Utorak, 19.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Korona i dugovima zarazila svet

Javni dug evrozone porastao na 100,5 odsto BDP-a, a Srbije na kraju maja na 28,07 milijardi evra što je 55,6 procenata bruto domaćeg proizvoda
(Фото А. Васиљевић)

Aktuelna pandemija zarazila je svet ne samo virusom, već i dugovima. Zbog velikih izdvajanja za zdravstvo i privredu rastu dugovi država, a na ličnom planu oni koji su se razboleli znaju da im je korona priredila ekstratrošak.

Tako je javni dug evrozone, njenih država članica, dostigao vrednost svega onoga što ta, inače, jaka ekonomija, stvori za godinu dana. Kako je nominalno reč o hiljadama milijardi evra jednostavnije je navesti da je javni dug evrozone premašio u prvom tromesečju 2021. godine nivo od 100 procenata bruto domaćeg proizvoda (BDP). Prvi put ikada.

Prema upravo objavljenim podacima agencije EU za statistiku, Evrostata, javni dug evrozone popeo se u prvom kvartalu na 100,5 odsto BDP-a sa nivoa od 97,8 procenata na kraju poslednjeg tromesečja 2020. U Evropskoj uniji taj odnos je porastao sa 90,5 na 92,9 odsto. Najviši nivo državnog duga prema BDP-u na kraju prvog tromesečja 2021. imala je Grčka (209,3 odsto), a slede Italija (160), Portugalija (137,2), Kipar (125,7), Španija (125,2), Belgija (118,6) i Francuska (118), dok najniži nivo ima Estonija (18,5), Bugarska (25,1) i Luksemburg (28,1).

Prema Evrostatu od zemalja članica EU sa prostora bivše Jugoslavije, javni dug Hrvatske je u posmatranom periodu porastao na 91,3 odsto BDP-a, dok je u Sloveniji iznosio nešto manje od 90 procenata. Javni dug raste i u Srbiji, ali ne drastično. Prema podacima Ministarstva finansija dug države iznosio je na kraju maja 2021. godine 28,07 milijardi evra, odnosno 55,6 procenata bruto domaćeg proizvoda.

Iznos javnog duga u maju veći je za 304 miliona evra u odnosu na april, dok je njegov udeo u BDP-u povećan za 0,6 procentnih poena na mesečnom nivou. Na kraju 2020., javni dug Srbije je iznosio 26,66 milijardi evra, što je činilo 57,4 odsto BDP-a.

Kreatori ekonomske politike mnogo puta su izjavili da javni dug do kraja godine neće preći 60 procenata BDP-a. Sa tim se slaže i Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu.

– Nismo ni blizu toga da premaši 60 odsto BDP-a. Pogotovo što ulazimo u period dinamičnijeg rasta privrede – napominje on.

I analitičari Erste bankarske grupacije smatraju da će javni dug Srbije, uprkos zaduženjima ostati ispod 60 procenata BDP-a.

– Srbija je uvela novi paket podrške u aprilu u vrednosti od oko 2,1 milijardu evra. Pomoć će dovesti do konsolidovanog budžetskog deficita od oko 6,5 odsto BDP-a, što podrazumeva javni dug na nivou od blizu, ali ipak ispod 60 procenata. Zbog povećanih potreba finansiranja ove godine se može očekivati još jedna emisija evroobveznica, nakon uspešne emisije dvanaestogodišnje obveznice u iznosu od jedne milijarde evra u februaru – navode stručnjaci iz Erste banke.

Nastavlja se zaduživanje i na domaćem tržištu pa je pre nekoliko dana emitovana još jedna emisija petogodišnjih državnih obveznica. Uprava za javni dug objavila je da je ponovo otvorena emisija petogodišnjih državnih obveznica Republike Srbije sa dospećem 30. jula 2025. godine, koja je prvi put emitovana 28. januara 2020. Obim aukcije iznosio je 64,05 milijardi dinara sa kuponskom stopom od tri odsto.

Inače, prema Zakonu o budžetskom sistemu, javni dug ne može biti veći od 45 odsto BDP-a, ali taj nivo duga Srbija je odavno premašila. Ako je za utehu, kamate na novo zaduživanje nikad nisu bile niže. Srbija se za pomenute dvanaestogodišnje obveznice zadužila po stopi od 1,92 odsto. Za naše uslove to se može smatrati povoljnim, jer su se tokom protekle decenije kamate za evroobveznice, različite ročnosti, kretale u rasponu od 1,25 do 7,5 procenata.

Srbija je 2020. dva puta izašla na međunarodno finansijsko tržište i emitovala evroobveznice. U maju je emitovala sedmogodišnje obveznice uz kamatu od 3,37 odsto, a drugi put u decembru desetogodišnje obveznice uz kamatu od 2,35 procenata.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vojislav
Sistem je odličan ali je kriva korona. Neće biti.
Бранислав Станојловић
Можда је необично, али на личном нивоу моје искуство је потпуно супротно. Продавнице које не снабдевају основним потребама су биле затворене, мање се трошило па и некоме као мени са релативно ниским приходом текући рачун је прилично порастао.
Jovan
Ekonomije su pukle, jer je kapitalizam na izdisaju, a korona je samo pokriće.
SR71
Zna li se koliki je bio javni dug Srbije u % za vreme vladavine DS?Dajte da usporedimo sa sadasnjim podacima!
Deus
"према Закону о буџетском систему, јавни дуг не може бити већи од 45 одсто БДП-а, али тај ниво дуга Србија је одавно премашила" premasio je dug zakon onog momenta kad je aktuelni rezim dosao na vlast. 2011. godine dug je 21 milijardu dolara, sto je tada bilo 43 procenta BDPa. Danas, 10 godina posle, smo zaduzeni 1000 dolara po coveku vise. Mozemo se samo nadati da ce krediti ostati povoljni, a dolar "nizak", ili od "ekonomskog tigra" nece ostati nista

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.