Utorak, 19.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Energetski tigar luta po mraku

Irak je po veličini zaliha nafte peti na svetu, ali korupcija i „generator mafija” doveli su do hroničnih nestašica struje
Ирак: Налалиште гаса код Басре (EPA EFE/Haider al--Assadee)

Vođen primerom povlačenja iz Avganistana, predsednik Džozef Bajden najavio je da će američke trupe do kraja godine napustiti i Irak, što bi moglo da predstavlja uvod u pojačavanje već ozbiljne krize u zemlji.

Kao i u Avganistanu, gde eksperti procenjuju da prerano povlačenje može da otvori vrata građanskom ratu i povratku Talibana na vlast, tako i izvlačenje iz Iraka znači zaoštravanje situacije u državi neprekinute sektaške tenzije između većinskih šiita i sunita, borbe za prevlast uticaja između SAD i Irana, obnovljenih aktivnosti Islamske države, endemske korupcije i neefikasne vlasti u Bagdadu, koja nije u stanju da obezbedi elementarne uslove za život.

Na sve to – ekstremni toplotni talas s temperaturama višim od 50 stepeni, požar u kovid bolnici koji je zbog lošeg menadžmenta odneo desetine života i stalne nestašice struje širom zemlje od 41 milion stanovnika.

Suviše izazova u istom trenutku, ali tokom nedavnog Bajdenovog susreta s iračkim premijerom Mustafom el Kadimijem u Beloj kući malo je bilo reči o teškim ekonomskim problemima, a više o tome kakva će biti bezbednost posle odluke o okončanju američke „borbene misije”.

Mnogi posmatrači se slažu u oceni da u vreme dok se Irak suočava s pojačanom aktivnošću Isisa, ubistvima i otmicama iza kojih stoje proiranske milicije, krah ekonomije predstavlja najveću pretnju koja bi mogla da obori vladu u Bagdadu.

„U Iraku postoji ozbiljna srednjoročna egzistencijalna kriza”, smatra Patrik Ozgud iz londonske konsultantske firme Kontrola rizika Bliskog istoka. „Ona bi mogla da udari pre nego što politička elita misli. Politička nestabilnost iz vremena velikih protesta 2019. neće biti poslednja i sistem mora da nađe bolje odgovore, ili će krenuti da se raspada.”

U oktobru pre dve godine, Iračani su masovno izašli na ulice protestujući protiv endemske korupcije, visoke nezaposlenosti i paralisanih javnih službi. Stotine su ubijene. Premijer Adel Abdul Mahdi je posle mesec dana podneo ostavku, a lideri protesta su pohapšeni ili likvidirani.

Prošlog meseca novi talas demonstracija izazvale su konstantne nestašice struje, do kojih je, sem rekordne vreline, doveo urušen sistem distribucije u koji se godinama nije ulagalo, kako zbog nezainteresovanosti vlasti, tako i zbog korupcije.

Na papiru, Irak je energetski bogata zemlja. Raspolaže petim po veličini rezervama nafte na svetu, a desetine milijardi dolara naftnih prihoda trebalo bi da obezbede finansijska sredstva za kupovinu struje iz Irana i drugih zemalja.

Ali, svi ti resursi istrošeni su u kombinaciji hroničnih bezbednosnih problema i nefunkcionalne vlasti u zemlji kojoj je neophodno 26–28 gigavata električne energije, a proizvodi se tek 18.

Iračka vlada potrošila je više od 80 milijardi dolara na poboljšanje elektro-sistema, povećani su kapaciteti, ali najveći deo izgubljen je u oštećenoj i zastareloj mreži. Rezultat je da 40–50 odsto proizvedene struje ne dođe do potrošača – svetski prosek gubitka kreće se oko osam procenata.

Iran je do sada obezbeđivao trećinu iračkog uvoza struje, ali je Teheran u junu obustavio isporuke pošto je dug dospeo do četiri milijarde dolara.

Kada dođe do nestašica, Iračani uključuju generatore, a u pomoć priskaču i privatni snabdevači. Poznati su kao „generator mafija” i njima je od koristi da nacionalni sistem ne funkcioniše. Sumnja se da oni stoje iza napada na elektro-strukturu, čime samo doprinose Isisu i drugim terorističkim organizacijama čiji je cilj širenje haosa.

Dodatni problem je što domaćinstva obično uopšte ne plaćaju struju, pa vlada mora da pokriva gubitke koji dostižu 12 milijardi dolara godišnje. Čak i efikasna vlast teško bi se sa time izborila.

Najjednostavnije rešenje bio bi oslonac na prirodni gas, koji se sada spaljuje kao nusprodukt s naftnih polja. Prema procenama Svetske banke, Irak, posle Rusije, gubi više prirodnog gasa nego bilo koja druga država sveta – što je ekvivalent 320.000 barela nafte dnevno. Poređenja radi, Irak je 860.000 barela dnevno trošio 2016, poslednje godine za koju su poznati podaci.

Solarna energija suočena je sa sličnim problemima. Male količine struje počele su da se proizvode 2013–2014, pre nego što je Isis uveo Irak u četiri godine haosa. Posle poraza džihadista, napredak je minimalan. Investitori, suočeni sa stalnim sabotažama „generator mafije” i terorističkih grupa, nisu spremni na ulaganja.

Očajna vlada u Bagdadu nedavno je razmatrala mogućnost razvoja nuklearnih elektrana, što deluje apsurdno imajući u vidu opštu situaciju u zemlji. Bruto proizvod Iraka manji je za deset procenata zbog pada cene i globalne tražnje za naftom. Troškovi eksploatacije nisu visoki, ali su uvećani zbog bezbednosne situacije, pa je Irak pogodan teren za multinacionalne naftne kompanije da zbog ekologije smanjuju proizvodnju fosilnih goriva. Planovi da se dnevna proizvodnja sa pet miliona barela poveća na sedam, deluju problematično.

Prihodi vlade su opali, a i u boljim danima rašireni klijentelistički sistem u kojem su partije poslove u javnom sektoru davale svojim simpatizerima odnosio je čak 70 odsto državnog budžeta. Malo je ostalo za infrastrukturne projekte. U vreme dok se bori da isplati plate javnim službenicima, vlast i ne može da se bavi strujom. Novca za rešavanje elektro-problema jednostavno više nema. Mračna perspektiva.

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

sloba car
Kako je "neposobna" i očajna vlada kriva, kad su svu vlast i inicijativu imali Amerikanci? Ko još veruje nato bajkama? Naftom i gasom bogate zemlje i njihovi narodi su apsolutno žrtve politika zapada koje se čak mogu podvesti pod zločine protiv čovečnosti.
Petar Dozet
Kad dodje "strucnjak" i popravlja masinu koja vam radi, obicno posle toga vise ne radi. Posle se pitate da li je strucnjak dosao samo da vam uzme pare ili da vas spusti u gori polozaj nego pre.
Zoran Knezevic
Tako to izgleda kada te Amerikanci "oslobadjaju". Nekada prosperitetna drzava postala je pakao za zivot.
Maja
Rešenje je jednostavno, sve nato zemlje duguju Iraku naknadu štete jer su im razorili zemlju pod lažnom optužbom a zapravo samo radi pljačke. Dužni su im platiti ne samo materijalnu štetu već i novčanu naknadu za beskrajnu patnju miliona ljudi. Dužni su vratiti državu u prvobitno stanje, a to je bila država blagostanja, kao što je bila Sirija, kao što je bio Liban, Jugoslavija. Nezakonitim ekonomskim sankcijama lome narod i državni sistem Venecuele, Kube, Irana.
dusan1
Da je kreatorima novog svetskog poretka odgovaralo da Irak i ostale gore navedene države žive u miru nebi trošio ogromne pare i živote svojih vojnika na ratove . Isto važi i za naknadu štete . Pobednik ne plaća ništa , naprotiv ima pravo na plen !
Demos Cratein
Више Млађи је је инсистирао да нападне иако су га К. Пауел и многи други уз владе одговарали од напада на Ирак јер Ирачани нису стајали иза напада на куле близнакиње и да Ирак не производи биолошко оружје. Ширак је успео да се одупре Бушовим притисцима да учествује у нападу на Ирак. Запад је успео да завади муслимане и да једни другима толико зла нанесу да никада неће живети у миру као људи. Као што су завадили нас у бившој СФРЈ. Сада их не дотичу патње деце у Ираку, Сирији, Либији, АВГ итд.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.