Sreda, 20.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Duhovna širina, ali i dubina

Nema enigmatičnosti oko značenja „Srpskog sveta”. Nije ovde reč o teritorijama i granicama, već o vrednostima. „Srpski svet” ne bi trebalo nikoga da plaši jer ovaj pojam – kako sam ga ja razumeo – poziva na prepoznavanje, korišćenje i afirmaciju osnovnih duhovnih vrednosti srpskog naroda kroz istoriju i danas
Доситеј Обрадовић (А. Васиљевић)

Za vedrih dana, Srbi sa Kozare umišljaju da vide zlatni sjaj krsta sa kupole Svetosavskog hrama u Beogradu, a slično veruju i Srbi iz Sentandreje i iz Temišvara. Hilandar je daleko, ali može biti da se i tamošnjim monasima pričinjava da svetlost dolazi iz Srbije, koja je matica i jednima, i drugima, i trećima.

Jesu li to granice tzv. Srpskog sveta i zašto ova sintagma – sklopljena mimo običaja da se novi sadržaji imenuju novim pojmovima, u novijem dobu pretežno na engleskom, a ne na srpskom jeziku – izaziva negativne reakcije, čak i neskrivene strahove?

Zašto ova sintagma, sastavljena od dve lepe srpske reči bez ikakve enigmatične nosivosti, neke odmah asocira na promenu granica i krvavo zaokruživanje etničkog prostora?

Kao i svaki javni govor, i ova debata o srpskom svetu uslovljena je kontekstom u kome se vodi, i u kome odjekuje. Sada je kontekst određen pojačanim interesovanjem za korpus identitetskih tema na širem evropskom prostoru, kao i sinhronizovanim pritiscima (i spolja i iznutra) na srpski narod, njegovu državu, na srpski jezik i kulturu stvorenu na njemu, na temeljne srpske vrednosti, na srpsko poimanje nekadašnje i sadašnje povesti, na srpsko razumevanje istorijske širine i dubine, na srpski opis samih sebe, ali i opis drugih.

Problemi identiteta su opsesivna tema mnogih istraživača društvenih tokova, pa i brojnih dnevnopolitičkih nadničara. Uprkos tome, danas nema saglasnosti ni oko osnovne definicije ovog pojma. Među brojnim određenjima, meni se najviše dopada ono koje je dao londonski profesor komunikologije Kevin Robins: prema njegovom mišljenju, identitet je „zamišljena istost neke osobe ili društvene grupe u svim vremenima i okolnostima”. Dakle, identitet – jedna od najfrekventnijih reči našeg vremena – ne znači puku istovetnost, već sličnost (srodnost) u bitnim, određujućim svojstvima, ponavljam, „u svim vremenima i okolnostima”!

Ako smo oko toga saglasni, ne bi trebalo da bude zbrke oko sadržaja srpskog identiteta i „Srpskog sveta”, a još manje postoji potreba da se ovi fini pojmovi iz oblasti duha prevode na često pojednostavljen pa i banalan dnevnopolitički nivo. Niti da se u kulturi vidi zamena za politiku – ako se već previđa napor da kultura postane bolji oblik politike. Svake, pa i srpske politike.

Nije ovde reč o teritorijama i granicama, već o vrednostima. „Srpski svet” ne bi trebalo nikoga da plaši jer ovaj pojam – kako sam ga ja razumeo – poziva na prepoznavanje, korišćenje i afirmaciju osnovnih duhovnih vrednosti srpskog naroda kroz istoriju i danas. U te vrednosti spadaju: isti duhovni temelj, istorijsko iskustvo, srpski jezik i dela stvorena na njemu, svetosavlje i specifičan pogled na svoju „zemlju među svetovima” (najzapadniji deo Istoka i najistočniji deo Zapada), narodno stvaralaštvo čiji je vrh epska poezija, nacionalni mit i predanje, običajna tradicija, vrhovi umetničkog stvaralaštva i humanističkih nauka, radoznalost za iskustva drugih, zalaganje za javno dobro (a ne samo za privatne interese), sabornost i solidarnost, poštovanje drugih i uvažavanje razlika itd.

Spisak se može neprestano dopunjavati, a u najkraćem, pod filozofijom „Srpskog sveta” mogli bismo podrazumevati dodatni napor da se vezujemo za kućno ognjište i vrednosti nastale na njemu, odnosno ambicija da se složno napajamo na izvorištima do kojih su doprli najbolji u našem rodu – od Svetog Save, preko Vuka i Dositeja, do Pupina, Tesle, Milankovića, Andrića i Novaka Đokovića.

Ne vidim nikakve razloge da ovakve težnje budu izvorište novih sukoba ili zaoštravanja komšijskih odnosa – nigde, pa ni na Balkanu, za koji je odavno rečeno da proizvodi više istorije nego što može da se svari.

„Srpski svet”, to je ideja koja podseća na milenijumski duhovni kontinuitet ovog dijasporičnog naroda koji se ne kreće samo kroz prostor već i kroz vreme. I ima vanvremenske vrednosti kojima je upisan na kulturnu mapu sveta – ako mu je dato da izgradi „kuću nasred druma”, o čemu su davno pisali naučnik Cvijić i pesnici Vasko Popa i Tanasije Mladenović.

Apriorne kritike, pa i prezir prema samoj ideji boljeg svesrpskog povezivanja oko ovih vrednosti mogu se čitati i kao ambicija da se te vrednosti poreknu iako su one u osnovi opšteljudskog i univerzalnog pamćenja sveta.

*profesor Fakulteta za kulturu i medije

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Мистра
Од почетка насилног растурања Југославије свачији разлози за сецесију оправдавани су "посебним вредностима". Само Срби нису имали право да искажу своју идентитетску потку. Још тада се Миливоје Павловић борио за права свог народа да јасно дефинише и манифестује богатство и хуманизам сопственог наслеђа и традиције. Овај кратки трактат је још један драгуљ у часном Павловићевом опусу!
Миле Мирков
Не бранимо никоме да препозна своје огњиште и вредности настале на њему. И нека их увелича колико год хоће, ми ћемо их поштовати; као што ћемо се својим огњиштем и вредностима поносити, чувати их, и преносити с генерације у генерацију.
Violeta
Предиван текст... Да се сваки Србин поноси што припада српском свету, али и да се постиди што не доприноси довољно афирмацији српских вредности и очувању идентитета.
Dragan Đurđević
Predivan tekst u odbrani nacionalnog identiteta i istorijskog postojanja. Žalosno je da nam lekcije o agresiji i genocidu drže oni čiji koreni počivaju na razbojnicima i kulturi koja je mlađa od svakog Srpskog klozeta.
Olga Veljkovic
Sve lepo objasnjeno, mi nismo agresori.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.