Nedelja, 05.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
34. FILMSKI FESTIVAL HERCEG NOVI

Istorija pisana krvlju, blatom i zaboravom

Hapšenje i suđenje atentatorima posle ubistva kralja Aleksandra Karađorđevića - tema je filma „Pucnji u Marseju” Gordana Matića, u kojem se igrani delovi vešto prepliću sa pseudodokumentarnim formama
Из филма „Пуцњи у Марсеју” (Фото:Продуцентска кућа „Рекреативно”)

U klimi kada u Nemačkoj i Italiji bujaju nacizam i fašizam, na istoku gospodari čvrsta ruka Josifa Visarionoviča Staljina, a Jugoslavija razapeta između potreba, želja i mogućnosti i svakolikih međuetničkih nezadovoljstava, 9. oktobra 1934. događa se teroristički čin na francuskom, prijateljskom tlu. Pred hiljadama svedoka u Marseju je ubijen jugoslovenski kralj Aleksandar Karađorđević.

 Ono što je posle sledilo – hapšenje i suđenje atentatorima, tema je dugometražnog hibridnog filma „Pucnji u Marseju” scenariste i reditelja Gordana Matića, u kojem se igrani delovi vešto prepliću sa pseudodokumentarnim formama. Sinoć na Kanli kuli, tom gledalištu pod otvorenim nebom 34. Herceg Novi Montenegro film festivala, dogodila se njegova svetska premijera.

Scenario za ovaj film Matić je (u saradnji sa Vladimirom Andrićem) zasnovao na transkriptima sa suđenja u Eks an Provansu (započeto 1935), izveštajima sudskog izveštača Stanislava Vinavera i arhivskim materijalima o ovom događaju iz 1934. godine koji je obeležio 20. vek. Pred očima gledalaca je sudski proces teroristima, pripadnicima ustaškog pokreta, Zvonimiru Pospišilu, Miju Kralju i Ivanu Rajiću, koji su bili saučesnici Vladi Georgijevu Černozemskom, pripadniku bugarskog VMRO-a, glavnom atentatoru na kralja Aleksandra od Jugoslavije i ministra spoljnih poslova Francuske Luja Bartua. Matić kroz rekonstrukciju i dramatizaciju pravnog procesa, osvetljavajući takođe i sve ono što je izostavljeno tokom suđenja, nudi gledaocima punokrvnu sudsku dramu koja je najbliža istini o samom suđenju. Nudi film koji doprinosi rasvetljavanju jednog dela jugoslovenske, srpske i evropske istorije. Film koji otrže od zaborava i film koji zavređuje da se posle bioskopske eksploatacije nađe i na kanalu „Histori”, a ne bi bilo loše da ga pogleda i francuska publika.

 Neuobičajena filmska struktura koju je Matić svesno odabrao (a već je i uspešno iskusio i u filmu „Žućko – Priča o Radivoju Koraću”) i sa njome vešto zavladao, omogućila mu je rediteljsku kontrolu igranih delova i arhivske građe i upotrebu pseudodokumentarnih delova u kojima likovi kao akteri događaja iz 1934. govore direktno u kameru. Na ovaj način dodatno je gledaocu približena politička i društvena atmosfera vremena u kojem se atentat dogodio, ali i otkrivena mnoga naknadna saznanja i o tom sudbonosnom danu i o događajima kasnije tokom i posle istrage.

 Rekonstrukcija sudskog procesa u skladu sa arhivskim snimcima je prezentovana u crno-beloj tehnici, dok su scene direktnih svedočenja „aktera” događaja: tužioci, advokati, sudije, agenti policije i tajnih službi, izveštači, novinari, političari, svedoci samog događaja... snimane u koloru. I ovakvo stilsko opredeljenje daje ovoj sudskoj drami na dinamizmu i povećanju tenzija u tadašnjem (pa i sadašnjem) velikom očekivanju da će se konačno otkriti istina ko je zapravo stajao iza ubistva. Oko atentata i ovog jednog od najznačajnijih događaja u srpskoj (i jugoslovenskoj) istoriji kružile su i kruže mnoge priče, legende, pa i nedostojna poricanja, a tome su doprinele i promene koje su se na evropskom tlu događale od atentata do početka suđenja nad kojim se, uz veo tajnovitosti i uticaja sa političkih vrhova, nadvio i nespokoj i strepnja od mogućnosti da će ubice biti oslobođene...

 Sve je to sabrano i uverljivo predstavljeno u Matićevim „Pucnjima u Marseju”, filmu u kojem su svoj doprinos dali direktor fotografije Dušan Ivanović, montažer Aleksandar Popović i scenograf Nenad Marković i kostimografkinja Dragica Laušević. Muziku za film komponovao je Marko Matović, a veliku glumačku ekipu čine: Tihomir Stanić, Vladimir Aleksić, Svetozar Cvetković, Gordan Ličić, Strahinja Blažić, Đorđe Đoković, Nikola Milojević, Vladan Živković, David Tasić Daf, Marko Marković...

 Posle svetske premijere u glavnom takmičarskom programu 34. Herceg Novi Montenegro festivala, Matićevi „Pucnji u Marseju” biće prikazani i na srpskim festivalima koji slede, dok će se zvanična bioskopska premijera održati 9. oktobra na dan ubistva kralja Aleksandra od Jugoslavije...

Komentari20
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Раде Косановић
Мој први комшија био је принц Ђорђе, Титов најбољи другар и, уверен сам, најискренији пријатељ. Као дете памтим да је Тито бежао од обезбеђења да би играо шах на мојој тераси са Ђорђем. Неки шумадинци су хтели да убију Ђорђа и Тито му је дао пратњу. Деда Ђорђе је мени причао како га је рођени брат Александар сместио у лудницу, аТито му је дао слободу. Имао је у дневној соби умет. слику Тита у природној величини. Било би лепо да се и принц Ђорђе нађе на филму.Честит и поштен, патриота, заслужио
С. Лисинац
Краљ се, напросто није снашао. Посвађао се са дедом код кога је одрастао и деду протерао. Оженио се расипницом која није имала меру у трошењу.,, најбеднија земља и најбогатији краљ" - Пилсудски написао. СФРЈ је до 1972 отплаћивала свадбу. Купили 85 Пакарда нових. Књигу,, Кад се краљ жени",1922, забранио. На 187 ст. попис свега шта је купљено за свадбу. На Опленцу сам нашла само краћи текст, а књигу купила у Скопљу. Да је био мудрији, имао је прилику да окупи све Србе у једну државу, трајно, али
Снежана МАРИНКОВИЋ
Краљ је био врло непопуларан у црквеним круговима СПЦ због укидања српске нације у Уставу из 1931.Патријарху Варнави, епископи су саветовали да баци анатему на краља. По савету Британаца, то није урађено. Укидање српске нације и увођење југословенства, и кривична одговорност за истицање, окренуло је многе србе против династије. У Хрватској је створило незадовољство које је резултирало стварањем Хрватске бановине у данашњим границама 1937. узимајући Далмацију и Славонију Србима. То је резултат...
Dusan Martinovic
Vase ostvarenje staje po meni u red Tri tektonska poremecaja SrBske kulture "Kad su Tikve Cvetale" "Plasicni Isus" I Vi Moram da cestitam Autorima jos jednom na hrabrosti jer vidim da iz ove menazerije tastine niko nije demonstrirao gradjansku pristojnost osim hipokrizije.
Лазар
Краљ Александар је био искрен Југословен и то су му пребацивали наши националисти свих боја. А Југославија је, као новостворена држава, сметала суседним државама - губитницама у Првом Св рату. Идеја Југославије је била велика ал ми смо били мали.
Бојана
Тачно! Само највећи непријатељ Југославије и,, српске експанзије" била је убедљиво, Италија. У свим институцијама, дворовима и владама и Европи лобирала је против Југославије. Она створила и прва признала Албанију да би Србима онемоћила излаз на море. Катол. цркву финансирала и окретала против краљевине. Обучавала терористе. Финансирала је и,, угледне" Србе око Српског културног клуба, да се боре за разбијање Југославије.,, Одлука да српско име избрише, коштала је краља живота" - Драгиша Васић

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.