Utorak, 21.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ŠTA GOVORE POVERLjIVA DOKUMENTA 26 GODINA POSLE ZLOČINAČKE VOJNE AKCIJE

Tuđman je hteo da pošalje bombe čamcima u Zemun

U „Oluji” proterano 300.000 Srba, ubijen 1.221 civil. Zapovesti tadašnjeg predsednika jasno ukazuju na zločinačku nameru i genocidom je konačno rešeno hrvatsko pitanje, što predstavlja moralni i civilizacijski pad Hrvatske
Избегличка колона из Книна 9. августа 1995. недалеко од Бањалуке (ЕПА - ЕФЕ - С. Станковић)

Vojna operacija „Oluja”, izvedena početkom avgusta 1995. na teritoriji Republike Srpske Krajine, bila je planirana dve godine ranije pod kodnim nazivom „Vjetar”, a tadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tuđman predlagao je svojim generalima da se u toj akciji niz Savu i Dunav puštaju čamci sa eksplozivom i pokuša raketno dejstvo na Zemun.

O tome govori stenogram sastanka Tuđmana sa vojnim vrhom u Banskim dvorima, koji je sada dostupan i našem pravosuđu u bazi dokaza Haškog tribunala, a transkript sa brionske sednice glavnog stožera Oružanih snaga Hrvatske, od 31. jula 1995. godine, jasno ukazuje na genocidnu nameru vrhovnog komandanta koji je izdao zapovest: „Srbe treba tako udariti da nestanu.”

Četiri dana kasnije, hrvatska vojska je iz 31 pravca izvršila sveopšti napad na teritoriju tadašnje Republike Srpske Krajine, zaštićene zone UN, usled čega je većinsko srpsko stanovništvo bilo prisiljeno da napusti vekovni životni prostor i da se u kolonama dugim više od 100 kilometara, bez hrane i vode, povlači u pravcu Republike Srpske i dalje prema Srbiji.

– Uvidom u strogo poverljiva vojna, diplomatska i dokumenta Vlade Republike Hrvatske, utvrđuje se da je „Oluja” u širem kontekstu predstavljala fazu ostvarenja strateških planova SAD i EU. Vidljivo je iz tih dokumenata da se zvanična Amerika tobož protivi vojnoj akciji, a u stvarnosti podržava i pomaže Tuđmana uslovljavajući sve jedino ograničenjem da vojna akcija ne traje duže od sedam dana i da se ne vrše ratni zločini. Čak i ambasadora u Zagrebu Pitera Galbrajta stavlja faktički u funkciju Tuđmanovog pomoćnika, a pri ambasadi se formira „državni tim” za sve neophodne pomoći – kaže advokat Dušan Bratić, koji godinama prikuplja podatke i kompletira širu sliku zločina.

Ranije je podneo našem tužilaštvu krivične prijave protiv odgovornih za raketiranje izbegličkih kolona na Petrovačkoj cesti i u mestu Svodna na teritoriji BiH, 7. i 8. avgusta, kada je ubijeno 13, a ranjeno 58 ljudi, među kojima su i deca. Civili su ubijani i u zaposednutim mestima, gde su paljene kuće i vršeni zločini. Za sada je utvrđena smrt 1.221 civila, tri pripadnika UN i jednog stranog novinara, ali taj broj nije konačan.

– Nakon otvaranja baze dokaza Haškog tribunala za potrebe nacionalnih pravosuđa, kompletira se slika događaja. Među dokazima je i stenogram sa Banskih dvora gde Tužman predlaže generalima da se raketama dometa 50 kilometara pokuša dejstvovati po molu u Zemunu i da se niz Dunav i Savu puštaju čamci sa eksplozivom radi pokušaja rušenja mostova i sejanja straha u Srbiji – navodi Bratić.

Objašnjava kako su u planiranju i izvođenju „Oluje” učestvovali SAD i NATO.

– Učešće američkih vojnih stručnjaka u obuci hrvatskih oficira i komandi u planiranju i izvođenju borbenih dejstava delimično je evidentirano kroz angažovanje kompanije MPRI iz Virdžinije. Ugovor je 15. novembra 1994. obnovio ministar odbrane Gojko Šušak. U decembru 1994. u Vašingtonu je komandant Kopnene vojske SAD general Salivan sa saradnicima primio Janka Bobetka, načelnika Generalštaba Hrvatske vojske, a 29. decembra 1994. godine u Pentagonu je održan operativni sastanak ministra odbrane Gojka Šuška i saradnika sa direktorom Vojno-obaveštajne agencije SAD generalom Hugensom i generalom Veslijem Klarkom – navodi naš sagovornik.

Tako na sastanku u Banskim dvorima sa vojnim i političkim rukovodstvom, dan pred početak operacije, Tuđman kaže da ima podršku EU i NATO i da će on uraditi ono što su oni propustili.

– Na Braču i Visu su dva centra za elektronsko izviđanje i prisluškivanje NATO, koji snimaju komunikaciju i kretanje snaga Vojske RSK i snaga UN, pod čijom zaštitom su teritorije i narod koji će biti napadnuti, i prenose podatke hrvatskoj vojsci. Avioni NATO-a su u vazdušnom prostoru u široj zoni operacije radi suprotstavljanja eventualnoj pomoći vazduhoplovstva iz Banjaluke i Beograda. Trebalo bi znati da se na prostoru BiH već nalazilo Korpus za brze intervencije koji je bio sastavljen od francuskih i španskih snaga čiji je komandant bio francuski general Sobiru i koji je bio praktična proba budućih oružanih snaga Evropske unije, čije formiranje se sada aktuelizuje. Snage Armije BiH i HVO su sadejstvovale izvodeći napad sa teritorije BiH na pravcu Bosansko Grahovo – Kulen Vakuf. Operaciju „Oluja” su dakle izvodile Oružane snage Hrvatske, Armija BiH i HVO i vazduhoplovstvo SAD sa jedinicama elektronskog izviđanja – kaže Dušan Bratić.

Prema našim procenama koje su do sada objavljivane, proterano je više od 250.000 ljudi i tako etnički očišćena jedna petina sadašnje teritorije Hrvatske. Međutim, Tuđman je na sastanku sa državnim vrhom 25. oktobra 1995. godine izneo podatak da je otišlo 300.000 Srba.

– Rezolucija Ujedinjenih nacija 47/121 od 18. decembra 1992. konstatovala je da etničko čišćenje predstavlja jedan oblik genocida. Dakle, genocidom je konačno rešeno hrvatsko pitanje, što predstavlja moralni i civilizacijski pad Hrvatske i njenih tadašnjih podstrekača i pomagača – naglašava Bratić.

I tu se nije stalo već je Hrvatska u svom agresorskom nagonu otišla dalje pa je odmah nakon „Oluje” sprovela nove operacije na teritoriji BiH – „Maestral” i „Južni potez”.

– U toj operaciji su nastali novi teški zločini poput masakra izbegličke kolone na pravcu Bravnice–Jajce i masovna ubijanja i klanja civila u Mrkonjić Gradu kada je od usmrćenih 188 civila krv ključala u lokvama po zemlji. Tadašnji zamenik ministra inostranih poslova Hrvatske i potonji ambasador u Vašingtonu, profesor Žužul Miomir, kao svedok daje 20. juna 2009. godine izjavu Haškom tribunalu: „Nakon uspješno provedene ’Oluje’ hrvatsko državno rukovodstvo je sa svojim američkim sugovornicima i predstavnicima međunarodne zajednice osmislilo i provelo operacije ’Maestral’ i ’Južni potez’”, pa dalje predočava da bi ambasador Galbrajt povodom preduzimanih vojnih akcija zvanično uručivao demarš, ali u stvarnosti bi Vašington podržavao, pod uslovom da se ne vrše ratni zločini – napominje Bratić.

Konačno, Haški tribunal je 27. novembra 2017. godine pravosnažnom presudom Jadranku Prliću i drugima konstatovao „udruženi zločinački poduhvat etničkog čišćenja”, u kojem je učestvovao Tuđman.

Pretresno veće je konstatovalo da je sredinom januara 1993. počeo da postoji udruženi zločinački poduhvat s ciljem da se stvori hrvatski entitet u BiH koji bi omogućio ponovno ujedinjenje hrvatskog naroda. Prema mišljenju pretresnog veća, ovaj udruženi zločinački poduhvat je kao zajednički zločinački cilj imao dominaciju Hrvata u Hrvatskoj Republici Herceg-Bosni putem etničkog čišćenja muslimanskog stanovništva, navodi se u presudi.

– Posle svega što nam se desilo, mi još tumaramo i ne sagledavamo uzroke da bismo iskustva ugradili u budućnost. Danas govorimo o zločinu na Petrovačkoj cesti i u Svodni, a Srbija ni nakon 26 godina od tih zločina još nije ni sve mrtve i ranjene u tim kolonama prebrojala. O državnom spomen-obeležju i naučnom rasvetljavanju položaja Srbije u novonastalim okolnostima svetskog poretka i institucionalnom utvrđivanju minimuma nacionalnog interesa radi stvaranja jedinstvene, snažne i organizovane države srpskog naroda, da i ne govorimo. Srbiji je potrebna strategija – zaključuje Dušan Bratić.

Komentari23
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Luis
Rat nije počeo 1995.
Džoni
[email protected] vaš komentar je dobar ali ima još nešto: deca iz mešovitih brakova Hrvatica i Srba koji po svom poreklu ne mogu ni protiv Srba a ni protiv Hrvata ali ništa nema gore nego kada taj iz mešovitog braka poželi da dobije zbog svog porekla hrvatsko državljanstvo (ne iz ekonomskog interesa) ,vodi parnicu 15 godina i izgubi spor a sa razloga što se u svome životu (živi u Srbiji) nije opredeljivao kao "Hrvat", a treba dodati da sada dobijaju hrvatsko državljanstvo iseljenici 7 kolena ali ne deca
Леон Давидович
Када се на сцени појавила обновљена идеологија НДХ нико није ни помишљао да порази протагонисте те идеологије. Са таквом политиком опортунизме Срби нису могли дтугачије ни проћи него што су трагично страдали.
Marin
Zaboravljate da je tijekom rata u hrvatskim gradovima ostalo živjeti oko 200 tisuća Srba i da su oni zajedno s Hrvatima 1991. osjetili sve strahote rata te i idućih godina, sjedeći u skloništima i podrumima tijekom granatiranja hrvatskih gradova. Oni su i danas tu s nama. Ponosni smo na njih.
Marin
Krivi su vam podaci. Po zadnjem prijeratnom popisu stanovništva 1991. Srba je u Hrvatskoj bilo 12%, a ne 18% kako aludirate.
LaCosta
200 tisuca bi bilo negde oko 30% predratnog stanovnistva srpske nacionalnosti (ili oko 6% od opste populacije). Kako onda da ie Srba danas na popisu oko 4% a i od njih mnogi ne zive tamo? A koliko bi ih tek bilo da ste uspeli isterati narod iz Istocne Slavonije? Strahote rata su proziveli svi samo je pitanje zasto je do njega doslo. Srbi sami sebe izbacili iz Ustava?
Marin
Kao kršćaninu žao mi je svih ljudi koji su propatili u ratu, svih mrtvih, svih ranjenih i izbjeglih. Naročito djece koja s politikom i ratovima nikada nisu imali veze. No teško je prihvatiti narativ koji vlada u Srbiji da je rat počeo u 8. mjesecu 1995. Rat je u Hrvatskoj počeo 1991., a u BiH 1992. kad je 800.000 Hrvata i Muslimana napustilo svoje domove da se tako eufemistički izrazim. Treba li podsjećati što je napravljeno od Vukovara? Nisu svi Srbi u Hrvatskoj podržali projekt SAO Krajine.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.