Sreda, 20.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Posle masovnih protesta, Kuba legalizovala mala i srednja privatna preduzeća

Хавана - масовни протести усред велике економске кризе (EPA-EFE/Ernesto Mastrascusa)

Kubanske vlasti su posle masovnih protesta usred velike ekonomske krize pogoršane razornim posledicama pandemije koronavirusa legalizovale mala i srednja privatna preduzeća, u velikoj promeni u centralno planiranoj i kontrolisanoj privredi u kojoj su norma državne kompanije, preneo je danas Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.

Kubanski režim suočava se s najvećom pretnjom po svoj autoritet u poslednjih nekoliko decenija, samo četiri meseca pošto je predsednik Migel Dias-Kanel konsolidovao vlast, piše Fajnenšel tajms, prenosi Beta.

Masovni protesti prošlog meseca, najveći od kubanske revolucije 1959, bili su vidljivi znak nezadovoljstva podstaknutog ekonomskim kolapsom, smanjenjem zaliha hrane i povećanjem broja slučajeva korona virusa, dok, kako navodi britanski list, strogo kontrolisan jednopartijski sistem i centralno planirana ekonomija daju Dias-Kanelu malo mogućnosti za rešavanje sve veće krize. To je dodatno zakomplikovano neočekivano tvrdom linijom administracije predsednika Džozefa Bajdena.

Protesti koji su počeli 11. jula brzo su ugušeni pošto su angažovane hiljade policajaca, a internet prekinut uz, prema navodima organizacija za ljudska prava, hapšenje više od 700 demonstranata.

Međutim, ocenjuje Fajnenšel tajms, rešavanje problema koji stoje iza demonstracija će biti mnogo teže.

Od preuzimanje funkcije predsednika 2019, Dias-Kanel je pokušao da se uhvati u koštac s birokratijom, dok je vlada počela da sprovodi manje tržišne reforme kako bi Kubu gurnula u pravcu naprednijih komunističkih država poput Vijetnama.

Saveznici Kube, poput Meksika, Rusije i Venecuele su nastavili da šalju pomoć, ali je to daleko od potrebnog, ističe Fajnenšl tajms i ukazuje na ocene ekonomista da samo ozbiljne ekonomske reforme i obnova turizma mogu pomoći Kubi.

Posle stagnacije od 2016. godine, kubanska ekonomija je prošle godine doživela pad usled korona virusa.

Bruto domaći proizvod, prema zvaničnim podacima, 2020. je pao za 10,8 odsto i još dva odsto od januara do juna ove godine, u poređenju s istim periodom prošle godine.

Posle masovnih antivladinih protesta usred žestoke ekonomske krize prošlog meseca, kubanske komunističke vlasti legalizovale su mala i srednja privatna preduzeća sa do 100 zaposlenih, ukazuje Bi-Bi-Si.

Predsednik Dias-Kanel rekao je da Kuba preduzima čvrste korake da unapredi svoj ekonomski mode, mada kritičari kažu da su vladini planovi reformi ubrzani zbog protesta u julu kada su se hiljade ljudi žalile na ekonomsko rasulo.

Odluka o malim i srednjim preduzećima doneta u petak, 5. avgusta, kako navodi britanski javni servis, smatra se velikom promenom u politici vlade ostrvske države u kojoj su norma državne kompanije.

Turizam, jedan od najvažnijih sektora kubanske privrede, devastiran je globalnim ograničenjima putovanja tokom pandemije kovid -19. Takođe je ove godine žetva šećera, čiji izvoz predstavlja jedan od ključnih izvora zarade za Kubu, mnogo gora od očekivane.

Kao rezultat toga, vladine rezerve u stranoj valuti su iscrpljene, zbog čega ne može da plaća uvoznu robu da nadoknadi nestašice.

Pored velikog pomaka s odobrenjem malih i srednjih preduzeća posle najvećih demonstracija od revolucije koja je dovela na vlast Fidela Kastra 1959. godine, kubanska vlada je poslednjih meseci ubrzala reforme za modernizaciju ekonomije i da zaustavi najgoru ekonomsku krizu u zemlji u poslednje tri decenije, navodi agencija Frans pres.

Američki predsednik je zbog oštrog suzbijanja protesta uveo nove sankcije i zapretio dodatnim kaznenim merama ako komunistički režim ne odgovori na zahteve demonstranata za sveobuhvatnim promenama.

Kubanska vlada u februaru je odlučila da veliki deo kontrolisane ekonomije otvori za privatni sektor, osim u ključnim područja kao što su zdravstvo, mediji i obrazovanje, ističe AFP, dodajući da je za samozaposlene dozvoljeno oko 2.000 aktivnosti.

Procenjuje se da otprilike 600.000 Kubanaca radi u privatnom sektoru, što je oko 13 posto radne snage.

Oni su, međutim, tražili uvođenje legalne strukture koja bi eksplicitno dozvolila njihovo poslovanje.

Iako je prošle nedelje dato zeleno svetlo za mala i srednja preduzeća, premijer Manuel Marero Kruz (Marrero) u junu je upozorio da neće biti dozvoljeno da širenje privatnih aktivnosti ode predaleko „jer postoje granice koje se ne mogu preći”.

Ipak, konsultant specijalizovan za razvoj poslovanja Kube Oniel Dias rekao je da novi zakon o malim i srednjim preduzećima i dalje predstavlja prekretnicu koju su mnogi Kubanci godinama nestrpljivo očekivali.

Za kubansku ekonomiju to predstavlja ogroman korak koji će imati srednjoročne i dugoročne posledice za rekonfiguraciju ekonomije, rekao je on za AFP.

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

vojo
napisite nesto svoje umesto sto kopirate americke vesti
Igo
Bravo
Novi Sad
Još samo da im dignu blokadu i obustave sankcije iz SAD i fora sve super... a to što je blokada i kočila ovu državu to nikome ništa.
Петар Н. Сремац
Браво Куба, то је најбољи могући систем за кога је још Аристотел рекао да је најефикаснији и назвао га је "Политија". Јер све што је више од средњег предузећа у рукама појединца, неминовно улази у криминал а држава, да би била држава, мора да задржи у свом власништву све што је од стратешког значаја. Нешто слично је била Југославија, док је нису, Хрвати и Словенци, који су били сиромашни ко црквени мишеви кад су ушли у СХС - разбуцали.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.