Subota, 25.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
RAZGOVOR NEDELjE: MAJA GOJKOVIĆ, ministarka kulture i informisanja

Ako radiš, imaš i neprijatelje

Spremna sam da zadirem u probleme, prodrmaću mnoge stvari
Маја Гојковић у разговору са нашом сарадницом (Фото: Горан Златковић)

Izmene i dopune Zakona o kulturi, kojima sam pokušala da ispravim jedan loš zakon, usvojene su. Moja slobodna procena je da je sve unutar njega kontroverzno i teško ćemo izmenama nešto ispraviti. Zato ne bih zakon više menjala izmenama i dopunama. Ako budem ta koja će voditi kulturu i dalje, prionuću na posao da se donese dobar, novi zakon o kulturi, kaže u razgovoru za „Politiku” Maja Gojković, potpredsednica Vlade i ministarka kulture i informisanja Republike Srbije.

Upravo su dobri zakoni i ulaganje u infrastrukturu, decentralizacija i digitalizacija bili samo neki od prioriteta Ministarstva kulture i informisanja. Saznajemo da su i dogovori oko dolaska 166. lista Miroslavljevog jevanđelja iz Sankt Peterburga u proceduri i to će se svakako realizovati u pogodnom momentu. Ministarka Gojković ističe da je u ovom izazovnom društvenom periodu kod nas izgleda pravilo da ako radiš, imaš i neprijatelje.

– Najbolje je ništa ne dirati, kad je to žabokrečina u kojoj uvek ima onih koji se dobro snalaze. U svakom slučaju, spremna sam da zadirem u probleme. Prodrmaću mnoge stvari.

Kada se ocenjuje rad ministra kulture, uvek se vrednuje koliki je iznos budžeta za kulturu obezbedio. Da li imate plan kako da uvećate sredstva za sektor koji vodite?

Uvek se priča o nedostatku novca i malom budžetu za kulturu i informisanje. Zato mi je zadovoljstvo što sam uspela, zajedno sa predsednicom vlade i predsednikom države, uz njihovo veliko razumevanje, da za ovu godinu budžet bude znatno veći nego ranije. Da taj iznos pređe čuvenih jedan odsto. Dakle 1,1 odsto, a meni je još važnije na šta se troši taj novac, u tome je suština. Nadam se da ćemo i narednih godina imati uvećanja budžeta. To predstavlja veliki zadatak.

Veliki akcenat ste stavili na izradu novih zakona. Da li ste zadovoljni rezultatom i šta je od svega preduzetog izazvalo najviše reakcija?

Najviše pažnje u ovom periodu izazvao je novi Nacionalni savet za kulturu, koji treba formirati. Mi već godinama imamo nefunkcionalan savet koji je niti izabran u potpunosti, niti je radio u punom sastavu, niti su se slagali članovi i donosili predloge za ministra. Videćemo kako će sa novim Nacionalnim savetom za kulturu sve izgledati. Moja namera da dobijemo novi savet izazvala je brojne reakcije i kritike, i neka me kritikuju, ali hajde da prvo dobijemo taj savet. Vidim i da ustanove kulture koje su bile predlagači nisu imale potrebu da daju predloge u vezi sa nezavisnom scenom. Zato Zavod za proučavanje kulturnog razvitka ima nameru da napravi Savet za kreativnu ekonomiju i da tako obuhvatimo nezavisnu scenu. Zakon o kinematografiji takođe se radi već pola godine i ljudi iz struke učestvuju u tom poslu.

U ovom periodu je usvojen i Zakon o muzejskoj delatnosti, koji stupa na snagu od jeseni. Kakve se promene očekuju, da li su muzeji počeli da rade reviziju umetničkih zbirki posle višegodišnje pauze i da li je uspostavljen inspekcijski nadzor u važnim ustanovama kulture?

U sektoru kulture pronašla sam, slikovito rečeno, kuću bez temelja. Trebalo bi da se bavimo kulturom u 21. veku, a zakoni koje imamo i koji regulišu neke oblasti potiču iz 1986. ili 1994. godine i ne odgovaraju ni vremenu, ni državi u kojoj živimo. Nismo imali zakon o muzejskoj delatnosti, a gradili smo i rekonstruisali muzeje, koji su gotovo 15 godina bili zatvoreni, a niko nije skrenuo pažnju na to. Zakon o kulturnom nasleđu se završava, zakon o audio-vizuelnoj delatnosti takođe, a uskoro će početi da se radi i na zakonu o pozorištu. Ministru kulture bi u ovim okolnostima bio potreban jedan mandat za osnovne zakone, a drugi da može na osnovu njih da gradi kuću, ovog puta na stvarnim temeljima. Revizija umetničkih zbirki je nešto što je trebalo raditi redovno, a došlo je gotovo do senzacije kada sam tražila da se to uradi. To je težak i zahtevan posao i oko 70 odsto ustanova ga je do sada uradilo. U depoima postoje hiljade umetničkih slika i predmeta i kada se završi taj proces, država će konačno znati čime raspolaže. Pomalo su se svi bili uspavali: ne mogu da razumem muzeje koji tri godine drže stalnu postavku, što govori o konformizmu. Kada odem prvi put u neku muzejsku ustanovu, poznato je da tražim da prvo uđem u njihov depo, a tek onda idem u kancelariju. U depoima se vidi sve o poslovanju. Trebalo bi da napravimo i zakon o nadzoru u ustanovama kulture.

Baletski umetnici se već dugo žale na loše regulisan penzioni položaj igrača. Da li će biti ključnih promena na tom polju?

Uradili smo sa većim delom baletskih udruženja i sindikata predlog koji smo predali nadležnom Ministarstvu za rad, boračka i socijalna pitanja, gde je formirana radna grupa. Njihovo je da odrede status baletskih umetnika i kako da se na najbolji način reši problem završetka igračkog veka, koji se događa ranije nego u drugim profesijama, a kako preostali period premostiti do penzije. Mi smo uradili dobar predlog o tom pitanju na osnovu kog može dalje da se radi. Postoji i zajednički projekat o osnivanju višeg obrazovanja u baletskoj umetnosti. Baletska akademija će najverovatnije u početku biti jedan od departmana na FMU, a potrebni su i kvalitetni kadrovi koji će predavati.

Ministarstvo kulture je obećalo ne samo pomoć Kolarčevoj zadužbini već i trajno rešenje statusa ove institucije. U kom smislu se sada radi na tome?

Zadužbinarstvo je posebno pitanje. Razmatramo modele kojima bi mogao da se sanira problem. Srećom, u decembru je u budžetu bilo dovoljno sredstava da pomognemo Kolarčevoj zadužbini kada je imala finansijske poteškoće. I srećom, predsednik države se zainteresovao za taj problem i lično, iako to nije javno iznosio. Pokušavamo da nađemo najbolje modele funkcionisanja Kolarca, koji ne bi rušili status zadužbine. Na to nije niko spreman. Početkom jeseni ćemo opet morati određenim iznosom da pomognemo Kolarcu. Mi stalno pomažemo i to je nesporno. Međutim, ljudi koji vode Kolarac i UO moraju da se posvete trajnom modelu finansiranja, a tu dolazi do izražaja kreativna ekonomija. I mi tragamo za specijalnim statusom Kolarca zajedno s njima. Potreban je odgovor na to kako danas, u 21. veku pronaći modele samofinansiranja. Kolarac nema definisan koncept, ne može se sve svesti na pomoć, možda bi bilo dobro da angažujemo nekog stručnjaka koji bi savetovao model poslovanja ovakve institucije. Ovako lutamo. Čak i ustanove kulture koje se oslanjaju isključivo na budžet moraju da razmišljaju o nečemu što već postoji u svetu, a to je kako da i mi nađemo dobar model kreativne ekonomije. To je veliki izazov za svaku državu u ovim vremenima da pređe u reformisanje ovog sistema. Očigledno dolazimo do određene granice, da odredimo koliko zapravo država može da izdvaja i pomogne republičke ustanove kulture, a znamo da korisnika ima mnogo.

Nedavno ste podržali izdavače koji su se pobunili protiv Sajma knjiga u septembru. Oni nisu sigurni ni da će sajam biti moguć u oktobru. Može li ministarstvo da se izbori za neke stimulacije za izdavače, da reformiše otkup knjiga?

Sajam knjiga je gradska manifestacija, ali voljni smo da pomognemo izdavačima kada oni sami budu definisali šta i kad žele. Podržala sam njihove argumente da bude u oktobru, ali nisam sigurna da će to biti moguće. Ministarstvo kulture preko konkursa pomaže svaku vrstu izdavaštva, imamo otkupe knjiga, kapitalnih izdanja, prevode. Imamo različite vrste konkursa, na kojima niko nikada do kraja nije bio zadovoljan. Pomirila sam se s tim. Menjamo i komisije koje odlučuju o dodeli sredstava ne bi li našli najbolji model.

U koliko institucija kulture postoje v. d. direktora, koliko je ova funkcija problem i kada će biti imenovani direktori u punom mandatu?

U tom segmentu mogu da budem zadovoljna. Na čelu Ministarstva kulture sam, ne zaboravite, oko osam meseci, a toliko toga je promenjeno. Izgleda da je dobro menjati ministre na pojedinim pozicijama, naročito kada se uspavaju. Upravo su raspisani konkursi u mnogim ustanovama kulture, tako da očekujem da ćemo do nove godine imati sve direktore u mandatu i pružićemo im šansu u naredne četiri godine da vode ustanove kulture. Recimo, pisac Vladimir Pištalo je upravnik Narodne biblioteke, i to je bilo veliko iznenađenje za javnost. Pokazali smo da možemo da vratimo uspešne umetnike iz sveta da dođu u Srbiju i da im bude izazov da vode značajne institucije. To je prestiž, baš kao što je i to da budete ministar kulture ili da vodite Narodni muzej, Narodnu biblioteku i Narodno pozorište, uz sve poštovanje ostalih ustanova kulture.

antrfile

Ne brinem se za opstanak „Politike”

Živimo u svetu gde zabavni sadržaji donose novac. Kako omogućiti i ozbiljnijim medijima poput „Politike” da zadrže svoj profil u toj surovoj utakmici i kako zaštititi novinare koji rade stresan i nedovoljno plaćen posao u stalnom i honorarnom angažmanu?

Ne brinem se za opstanak „Politike”, ona ima specifičnu, istorijsku težinu i ne verujem da bilo koji građanin Srbije koji nekada i posegne za lakšim sadržajima ne poželi da pročita nešto ozbiljno. U„ Politici” se ne zadržavate samo na naslovima već želite da pročitate i sadržaj. Volim da pročitam strane posvećene kulturi u vašem listu, naravno, čitam ih i u drugim novinama. Bila je tradicija u mojoj porodici da se svakog dana kupuje „Politika” i novosadski „Dnevnik”. Bavimo se u ministarstvu i zaštitom novinara, imamo radne grupe za bezbednost novinara, to je bila naša obaveza iz akcione strategije i akcionog plana, to je i u svetu važno. Za razgovor smo sa socioekonomskim savetima, sa sindikatima, da vidimo kako i u tom smislu možemo da podržimo novinare jer ta stalna nesigurnost zaposlenih i honoraraca, vlasničke strukture, privatizacija, sve je to donelo nove izazove. A pritisak na državu je bio veliki da izađe iz vlasničkih struktura medija.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dragan
Trla baba lan!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.