Četvrtak, 02.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Crkva je oaza za sve u rasejanju

„Premošćavanje okeana” ne zavisi ni od brodova, ni od aviona, ali i te kako zavisi od toga koliko će se duhovne energije, dinamike i lepote iz Studenice, Žiče, Pećaršije, Dečana, Ravanice, Krušedola, Krke i Gomirja, kao i ostalih naših svetionika, izliti po beskrajnim bulevarima, ali i predgrađima Čikaga, Njujorka, Los Anđelesa, Toronta i Vankuvera
(Фото: Лична архива

Protojerej-stavrofor dr Miloš M. Vesin*

Zaista su čudnovate, ali ne manje i tajanstvene, naše, srpske seobe. Kao da nije bilo razdoblja u našem istorijskom trajanju, a da ono, kao kakvim kamenom krajputašem, nije bilo omeđeno većim ili manjim seobama. Žalost negdanjih seoba i dugih putovanja preko Atlantika, kada je o našem rasejanju u Americi reč, preobrati se, barem se tako mislilo, u radost „boljeg života”. Ali šta je i gde je taj „bolji život”?

Naš sveblagi Gospod nam je jasno stavio do znanja razlog svoga dolaska u ovaj svet: Ja dođoh da život imaju i da ga imaju u izobilju (Jn. 10,10). Imajući na umu i u srcu ove Hristove reči, Srpska pravoslavna crkva je vazda, u svim manjim i većim seobama, bila uz svoj narod, nastojeći da misijom i propoveđu usadi u svest hristonosnog roda svetosavskog onu nasušnu istinu da je jedini uistinu bolji život i jedino ničim omeđeno i neotuđivo izobilje – život u Hristu.

Za našu crkvu na severnoameričkom kontinentu ovo je godina značajnog jubileja jer obeležavamo stogodišnjicu od osnivanja naše prve eparhije na ovim prostorima – Eparhije amerikansko-kanadske. Mada srpsko prisustvo u Americi seže i decenijama pre 1921, organizovani crkveni život je u proteklih sto godina doneo višestruke plodove. Prvi i najlepši plod i naše najveće izobilje jesu naši Sveti koji prosijaše na prostranstvima ovog kontinenta: Sveti Mardarije (Uskoković), naš prvi episkop u Americi i Kanadi, Sveti Sevastijan (Dabović), požrtvovani misionar, ali ne manje i Sveti Nikolaj (Velimirović), koji je zapravo pripremio teren za osnivanje eparhije u Americi i Kanadi, Sveti novoispovednik Varnava (Nastić), prvi srpski episkop rođen u Americi, ali svakako i Sveti Jovan (Maksimović), arhiepiskop i čudotvorac šangajski i sanfranciski, koji je, neretko, pominjao svoje dalje srpsko poreklo.

 Sveti Sava (Fotodokumentacija „Politike”)

Zašto su baš Sveti naše najveće izobilje? Zato jer nas podvizima, molitvama i žrtvovanjem povezuju sa izvorom života koji je u Trojedinome Bogu. Upravo zahvaljujući tom i takvom izobilju, izobilju hristonosnih primera Svetih, oni pre nas su se trudili, ali i uspeli, kao što i mi danas nastojimo, da ovde, u Americi, sačuvaju svoj identitet. Identitet na koji ovde mislimo je ono što nas iz horizontale vremena i prostora uspinje u vertikalu večnosti jer je naš živonosni identitet u posedovanju lika božjeg u nama.

Samo na životnoj putanji koja je obasjana svetošću, ma gde da se tom putanjom hodi, može se govoriti o istinskoj prosvećenosti, kulturi i napretku. I zato je naša crkva na ovom podneblju uvek revnovala u povezivanju između staroga kraja i novoga sveta, trudeći se da te veze budu, pre svega, duhovne prirode. „Premošćavanje okeana” ne zavisi ni od brodova, ni od aviona, ali i te kako zavisi od toga koliko će se duhovne energije, dinamike i lepote iz Studenice, Žiče, Pećaršije, Dečana, Ravanice, Krušedola, Krke i Gomirja, kao i ostalih naših svetionika, izliti po beskrajnim bulevarima, ali i predgrađima Čikaga, Njujorka, Los Anđelesa, Toronta i Vankuvera. Bez životodavnih sokova iz stabla naše vertikale, naša horizontala gubi svaki svoj smisao!

Visoki Dečani (Foto A. Vasiljević)

Tek sada se smemo osvrnuti na ono što izrasta iz vertikalnog identiteta i širi se kroz horizontalne zrake: na jezik, pismo, kulturu, Hristom oplemenjene običaje i ostalo. Crkva je svesna da se od nje u rasejanju očekuje neuporedivo više nego u otačastvu. Čuvanje i negovanje pravilnog i lepog jezika i oplemenjujuće kulture jeste koliko važno toliko i bolno poglavlje naše stvarnosti. Nije svako igranje u kolu do iznemoglosti istovremeno i „sveži lahor kulture”, kao što ni ma koja glasnim političkim promašajima izvitoperena, a nacionalno neiživljena ostrašćenost nije „dokaz Srpstva”. Najveći i najlepši „dokaz” pravoslavlja, pa onda i Srpstva, jeste život u lepoti lika Hristovog, život koji bi bio primer za mnoge oko nas koji su i te kako žedni istine, lepote i pravde! Da li smo svesni i te dimenzije našega postojanja ovde? A šta ako je baš to onaj najvažniji razlog zarad koga je Gospod usmerio našu životnu stazu ka ovim prostranstvima?

Žalosno tvrdokorni neuspesi u pronalaženju razumevanja između Istoka i Zapada, sve nas, i ovde i tamo, bacaju u bespuća nalik pustinji. Pa ipak, kako je to lepo rekao Antoan de Sent Egziperi: „Lepota pustinje je u saznanju da se tu negde ipak nalazi oaza.” Za pravoslavne Srbe u Americi ta oaza je bila, jeste i biće naša crkva. Jedino u njoj, kao telu Hristovom, mi zaista imamo život u izobilju.

*paroh južnočikaški i lensinški i profesor na Bogoslovskom fakultetu Svetoga Save u Libertivilu

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ivanova Korita
Добро је гледати у даљину, али треба више времена и труда посветити своме дворишту.
pitanje za Politiku
Kakvo je ovo nemušto razglabanje? Od Politike očekujemo intelektualnu sadržinu. Dositej je rekao pre 200 godina "Knjige, knjige braćo, a ne praporci i zvonca".
Mozart
Da, rasejanje. A šta smo mi za našu Crkvu???

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.