Maduro skida šest nula s bolivara

Možda se latinoameričkom naftnom divu koji je u nokdaunu zbog sankcija SAD i EU posreći da u Meksiku napokon nađe izlaz iz višegodišnje političke, ekonomske i humanitarne krize. Trenutno, građani Venecuele za prosečnu platu ne mogu da kupe ni kilogram mesa.

Istog dana kad su najavljeni razgovori vlasti i opozicije, Centralna banka Venecuele saopštila je da će od 1. oktobra sa zvanične valute – bolivara skinuti šest nula kako bi se izborila s galopirajućem inflacijom.

Najava meksičkog predsednika Andresa Manuela Lopeza Obradora da će njegova zemlja na predlog Norveške sledeće sedmice biti domaćin razgovora predstavnika Nikolasa Madura i Huana Gvaida ponovo budi nadu da bi Venecuela mogla da nađe izlaz iz ćorsokaka. U prethodna dva pokušaja, u Norveškoj i Barbadosu 2019. godine, pregovarači nisu uspeli da nađu zajednički jezik u vezi s izbornim uslovima.

Kako javlja Blumberg, predstavnici vlasti i opozicije sastaće se najverovatnije 13. avgusta u Meksiko Sitiju kako bi potpisali memorandum o razumevanju uoči početka zvaničnih razgovora o postizanju uslova za regionalne izbore, koji su planirani za 21. novembar. Medijatori u dijalogu dve politički suprotstavljene strane, osim Norveške, biće i delegacije Rusije, Francuske, ali i Argentine i Holandije.

Huan Gvaido je preko „Tvitera” poručio da je zbog ekonomskog kolapsa i pandemije situacija u zemlji neodrživa: „Treba uložiti napore kako bi se na pregovorima postigao dogovor koji je Venecueli potreban. Cilj razgovora su slobodni i pošteni izbori i garancije za sve.”

Pokušaj Madura da umoli papu Franju da bude posrednik u razrešenju političke krize u zemlji izgleda da se neslavno završio. Predsednik Venecuele je nekadašnjeg papskog nuncija u Karakasu, sada državnog sekretara Vatikana, Pjetra Parolina, oštro napao zbog pisma koje je poslao Federaciji privrednih komora. Kardinalov poziv preduzećima da se zajedno s građanskim društvom uključe u političke pregovore u zemlji Maduro je odbacio kao „cinično smeće puno mržnje i otrova”, prenosi katolički list „Kroa”.

Uprkos politici maksimalnog pritiska na režim u Karakasu, potajna želja Donalda Trampa da „venecuelanski diktator” završi kao Osama Bin Laden nije se obistinila. Iako je i dalje na vlasti, uprkos tome što ga većina najuticajnijih država ne priznaje, Maduro postaje svestan da situacija u zemlji postaje ekonomski sve nepodnošljivija. Do sada je pet miliona ljudi napustilo državu zbog krize.

„Revizijom valute centralna banka će izdati nove novčanice, nominalne vrednosti pet, 10, 20, 50 i 100 bolivara i kovanicu od jednog bolivara, objavio je na „Tviteru” ministar informisanja Fredi Njanjez.

Za poslednjih 13 godina ovo će biti treća denominacija zvanične valute. Venecuela je sa svojih novčanica 2008. skinula tri nule, a deset godina kasnije – čak pet.

Nekada jedan od najvećih proizvođača nafte već četiri godine se bori protiv hiperinflacije, a osam godina se nalazi u recesiji. Inflacija je u 2020. iznosila skoro 3.000 odsto, tako da većina prodavnica ističe cene u američkim dolarima. Koliko je velika ekonomska kriza govori podatak da su samo od januara do maja ove godine cene većine proizvoda uvećane za 265 odsto.

Ekonomista Sesar Aristimunjo iz Karakasa za AFP kaže da je odluka Centralne banke očekivana, ali da neće transformisati narušenu ekonomiju Venecuele.

„Ne možemo se nadati ekonomskim čudima, imajući u vidu da nema ekonomskih najava koje bi mogle smanjiti inflaciju”, kaže Aristimunjo.

„Čavezov socijalizam”, koji je nekada zbog velikih zaliha nafte obećavao da će Venecuela biti „novi eldorado”, nalazi se pred bankrotom. Urušena infrastruktura, nestašice vode, sve manje hrane… teraju Madura da pregovara s opozicijom. On je nedavno rekao da je njegova vlada spremna na razgovore s političkim protivnicima kako bi se kroz sporazume došlo do mira u zemlji, ali i ukidanja sankcija.

Budući da u Bajdenovoj administraciji, ali i u Karakasu, sazreva uverenje da do političkog rešenja neće doći preko noći, već putem dugoročne tranzicije, ovi pregovori mogli bi da se razlikuju, smatra Džef Remzi, venecuelanski analitičar iz vašingtonske kancelarije za Latinsku Ameriku.

„Ideja o maksimalnom pritisku koji vodi do rešenja u Venecueli, bez pregovora je potpuno diskreditovana. Zbog toga se ukazuje mogućnost postizanja delimičnih i postepenih sporazuma vlasti i opozicije”, kaže Remzi.