Subota, 25.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Miroslav Lazanski: Kako sam došao u Beograd

Za fudbalski klub Crvena zvezda navijam otkad znam za sport, ali prve novine koje sam počeo redovno da čitam još kao klinac bio je dnevni list „Vjesnik”, budući da je „Politike” na kioscima tih pedesetih godina u Karlovcu bilo vrlo malo. Kasnije, u Trebinju sam prešao na redovno čitanje „Politike” i „Ilustrovane Politike”. Još čuvam prvi broj „Ilustrovane” u koloru, s Brižit Bardo na naslovnoj strani.

Godine su prolazile, zaposlio sam se u novinskoj kući „Vjesnik” u Zagrebu i tamo stekao status vojnopolitičkog komentatora. Od prvog dana postojanja nedeljnog lista „Danas” bio sam u toj redakciji, ali sam pisao i za ostala izdanja kuće „Vjesnik”, za dnevni „Vjesnik”, za magazin „Start”, za nedeljnik „Sedam dana”, za „Studio”...

Nedeljnik „Danas” je ubrzo postao ozbiljna konkurencija beogradskom NIN-u, svake nedelje „Danas” se štampao u tiražu od 185.000 primeraka s remitendom od najviše 12 odsto. Kada bi me redakcija NIN-a zamolila da i za njih nešto napišem, niko u „Danasu” nije imao ništa protiv, naprotiv glavni urednik Joža Vlahović, koji je i sam nekada radio u NIN-u, uvek me je u tome podržavao.

Početkom osamdesetih godina započeo sam da jednom nedeljno pišem za „Politiku ekspres”, imao sam subotom kolumnu „Oružje i svet”. Urednici u Spoljnoj bili su Slobodan Aleksendrić i Petar Mićković, saradnja je bila odlična, a pisao sam ekavicom. Počeo sam češće da dolazim u Beograd, najmanje jednom nedeljno. Moje pisanje za beogradske novine nikome u Zagrebu od urednika nije tada smetalo. Više su bili besni ako neku dobru temu objavim u magazinu „Start” nego čak i da nešto napišem za NIN.

Posle prvih višestranačkih izbora u Hrvatskoj video sam kuda stvari idu, u razgovorima sa čelnim ljudima JNA spoznao sam da niti imaju viziju kako da sačuvaju državu i spreče krvoproliće, koje se jasno najavljivalo, niti imaju bilo kakvu strategiju izlaska iz krize u kojoj se nalazila SFRJ.

U leto 1990. urednici „Politike” Dragan Pajić i Slobodan Lazarević nagovarali su me da pređem iz „Danasa” u „Politiku”. U leto 1990. napisao sam za „Danas” tekst „Hrvatska strojnica na hrvatskom ramenu”, gde sam polemisao s Tuđmanovim tezama kako JNA nije vojska i hrvatskog naroda.

Redakcija je taj tekst pustila, odjek u javnosti bio je snažan, ali sam podvrgnut i baražnoj vatri hrvatskih nacionalista. Kada sam u „Politici ekspres” te jeseni 1990. objavio podatke kako se vatikanska banka uključila u kreditiranje nabavki oružja za Zbor narodne garde Hrvatske, napadi u žutoj štampi postali su svakodnevni.

Kolege u redakciji „Danasa” nisu mi ništa prebacivale, mnogi su očekivali vojni puč i u tom slučaju dobro je imati Lazu u redakciji.

U decembru 1990. imao sam čuveni intervju s generalom Veljkom Kadijevićem, tadašnjim saveznim sekretarom za narodnu odbranu SFRJ. Intervju je nagoveštavao odlučnu akciju JNA u cilju zaštite teritorijalnog integriteta SFRJ.

Imao sam probleme u „Danasu” oko tog intervjua, jer su neke kolege htele da znaju sadržaj i pre preloma, da bi mogle da u istom broju odgovore Kadijeviću kontraintervjuom s generalom Martinom Špegeljom, tada ministrom odbrane Hrvatske.

Odgovoriti u istom broju nije baš novinarski korektno, pa sam sadržaj razgovora s generalom Kadijevićem krio do poslednjeg trena. Špegelj tako nije imao priliku da odgovori u istom broju, učinio je to tek posle sedam dana.

Inače, u najavi intervjua je naglašeno da ga general Kadijević daje vojnom komentatoru Miroslavu Lazanskom, a ne nekim pojedinim novinama. Kako sam ja tada bio zaposlen u „Danasu” prirodno je da sam ga dao svojoj redakciji, ali u dogovoru s kabinetom saveznog sekretara za narodnu odbranu intervju je dat i Tanjugu. Bilo je politički jako važno da ga objave svi jugoslovenski mediji i svi su ga i objavili.

Televizijska obrada tog intervjua izazvala je kasnije mnoge spekulacije, a stvar je bila jednostavna. General Kadijević nije imao koncentraciju da sve odgovore daje bez čitanja s papira, TV kamere nisu snimale moj razgovor s generalom, pa se pribeglo rešenju da nas dvojica šetamo parkom Belog dvora, ja čitam pitanja, a Kadijevićeve odgovore čita spiker iz „Zastava filma”. Odgovori su bili isti oni koji su tada objavljeni u svim jugoslovenskim novinama.

Dan posle objavljivanja tog intervjua Tuđman se na specijalnoj konferenciji za štampu okomio na generala Kadijevića. Mene nije spominjao, „Danas” je prodat u 214.000 primeraka, a ja sam kao jedini jugoslovenski novinar otišao u rat „Pustinjska oluja”.

Nekoliko dana pre toga, jedan od tada vodećih generala JNA rekao mi je onako usput: „Šta se, vi Lazanski, sekirate i brinete, pa mi pripadnici JNA zadržaćemo svoje pozicije i, ako se Jugoslavija raspadne, novim nacionalnim armijama trebaće kvalifikovani vojni kadrovi”. Ta njegova primedba bila mi je konačno upozorenje da su moji zagrebački novinarski dani završeni.

Vrativši se iz „Pustinjske oluje” ostao sam nekoliko dana u Beogradu. Slobodan Lazarević i Dragan Pajić odveli su me kod direktora „Politike” gospodina Žike Minovića.

„Hajde da razgovaramo kao za prelazak fudbalera, šta tražiš za prelazak iz ’Danasa’ u ’Politiku’”, bio je direktan gospodin Minović.

Tražim stan, negde u Beogradu moram i da stanujem.

I tako je i bilo, redakcija „Politike” me je po zakonu o preuzimanju preuzela iz kuće „Vjesnik” i „Danasa” od 6. marta 1991. U „Danasu” i Zagrebu su me prvo upitali gde baš da prelazim u „Politiku”, zar nisam mogao u neke druge beogradske novine? Odgovorio sam im da kada fudbaleri prelaze iz Zagreba u Beograd niko ne ide u Partizan ili u OFK, već samo u Crvenu zvezdu. Nisu bili oduševljeni, ali su urednici izrazili nadu da ću i iz Beograda ponekad nešto napisati za njih.

Onda je zaratilo, „Danas” se ubrzo ugasio, pre nekoliko godina prestao je da postoji i dnevni list „Vjesnik” i novinska kuća „Vjesnik”. Ostala je „Politika” kao najstarije, najozbiljnije i najuticajnije novine na celokupnim balkanskim prostorima. „Politika” koja traje. A to nije lako.

(Nedelja, 24.01.2016.)

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Никола
Лака вам земља, Лазо!
момчило
Мислим да треба направити филм или ТВ серију о животу Лазанског. Баш нас је изненадио, шок. Знао је свој посао, и имао је информације које су нас интересовале. Увек се дивио угледу куће Политика, а у ствари он је био један од битних фактора тог угледа.
marko markovic
Duboka sućut obitelji Miroslava Lazanskog, novinaru koji je rado bio viđen gost i na Hrvatskoj televiziji, na kojoj je nekada radio. Srbija, ali i Hrvatska je izgubila profesionalnog novinara, čije mišljenje se sa pozornošću isčekivalo. Žao mi je što više neću čitati tekstove meni dragog novinara i čovjeka pomirenja. Neka mu je laka zemlja ...
Petar Mićković
Laza je bio novinarski laf, koji je od svog hobija načinio profesiju. Neodoljivi šarmer i sjajan kolega i prijatelj za sva vremena. Divan, duhovit i neposredan. Osvetli nebo, dragi Lazo.
naslov
Leta 1989. slavio se veliki jubilej Kosovske bitke. Zagrebački START je obimno vojno-politički obradio Kosovsku bitku, a naslov mi se urezao u pamćenje: SRBI SU MORALI DA IZGUBE. Zna li neko ko je napisao taj članak, propustio sam da to tada pogledam...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.