Nedelja, 24.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Smeju li Srbi da budu Srbi

Buđenje i ojačavanje identitetske paradigme i duhovno-kulturnih sastavnica „Srpskog sveta” u punom je sazvučju sa božićnom porukom mitropolita/patrijarha Porfirija od pre tri godine: „Ne bojte se da budete ono što jeste!”
(Фото Р. Крстинић)

U nekim srećnijim prilikama, u kojima politika ne bi bila naša jedina metafizika, kako se svojevremeno izrazio Radovan Bigović, sintagma „Srpski svet” ne bi izazivala posebno uzbuđenje i žestoko osporavanje onih nesrba koji se njenom upotrebom u javnom govoru osećaju ugroženi, a i nekih Srba koji je pak smatraju nepristojnom i retrogradnom. Nažalost, politika, odnosno ono što se danas upražnjava i doživljava kao politika, uspela je da i ovo, prvenstveno kulturnoidentitetsko i narodnosno, određenje srpske pripadnosti prepokrije i optereti svojom otrovnom semantikom. Obrušavanje na pominjanje „Srpskog sveta” u političkom kontekstu ponajpre govori o nemirnoj savesti budnih kritičara koji znaju, ali nikada neće priznati, da je ta politička dimenzija značenja „Srpskog sveta” aktuelizovana sistematskim osporavanjem Srbima da u „njihovim” državama i sredinama celovito i neopterećeno budu Srbi, i to u svemu onome što Srpstvo kulturno i identitetski podrazumeva. Inače, „Srpski svet”, kao sveukupnost jezičkog, kulturnog, tradicijskog i mentalnog, a ne prevashodno teritorijalnog prostora, u kom Srbi žive i koji živi u njima, ne bi trebalo nikoga da zabrinjava.

Miroslavljevo jevanđelje: najstariji sačuvani srpski ćirilični rukopis (Foto
N. Marjanović)

Svi koji su učili francuski jezik iz čuvenih Možeovih udžbenika sećaju se njihovog naslova „Francuski jezik i civilizacija”, a Francuska je čak stvorila i Međunarodnu organizaciju Frankofonije, u kojoj je i Srbija posmatrač, a koja nikako nije samo jezičko-civilizacijska već je i kanal njenog političkog uticaja u svetu. Oni koji govore portugalski, ma gde živeli na planeti, osećaju se pripadnicima „luzitanskog sveta”, isto važi za Grke, Jermene, Turke... Važi i za Ruse, ali „ruski svet”, za razliku od prethodnih kulturno-identitetskih formacija, kao i „srpski”, već izaziva podozrenje i odbojnost, svakako ne iz kulturoloških razloga.

Kakav problem može uopšte predstavljati brojnošću pripadnika srazmerno malobrojni „Srpski svet”? Odgovor nam, svakako nenamerno, pruža i jedan komentar pokojnog hrvatskog znanstvenika i političara Slavena Letice, objavljen u „Hrvatskom tjedniku” 18. januara 2018. godine. Letica u osvrtu uporedno analizira božićne poruke počivšeg patrijarha Irineja i tadašnjeg mitropolita zagrebačko-ljubljanskog, a sadašnjeg patrijarha Porfirija. Tekst je naslovljen: „Porfirijeva zagonetka i Irinejeva odgonetka”. Ukratko, Letica u svojoj nacionalno-političkoj optici i hermeneutici tumači da između poruka dvaju duhovnika postoji nesklad. Patrijarh je, prema njegovom sudu, otvoreno zastupao velikosrpsku ideologiju, dok je mitropolit govorio većma teološki uopšteno i pitijski zagonetno, pri čemu mu je naročitu pažnju privukao ovaj deo poslanice: „Zato, braćo i sestre, posebno večeras vas molim da se ne bojite da budete ono što jeste, a moje je iskustvo da postoji strah u vama. Ne ulazim u to koliko je opravdan, ali sam siguran da od vas zavisi da li ćete biti hrabri i postojani.” A evo sad kako Letica komentariše ovaj pastirski poziv pravoslavnima u Hrvatskoj: „To je veliko i važno pitanje – zagonetka na koju propovjednik nije i ne želi ponuditi pastirski (!) odgovor. Jesu li ili žele li pripadnici srpske/pravoslavne zajednice u Hrvatskoj postati istinskim hrvatskim državljanima, pripadnicima hrvatskog političkog naroda, hrvatske nacije, lojalni državljani Republike Hrvatske, koji njeguju i poštuju svoje etničko podrijetlo ili žele biti nešto drugo.”

(Foto R. Krstinić)

Letica je našao za shodno da svoje stavove učeno i poučno potkrepi i mišlju istaknutog predstavnika austromarksizma i jedno vreme (1918–1919) ministra inostranih poslova Austrougarske, Ota Bauera: „Nacija je sveukupnost ljudi ujedinjenih zajednicom sudbine u zajednicu karaktera.” „Hrvatski politički narod” bi trebalo da je ta „sveukupnost ljudi ujedinjena zajedničkom sudbinom”, u kojoj bi Srbi valjalo da se prepoznaju i integrišu, zadržavajući samo svest o etničkom poreklu. Iako sociolog, Letica ili nije dobro razumeo Bauera ili od čitalaca nije očekivao da su upoznati sa idejama ovog značajnog teoretičara. Jer, dalekovidi Bauer upozorava na „opasnost himere sveta homogenih i suverenih nacionalnih država, u službi interesa jedne jedine većinske nacije, uprkos realnosti nacionalnog, etničkog i kulturnog pluralizma”. A upravo je takva „nacija-država” ideal i projekat hrvatskog nacionalizma. Može li se u Srba, iz njihovog pečalnog iskustva „zajednice sudbine” sa Hrvatima i sadašnjeg nezavidnog položaja u Hrvatskoj, uobličiti „zajednica karaktera” u melting potu hrvatskog (ili „bosanskog” ili „crnogorskog/montenegrinskog”) političkog naroda? Buđenje i ojačavanje identitetske paradigme i duhovno-kulturnih sastavnica „Srpskog sveta” u punom je sazvučju sa božićnom porukom mitropolita/patrijarha Porfirija od pre tri godine: „Ne bojte se da budete ono što jeste!” U tome je sva „zagonetka” „Srpskog sveta”, koje zapravo i nema. Srbi bi samo da budu Srbi. Ništa više, ali ni ništa manje od toga.

*diplomata i profesor univerziteta u penziji

Komentari36
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

milan lala
Smeju vidimo to za sada samo u R. Srpskoj.
Зоран Маторац
Једна од битних ознака српског националног бића је православље. Срби нису слати у Јасеновац "зато што су Срби", како се то бенигно каже у филму о Дари, него зато што нису католици. Не постоји друга идентитетска разлика између Србина сељака, пиљара, апотекара, адвоката... и Хрвата сељака, пиљара, апотекара, адвоката. Али за католике је она толико велика да су мирне душе и уз прећутну подршку Ватикана уморили 700 000 православаца. У блиској прошлости протерали су 250 000 православаца.
Фахрија
Грешка, и то тешка. Ја нисам православне вере а Српкиња сам. Вера није одредница припадности српском народу. СПЦ је идиотское политиком од гурнула од српског националног бића католике и мухамеданце. Ја сам мухамеданске вере. Пишем ћирилицом одкад знам за себе и ево 67 година. Српску нацију пре свега чини језик и култура, а вера никако. Моји ду из Доњег Вакуфа и сви су били у војсци Републике Српске. Ја по вама, нисам Српкиња? Браво!
Мома
Погрешно. Ни Муслимани нису католици па нису слати у Јасеновац.
Славко Јоковић
За време своје владавине повлачио је неке потезе који су тешко објашњиви. Аустроугарске официре са чином ниже, примио је у активну службу. Војводе, Степа, Мишић и Бојовић оштро су се супротставили и све их је пензионисао. За српске официре то је било невероватно понижење. Друго, однос према борцима и инвалидима био је срамота. Инвалиди су просили да би се прехранили. Милунка Савић је прала ВЦ по кафанама 30их година да би се прехранила. Имао је историјску шансу, коју због сујете није искористио
Владимир Цветић
Господине Танасковићу, собзиром да сте били амбасадор у Ватикану, било би корисно да напишете један текст о оригиналу Библије који се чува у Ватик. библиотеци. 1998 био сам у делегацији СРЈ код папе са монсињор ом Вићенцом Паљом. Показали су нам најстарији примерак, на корицама од рубина велика црвена петокрака. Сви смо били у шоку. Папа је рекао, па то вам је први хришћански симбол. Крст је уведен пет векова касније. Остаје нејасно зашто се то тихо прећуткује? Некоме то одговара.
Милан Пламенац
Бескрајно сам вам захвалан за овај коментар. Са академијом Симом Ћирковићем истраживао сам у Ватик. библиотеци далеке 1979.г. Тада смо видели корице прве Библије (прве сачуване) са црвеном звездом петокраком од рубина у кругу од неког белог драгог камена. Није нам било дозвољено да фотографишемо. Од наших истраживача ретко ко иде тамо а и кад дођу имају преча посла. Лепо је г. Цветићу да сте покренули ово питање. И комунисти и антикомун. биће шокирани ако једног дана Ватикан објави фото књиге.
Milos miokovic
....... Iskljucivo je problem kulturoloski....... pa i Afganistanxi razmisljaju slicno kao Bg i slicni....

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.