro suditi. Zahsenhauzen je bio nacistički koncentracioni logor u Oranijenburgu, gde su prvenstveno slati politički zatvorenici, i to od 1936. do maja 1945. U njemu su skončali sovjetski ratni zarobljenici. Prostor u kojem su umirali od iscrpljenosti, neuhranjenosti, bolesti, mučenja i iživljavanja ili brutalnih medicinskih eksperimenata danas je muzej.

Tek pre četiri godine sudilo se i nekadašnjem bolničaru i čuvaru Aušvica Hubertu Cafkeu. On je bio u Aušvicu godinu dana i za to vreme je tamo stiglo 14 vozova sa zatvorenicima. Optužnica protiv njega je odbačena jer je zbog demencije bio nesposoban za suđenje. Pre tri godine je pokrenuto suđenje i čuvaru u koncentracionom logoru Štuthof. Optuženi Johan Rebogen, bivši pripadnik SS jedinice, izveden je pred sud u 94. godini.

Nakon duge borbe za deportaciju iz SAD u Nemačku je 2018. godine stigao i Jakiv Palij, nacistički saradnik koji je služio u ozloglašenoj SS jedinici kao stražar. Tada 95-godišnji Palij proglašen je i poslednjim nacističkim saradnikom koji je živeo u SAD. Zbog njega su u Kvinsu u Njujorku, gde je boravio, organizovani i protesti. Kad je napokon deportovan, iz Bele kuće su saopštili da je kao oružani stražar imao važnu ulogu u osmišljavanju uništenja Jevreja. Zahvalnost za njegovo pojavljivanje u Nemačkoj javno je upućivana Donaldu Trampu i Angeli Merkel.

Amerika je 2009. deportovala i najozloglašenijeg čuvara Džona Demjanjuka, koji je potom osuđen za 28.000 ubistava na Sobiboru. U logorima smrti na Sobiboru, Treblinki i Belzecu stražari su bili civili iz područja gde se nalazio trening kamp Travniki SS u Poljskoj, u kojem su oni, kao i Palij, obučavani. Demjanjuku je određena zatvorska kazna, ali je umro čekajući odluku na žalbu.

Od formiranja Aušvica je prošla 81 godina. Tada je u njega stiglo prvih 728 zatvorenika, poljskih pripadnika pokreta otpora, većinom muškaraca mlađih od 30 godina, studenata, dok su oni koji su ih tamo držali na nišanu bili nemački kriminalci koje je SS dopremio iz logora Zaksenhauzen. Prošlo je i 85 godina otkako je formiran Zaksenhauzen. U njemu je zvanično na monstruozan način oduzeto oko 30.000 života. Do pre deset godina sudovi su zahtevali dokaze o direktnoj umešanosti bivših SS stražara u zločine.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

ВОЈИН
Овај текст је, на жалост, прошао прилично не запажен али се фантастично поклапа са периодом "хрватске Олује" а у ствари цео војни подухват остварен је у пресудном садејству са УСА/ НАТО што је неспорно ! Онима чији су преци страдали у 2. Св. рату у хрватским конц. логорима Јасеновац, било је од почетка јасно да ће се сви злочини поновити јер кривци нису били адекватно кажњени а Хрвати су се нашли поново на победничкој страни, као и у Првом св. рату - овог пута захваљујући Брозу и Черчилу.
Demos Cratein
Можемо лако претпоставити како су милиони преживелих нациста, као што су ових неколико што им је се судило у дубокој старости, васпитавали своје потомке који данас кроје политику Немачке.
Нада Латиновић
Да није трагино, било би смешно. Суђење нацистичким стогодишњацима је исмејавање и жртава и њихових потомака.Подсећа на случај усташког министра Андрија Артуковића. Овај зликовац, одговоран за смрт стотине хиљада Срба, Јевреја и Рома, због "сенилне деменције" имао је привилегију да умре природном смрћу у затворској болници у Загребу. САД су се ослободиле трошкова лечења и сахране.
stolek
Pa njemu je i bila zelja da se sahrani u ZG, što su mu srpski komunisti i omogućili!
Mile Rad
Odmah posle zavsetka rata cala nemacka je imala demenciju. Ni jedan upitani stanovnik nije znao nikoga ko je bio nacista. Na to pitanje obicno gladaju u upitnika i slezu ramenima u nekom odbijanju, poricanju i cudjenju na takvo pitanje. Vecina nacista nikad nije odgovarala za ono sto su uradili, samo su se utopili u stanovnistvo i normalno su ziveli. E sad njihovo pravo doslo da sudi gotovo mrtvom coveku. U ovom slucaju pravda nije zadovoljena.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.