Nedelja, 28.11.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ćirilica kao srpski identitetski fenomen

Okupljajmo se oko zajedničkih ideja, oko istoga jezika, književnog kanona, umetničkih vrednosti, kulturnih kodova, naučnih saznanja, tehničkog napretka, obrazovnih ciljeva, sportskih uspeha i neuspeha, medijskih tokova, kao i tokova kapitala
Срђан Печеничић

U periodu velike tranzicije u kojoj poslednje tri decenije, nakon početnih, sasvim predvidljivih neuspeha, učestvuje sa sve očiglednijim uspehom, srpski narod najzad ide stazama kojima treba da ide. U ambijentu narušenog monopolarnog sveta, sa umnoženim centrima svetske moći, politički smo sazreli tako da hrabro počinjemo da gradimo budućnost koju sami kreiramo, ali to činimo uz puno poznavanje globalnog sveta i njegovih, nimalo nežnih pravila funkcionisanja.

Takva vrsta energetskog uravnoteženja treba da ostane trajna vrednost srpske političke, kulturne i duhovne misli, pa samo na njoj treba graditi neka drugačija, specifična rešenja kakva će u budućnosti možda postati neminovna. Ko je u političkoj sferi učinio da se ovakav dragoceni, spasonosni put utvrdi na državnom nivou, ne moramo posebno naglašavati! To je dovoljno jasno svakom patrioti koji ume politički i duhovno valjano da misli.

Jedan od najvažnijih činilaca takve misli jeste opredeljenje da se pre svega unutar sopstvenog naroda izgradi neophodna mera životnog zajedništva, identitetske samosvesti, političkog jedinstva, privrednog napretka, kulturnog stvaralaštva i duhovne snage. Tako nešto postaće ne samo sasvim moguće nego i sasvim realno onda kada budemo naučili da uspešno rešavamo svoje probleme uprkos činjenici da gotovo niko izvan naše zajednice ne gleda blagonaklono na uspehe koji postaju sasvim vidljivi. Dakle, okupljajmo se oko zajedničkih ideja, oko istoga jezika, književnog kanona, umetničkih vrednosti, kulturnih kodova, naučnih saznanja, tehničkog napretka, obrazovnih ciljeva, sportskih uspeha i neuspeha, medijskih tokova, kao i tokova kapitala! Na liniji ovakvog, spontanog okupljanja, načinimo „Srpski svet” koji može biti onoliko homogen koliko neke druge akcije i kombinacije to nikako ne mogu biti! Ukoliko pak ovaj i ovakav proces deluje podsticajno i na druge, ukoliko on gradi sveopšti mir i stabilnost (u meni, u tebi, u našem društvu, u zajednici naroda, u globalnom svetu), onda će mogući prigovori veoma brzo izgubiti svaku snagu i svaku respektabilnost.

Na planu kulturne politika Matica srpska već odavno ovakve ideje sprovodi u svojoj osnovnoj delatnosti, tako da su u pojedinim skupovima kulturnih činjenica već vidljivi neki od važnih rezultata. U oblasti srpskog jezičkog jedinstva, primera radi, urađeni su osnovni standardološki priručnici za ceo srpski jezički prostor, i to kako za ekavski tako i ijekavski deo tog prostora. Pravopis srpskoga jezika (1993) prvobitno je urađen za ekavicu, ali je sadržavao alternativna rešenja i za ijekavicu; od 2014. godine, međutim, mi imamo posebno izdanje Pravopisa za ijekavicu, sa alternativnim rešenjima za ekavicu.

Slično smo učinili i sa Normativnom gramatikom srpskoga jezika: ekavska varijanta je izašla 2013, a ijekavska 2016. U štampi je i uskoro će se pojaviti ijekavska verzija jednotomnog Rečnika srpskoga jezika, čija je ekavska verzija (sa ijekavskim alternativama) izašla 2007. Svi su ovi priručnici štampani na ćirilici, a ćirilica je definisana kao srpski identitetski fenomen: mogu Srbi koristiti i latinicu, ali ona nije srpski identitetski činilac.

Trima pomenutim knjigama Matica je zaokružila sistem osnovnih standardoloških priručnika koji obezbeđuju normativno jedinstvo i celovitost srpskoga jezika i u punoj meri integrišu ekavski i ijekavski izgovor, a time i definišu pojam srpskog jezičkog prostora. Čuvajući normativnom praksom kako ekavicu tako i ijekavicu, mi štitimo ne samo celinu srpskoga jezika nego i elementarni opstanak ljudi koji govore ekavicom i ijekavicom.

Koliko je ovo bio poduhvat od dalekosežnog značaja, pokazaće godine i decenije koje dolaze. Ovakva formula kojom se iskazuje briga za celinu srpskog naroda morala bi, osim jezika, da bude iskazana u svim domenima kulturne politike, a posebno u domenu identitetskih fenomena kao što su književnost, istorija, vera, običaji, obrazovanje, umetnost, nauka, filosofija, sistem ideja, odgovarajući vrednosni poredak itd. Matica srpska, ali i veliki broj bliskih i srodnih ustanova, kao i mnogi samosvesni pojedinci sasvim su spremni za ovakvu vrstu društveno odgovorne delatnosti. Ukoliko valjano rešimo sva ta pitanja, pa uz pomoć takvih rešenja uspešno izgradimo srpski kulturni obrazac, onda će postati znatno izvesniji sveopšti prosperitet ne samo Srbije i Republike Srpske, u perspektivi i Crne Gore, pa i svih Srba, ma gde oni živeli i radili.

Taj srpski kulturni obrazac predstavljao bi samo osnovu na kojoj su mogući najrazličitiji, sasvim nesputani i slobodni oblici kreacije. Na ovom putu uspeha biće mnogih iskušenja, ali ne obazirimo se previše na naše protivnike i neprijatelje! Činimo ono što je neophodno, što je izraz ljudske slobode i kreacije, te što je plemenito i mudro! Činimo ono što treba da činimo kako bismo istovremeno gradili naš „Srpski svet”, ali i globalnu, svetsku zajednicu u kojoj mi, Srbi, moramo zadobiti svoje respektabilno mesto i moramo umeti da sve to uspešno obezbedimo.

I još samo jedna napomena: ovakva okupljanja predstavljaju naša elementarna ljudska prava, a ne program kakve političke i partijske akcije! Zahtevi za ovakvim okupljanjem „Srpskog sveta” treba da dođu od nas, običnih građana, kao zahtev za neophodnošću urednog i humanog života! Zato pamet u glavu, pa kao slobodni i samosvesni ljudi pođimo tamo kuda nam valja ići!

*predsednik Matice srpske

 

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Саша Микић
Када самог себе поштујеш, поштују те и други. Докле ћемо чекати да се примени оно што пише у Уставу? Када могу Мекдоналдс и Икеа да се прилагоде руској ћирилици, зашто не би могли и српској? Али не може се очекивати такво нешто од странаца док ми сами не почнемо да се придржавамо свог Устава. Погледајте колико јавних гласила користи ћирилицу. Да ли то терају инат држави или себи и својим коренима?
Иван Пантелић
Хвала.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.