Utorak, 26.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Nemačka otkriva sve više stogodišnjaka čuvara logora

Suđenje stražaru koncentracionog logora koji ima gotovo 100 godina i ženi od 96, pokrenulo je još desetak istraga protiv nacističkih zločinaca
Џон Демјањук крив је за саучесништво у убиствима скоро 30.000 Јевреја у логору Собибор (EPA/Andreas Gebert)

Vest da će se, verovatno u oktobru, zbog nacističkih ratnih zločina napokon suditi bivšem čuvaru logora koji je poživeo gotovo 100 godina, kao da je odmotala klupko. Nekoliko dana nakon što je u nemačkim medijima odjeknula ova informacija, javni tužioci najavili su da istražuju još nekoliko slučajeva, tačnije da će se u ovom smeru fokusirati na još desetak osumnjičenih. Možda će suđenje zbog saučesništva u 3.500 ubistava čuvaru logora Zahsenhauzen biti samo uvod u proces u kojem će se nakon toliko decenija napokon suditi za zlodela onima koji su još živi. Tragedija tog doba nije završena zatvaranjem logora. Mnogi koji su uspeli da kao zatočenici prežive fabrike smrti nisu dočekali ova suđenja. Umrli su u iščekivanju, dok su počinioci proveli dug životni vek uz svoje porodice.

Većina slučajeva koji su sada u fokusu odnosi se na stražare u koncentracionim logorima, koji bi mogli biti optuženi kao saučesnici. Presedan u ovom pogledu bilo je suđenje Džonu Demjanjuku u Minhenu 2011. godine. Amerika je 2009. deportovala ovog najozloglašenijeg čuvara, koji je proglašen krivim za saučesništvo u ubistvima gotovo 30.000 Jevreja u logoru Sobibor u Poljskoj. Tada je otvoren put do većeg broja krivičnih gonjenja, jer je rad u koncentracionom logoru prvi put ustanovljen kao osnova za krivicu, bez dokaza o konkretnom zločinu. Do pre deset godina sudovi su zahtevali dokaze o direktnoj umešanosti u zločine bivših SS stražara.

Nemački mediji izveštavaju da su za jesen zakazana suđenja za dva slučaja. Osim stogodišnjaka iz Zaksenhauzena, pred sud će biti izvedena i žena koja sada ima 96 godina. Više informacija o njoj u ovoj fazi procesa mediji nemaju. A što se stogodišnjaka tiče, poznato je da je radio u logoru od 1942. do 1945. godine. Zahsenhauzen je bio nacistički koncentracioni logor u Oranijenburgu, gde su pre svega slati politički zatvorenici, i to od 1936. do maja 1945. U njemu su skončali sovjetski ratni zarobljenici. Prostor na kojem su umirali od iscrpljenosti, neuhranjenosti, bolesti, mučenja i iživljavanja ili brutalnih medicinskih eksperimenata danas je muzej. Prošlo je 85 godina otkako je formiran. U njemu je, prema zvaničnim podacima, na monstruozan način oduzeto oko 30.000 života.

U toku je još devet istraga i šest preliminarnih istraga. Govoreći o tome koliko dugo su oni koji su preživeli Holokaust čekali na pravdu, Tomas Valter, advokat koji će zastupati žrtve, kaže da njegovi klijenti koji su preživeli logore, a imaju godina koliko i optuženi, nikada nisu izgubili nadu da će doći dan kada će se pred licem pravde suočiti sa zločincima.

Nakon što je podignuta optužnica protiv čuvara iz Zaksenhauzena, iz Međunarodnog komiteta „Aušvic” rekli su da je za preživele ovo suđenje ujedno i dokaz da pravda nije oročena, da svakoga sustigne i da se krivično gonjenje članova SS-a nikada ne sme okončati, uprkos njihovim godinama.

Stogodišnjak je, tvrdi se u optužnici, bio svestan i voljan saučesnik u egzekucijama u logoru. Navodno je bio umešan u streljanje sovjetskih ratnih zarobljenika, a pomagao je i u ubistvu drugih zatvorenika otrovnim gasom. Jedan slučaj, koji će verovatno uskoro biti pokrenut, uključuje još jednog stražara iz istog logora, ali još nije ustanovljeno da li je zbog zdravstvenih razloga sposoban da mu se sudi.

Komentari24
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

prorektor
Nemci su decenijama imali popis svih nacistickih zlikovaca. Svi nacisticki vojnici i zlikovci su dobivali redovne penzije zbog ucesca u nacistickim trupama. Cuvali su ih do duboke starosti. Danas su ti zlikovci grun zemlje kojih Nemacka hoce da se resi. Poznata vecera postnemackih politickih vodja u Bostonu, kad kazu: Nismo uspeli ratom, ali moramo nastaviti isto drugim sredstvima. To je Nemacka.
Леон Давидович
То су били монструми са зликовачким осећањима. Они нису имали никакву грижу савести за почињене злочине и зато тако дуго и живе.
M
Ima i nesto dobro u tome sto su ih do danasnjih dana sacuvali: da se ceo svet podseti KO su najveci zlocinci! Nece vam uspeti da zlocinacku stafetu utrapite Srbima, nacisti, to samo moze Amerika da nasledi!
Vujica Glisevic
Све ово је бацање прашине у очи целом свету.Провидан покушај " прања образа". " Честитам им" на врло "брзом" откривању тих ратних злочинаца,брзо нема шта.!!!???
Петар Н. Сремац
Иако је Хрватска Ф. Туђмана имала све симболе усташке Хрватске А. Павелића, (има их и данас) Немачка је примила Хрватску, без проблема, у ЕУ. Пре тога је отпочео историски ревизионизам и изједначавање победиоца над нацизмом Ј.В. Стаљина са Хитлером а с обзиром да је јавно мњење Запада лоше информисано о Другом Св. Рату и ужасном страдању свих Словена у њему, западне масе су придобијена за агресију над Србијом.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.