Petak, 03.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Dva brata jedna duša

Božidaru su neophodne operacije kako bi ponovo progledao, a veruju da postoji mogućnost i da prohoda
Лазар и Божидар у дворишту са импровизованим разбојем на којем Божидар вежба (Фото Б. Радомировић)

Ulije, Leposavić ‒ U samo predvečerje Blage Marije, pred čatmarom smo Lazara i Božidara Radosavljevića, u selu Uliju, na nepuna dva kilometra od centra Leposavića.

Na vratima umrlica, za koju Božidar, slep od pre dve i po godine ne zna. U maju im je umro otac Radoljub, Rade, opterećen nedaćama.

Majka dvojice dečaka, Zorica, učiteljica, stradala je nesrećnim slučajem u Zubinom Potoku, odakle je bila rodom. Izgorela je u požaru.

Dočekuje nas Lazar, visok, negovan dečak u crnini, u mračnom hodniku koji je kao i primaća soba sav u lamperiji. Čisto unutra, kao da ženska ruka radi.

‒ Zdravo, Božo. Čekaš li nas ‒ tek da razbijemo napetost, pozdravismo Božidara, kojem je 15 godina i koji samo uz pomoć brata može da stane na noge.

U invalidskim je kolicima od rođenja. A da zlo bude veće, od pre dve i po godine ne vidi. Oslepeo je posle jedne operacije, posle kome u kojoj je bio više od 20 dana.

Božidar se nasmeja, nerazgovetno otpozdravi. Ne da da se pomiluje! Kao da se brani....

U sobi, s omalenim prozorom koji gleda dole ka lugovima, njivama zasejanim kukuruzom i tek požnjevenim žitom, dva kreveta, šporet na drva, sto, stolice, televizor, upaljen laptop...

‒ Pre dve i po godine je Božo imao operaciju glave i od tada je ostao bez vida. Da nam je da ga neki doktor pogleda, da ga primi, da se uradi operacija. Govorili su ocu da bi posle operacije, Božo ponovo mogao da progleda. To nam je najveća želja. Poslednji put smo otac, Božo i ja bili u aprilu u Beogradu. Žalio se da ga jako boli glava. Srećom, nije pukla ta „pumpica”. Prošle godine nas omela korona, a hteo je otac da ga vodi u Beograd, kod očnog lekara. Rekli su da posle operacije u Beogradu ili negde u inostranstvu, moj Božo ne bi živeo u mraku ‒ mirno, bez ikakvih grimasa na licu kao kakav „starić”, govori Lazar, koji za par dana treba da napuni 18. godina.

Brigu oko brata, koji „dišu jednom dušom” preuzeo je na sebe. Dok im je otac bio živ, zajedno su delili obaveze, a sada su sve pale na Lazara.

Brata ostavi samog samo kad mora, kao što je bilo na dan kada smo ih posetili, kada je položio testove za vožnju. Imao je sto poena od sto mogućih pitanja.

Inteligentan dečak koji u septembru treba da pođe u četvrti razred Elektrotehničke škole u Leposaviću, smer računari, po svoj prilici će vanredno da polaže razred. Neće imati ko da brine o Lazaru dok je on u popodnevnoj smeni, ali i kada pre podne bude bio na nastavi.

‒ Ne znam kako ću. Razmisliću... Brat je navikao na mene, a i ja nemam mira kad nisam s njim ‒priča Lazar, vrlodobar đak, koji je već od šest sati ujutru na nogama.

Dok Lazar ne napuni 18 godina, starateljstvo nad Božidarom ima rođak Časlav Radosavljević koji im, „mnogo pomaže”. Stalno im je pri ruci i Dalibor Anđelković, brat od tetke.

‒ Dobili smo stan na korišćenje od opštine, ali to bi Božidara ubilo. On je navikao ovde, izađemo u dvorište, gde uz moju pomoć na razboju vežba ‒ tiho govori Lazar, dok gura kolica kako bi mu mlađi brat bio „na vazduhu”.

Kuća oronula, i ako na prvi pogled ne deluje da joj je više od veka. Dok im je otac bio živ, stalno je nešto popravljao, sređivao, ali je pitanje vremena kada će da se sruči.

Dolazili, priča Lazar, ljudi iz Opštine Leposavić. Rekli da su im za kuću potrebni „kosovski papiri”!!!

‒ Zašto kosovski. Imate srpske papire. Neka to odrade po srpskom zakonu, neka to odradi srpska opština. Jeste li se obraćali Kancelariji za Kosovo i Metohiju ‒ zgranuto pitamo.

Zar da ova deca ostanu u memljivoj kući, u kući do kojih jedva dopire zrak sunca... kuće „blatnjare” kakve su se pravile pre više od jednog veka. Zar za dva života, za dva tek stasala momčića, koji su ostali sami, koji žive od socijalne pomoći, koji žele da ostanu na pradedovini, da se prepreči birokratija.

Sve su to pitanja koje smo postavili Lazaru. On samo ćuti. U bolu za ocem, ogrnut tegobama, stvarnošću koja mu se celom težinom navalila na pleća, ne ume da se snađe. Do sada je brige delio sa ocem, a sada je sam.

‒ Samo da mi je da Božo ponovo progleda. A treba i koleno da operiše ‒ zabrinuto, ali opet smireno govori Lazar, koji pere, kuva, čisti, koji je danonoćno uz svog brata.

Dva, tri puta nedeljno dolazi gerontodomaćica.

I ljudi iz sela im pomažu. Pričuvaju Božidara, kupe šta im je neophodno dole u prodavnici u gradu.

U skučenom dvorištu, odakle pogled puca na groblje gde im je otac sahranjen, a do kojeg obnevideli Božidar ne može da dosegne ‒ razboj.

Improvizovana sprava za vežbanje, koju zovu razboj. Božidar je u kolicima. Ne dadosmo mu da ustaje.

Dolazili iz Centra za socijalni rad. Obećali frižider, električni šporet, elemente za kuhinju, mašinu za pranje, za sušenje veša, obećali i na tome se sve završilo.

Ni traga ni glasa više od njih. Novčana pomoć stiže, a i deo majčine penzije. Sve je to „ništa” za ovu dvojicu dečaka. Ne žali se Lazar. Na recepte uzima pelene za Božidara.

Oko nogu nam se muva vučjak Vučko. Ogroman pas, ljubimac braće.

Ispred nas izađoše Dušan i Lepa Radosavljević, iz kuće koju samo neki metar deli od kuće Lazara i Božidara. Oni su ovde preko leta. Pri ruci su im u svako doba!

Dušan se smeje sa Božidarom. Pričaju da novinarka zna sve glumce iz „Žikine dinastije” koju je do pre dve i po godine Božidar stalno gledao. Sada čuje samo glasove sa upaljenog televizora.

Lazar nije pričljiv. Skromno, reklo bi se, odgovara na pitanja. Otac je bio svima znan u Leposaviću. Na leđima je iz Ulija, do doma zdravlja znao da nosi Božidara. Nema bolnice u koju ga nije vodio. Nije dočekao da mu mlađi sin progleda, a možda i da prohoda.

Sa zvonika manastira Svete Petke, na korak od trošne kuće braće Radosavljević, oglasiše se zvona.

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

dr
Ovoj deci je neophodna pomoc drzave i mnogo ljubavi
M
Boze kako tuzna prica... Na zalost, ne i jedina medju Srbima. Kako je moguce da se strucne sluzbe nisu pobrinule da se bolesnom decaku pruzi sva neophodna medicinska pomoc?? Svi ostali mogu da pomognu u svemu i svacemu, ali to decaku nec vratiti vid i podici ga na noge. Operacije mogu samo strucnjaci da izvrse, sta se ceka???
Боранин
Овим младићима је хитно потребна помоћ. Молим канцеларију за КиМ да се позабави овим случајем.
Dusan Martinovic
Da li imate broj racuna ili organizovan web site gde moze da se uplati pomoc

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.