Četvrtak, 28.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Nije lako ući u trag „pranju novca”

EK uvodi posebnu agenciju koja će ubuduće kontrolisati velike banke zbog mogućnosti legalizacije sredstava koja su nelegalno stečena
(Фото Д. Јевремовић)

Evropska komisija uvodi nove mere u borbi protiv „pranja novca” i to tako što će posebna agencija ubuduće kontrolisati i velike banke. Ovo su već šeste smernice, što govori da, iako propisi postoje, „pranje para” i u Evropskoj uniji naveliko se nastavlja, prenosi Dojče vele.

– Naši propisi u vezi sa tim su među najoštrijima na svetu, ali se oni sad moraju i dosledno sprovoditi. Jer kod mnogih zemalja unije, uključujući i Nemačku, nije bilo baš previše volje i napora, novac je novac, previše često se ne pita odakle je došao. Čak se i neke ugledne banke nisu libile da „malo pomognu” – tvrdi potpredsednik EK Valdis Dombrovskis.

Evropska poverenica za finansijske usluge Mejrid Mekginis upozorava da je „pranje novca” jasna pretnja za građane, za demokratske institucije i za čitav finansijski sistem. Procena je da čitavih 1,5 odsto BDP-a Evropske unije – a to je 133 milijardi evra – otpada na poslove s „prljavim” novcem.

– Moraju se začepiti rupe koje mogu da koriste kriminalci – kaže poverenica i dodaje da je njihov problem uvek isti, kako novac stečen kriminalom, na primer narkoticima, švercom, ucenom, pljačkom ili kockom, „uvesti” u legalan opticaj.

Upitan šta znači prati pare, ko to radi, kako ga i ko ga otkriva prof. Goran Radosavljević, direktor Instituta FEFA odgovara da izraz „pranje novca” označava proces legalizacije sredstava koja su nelegalno stečena ili se do njih došlo u sivoj zoni (sam način sticanja ne mora da bude nelegalan, ali recimo nisu plaćeni porezi). Novac se na taj način „provlači” kroz regularne tokove i ulazi u platni promet kao i svaki drugi legalan. Ovim se bave kako pravna tako i fizička lica.

– Ono što treba znati jeste da u „pranju para” ne moraju da učestvuju samo fantomske firme već i legalna pravna lica. Veliki je broj otkrivenih slučajeva u prethodnim godinama u kojima su u ovoj nezakonitoj radnji učestvovale banke iz EU koje su preko svojih filijala uglavnom u Istočnoj Evropi i Baltiku legalizovali nelegalan novac – objašnjava naš sagovornik.

Otkrivanje „pranja novca” moguće je jedino ako sve institucije sistema rade svoj posao. Problem nastaje kada su one slabe ili iz različitih razloga „žmure” pred ovom vrstom kriminala. Na primer, tokom čitavog procesa privatizacije u Srbiji nikada nije ispitano poreklo novca kojim su kompanije kupovane, iako su adekvatne institucije postojale. Slična je situacija danas sa investitorima u sektoru građevine – kaže on.

Naglašava da uopšte nije lako ući u trag „pranju para” zato i postoje specijalizovane institucije koje se time bave. Naravno, preduslov je da postoji politička volja da se tome stane na kraj. Upitan da li bi formiranje posebne komisije kao u EU imalo efekta i kod nas, odgovara da ne bi, pošto takva institucija već postoji.

– Kod nas je problem, osim u delu regulative, nedostatak političke volje. Jedino pod pritiskom od spolja, učine se neki pomaci. Imamo primer kada je Arabija stavljena na crnu listu kao zemlja u kojoj se „pere novac”. Takav vid pritiska doveo je do promene nekoliko zakonskih rešenja (na primer registar stvarnih vlasnika) koji su svakako pozitivan pomak. Problem je i dalje što se jedan deo tih propisa ne sprovodi u potpunosti – navodi Radosavljević.

Objašnjava da novac na kraju mora da prođe kroz neki bankarski račun i banke su istovremeno najkritičniji korak u procesu kontrole, ali i najlakši. Naravno, ako postoji politička volja da se poreklo transakcija ispita.

– Banka bi vas, na primer, ako na račun vašeg preduzeća pristiže neoubičajeno velika svota novca, trebalo da pita za poreklo, ugovore, osnov plaćanja i u svakom trenutku morala bi da proceni da li je transakcija rizična i da je ne odobri. Dakle, banke su u velikoj meri uključene u „pranje para” na svetskom nivou i mislim da regulativa i institucije u narednom periodu treba da se usredsrede na njih – ukazuje naš sagovornik.

Na naše pitanje da li će domaća Uprava za sprečavanje „pranja novca” krenuti putem Evropske komisije odgovaraju da Srbija ima razvijen sistem borbe protiv „pranja novca” i finansiranja terorizma, čije su odredbe usklađene sa međunarodnim standardima u ovoj oblasti, pre svega sa 40 preporuka radne grupe za finansijsko delovanje FATF-a i sa takozvanom petom direktivom Evropskog parlamenta.

U Srbiji je prošle godine 66 osoba osuđeno za „pranje para”, kao i četiri osobe koje su se bavile finansiranjem terorizma, po čemu je naša zemlja jedinstvena u regionu, potvrdio je za Tanjug direktor uprave Željko Radovanović.

Dodao je da Srbija ima broj osuđenih za ovu vrstu kriminala koliko sve zemlje u regionu zajedno. Naglasio je da pored te procene, Srbija radi i procenu rizika od „pranja novca” i finansiranja terorizma, i da je to aktivnost koja se obavlja jednom u tri godine.

Govoreći o načinima „pranja para”, Radovanović je objasnio da je najčešći kupovina nekretnina, ulaganje u privredna društva preko pozajmica osnivača, simulacija poslovanja između privrednih društava, a posebno ako u tom lancu postoje privredna društva koja dolaze iz ofšor zona.

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

dusan1
Razlog više da se vratimo 'Turskom zulumu ' i plaćamo harač-glavarinu a ne PDV i stotine raznih poreza i davanja. Neka država usvoji budžet i tu cifru podeli sa brojem stanovnika i za toliko 'zaduži' svakog građanina ponaosob a ko nema da plati ili je 'na budžetu' na kuluk-javne radove ! I ne mora da se brine za pranje novca .
Sale Vidikovac
Ući u trag "pranju novca" velikih kriminalnih grupa (povezanih sa vlastima mnogih država) je vrlo teško. Oni ne idu u banke sa svojim milijardama. Oni umesto toga kupe sebi banke i peru pare do mile volje. Ovi propisi nisu ni namenjeni da se oni spreče. Ovi propisi su namenjeni da se maltretiraju obični građani koji čuvaju pare u slamaricama i nemaju poverenja u bankarski sistem, poučeni iskustvima pljačke 1980-ih i 1990-ih.
Dejan
@B.O; Niti je iko spolja rusio SFRJ (eventualno potpomogao MALO) niti je neka drzava ili EU mogla da se obogati na lesu jedne u sustini omalene i siromasne zemlje kao sto je SFRJ bila. Ali sta je malo za drzave, dovoljno je za pojedince. Tako je i bilo. Danasnji lokalni tajkuni su vecinom KPJ, oznasko-udbaskog porekla. Ima dosta slicnosti izmedju SFRJ i danasnje BiH. I jednu i drugu su u zivotu odrzavali krediti i spoljni pritisak, a kad spoljnjeg pritiska nestane -puknu kao
Dragica Pantelić
Sve je Vojislav rekao.
Vojislav
Nije lako, naročito žmureći.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.