Utorak, 18.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
KO TO TAMO PREVODI: OLjA PETRONIĆ, prevodilac

Čija je krivica loš prevod

Neupotrebljive prevode ne dobijamo samo od nestručnih osoba nego i od etabliranih prevodilaca koji su veoma prisutni na javnoj sceni
Оља Петронић (Фото: М. Јерговић)

Da se položaj književnih prevodilaca u Srbiji ne razlikuje mnogo od položaja većine onih koji u ovoj zemlji žive od svog rada, ne samo u finansijskom smislu, potvrđuje nam i Olja Petronić, prevodilac sa francuskog jezika, dobitnica nagrada „Branko Jelić” (2015) i „Miloš N. Đurić” (2017), koja odmah odlučno naglašava:

– Mislim da je pitanje loših prevoda jedno od najvažnijih pitanja u našoj profesiji. I da se odmah razumemo, loše i neupotrebljive prevode ne dobijamo samo od nestručnih osoba, kako vi kažete, nego i od etabliranih prevodilaca koji su veoma prisutni na javnoj sceni.

Da bi se uopšte počela priča o lošim prevodima, kaže naša sagovornica, moramo razjasniti šta je uopšte prevođenje, koji je zadatak prevodioca i koliko slobode on ima prilikom prevođenja teksta.

– Naš posao je težak i zahtevan upravo zbog toga što imamo zadati okvir (tekst napisan na drugom jeziku na određeni način, određenim stilom, u određenom tonu, duhu i tome slično) i što svoju autorsku slobodu (jer mi smo autori teksta koji će biti objavljen na srpskom) moramo ostvarivati unutar tog okvira. Dakle, naš zadatak je da tekst napisan na drugom jeziku prenesemo u svoj jezik tako da se čini da je na njemu napisan, a da se mi u svemu tome ne vidimo, da sačuvamo stil, atmosferu, ton, zvučnost, duh izvornog teksta. Što znači da je dobar prevodilac zapravo nevidljiv. On mora da predstavi autora kojeg prevodi sa svim njegovim vrlinama i manama. Kreativnost prevodioca ogleda se u njegovoj sposobnosti da na pravi način prevede, na primer, dijalekte, igre reči (koje mogu biti veoma komplikovane i slojevite, tako da se morate mnogo potruditi da pronađete ključ u kojem ćete ih prevesti), idiome, aluzije, pa čak i psovke, kao i da pronađe reči koje će na pravi način preneti intenzitete i značenjske nijanse i poređati ih u rečenice u kojima se čuva autorov stil. Ako ne radi tako, prevodilac može postići samo to da svi njegovi prevodi zvuče isto, što o njemu kao prevodiocu ne govori ništa dobro – objašnjava Olja Petronić

Prema njenim rečima, problem sa lošim prevodima uglavnom je u tome što se vidi da su prevodi ili, ako dobro zvuče na srpskom, što se ispostavi da jednostavno nisu tačni.

– Znam o čemu govorim jer sam u poslednje tri godine bila članica žirija za nagradu „Miloš N. Đurić”, najstariju i najugledniju prevodilačku nagradu, pa nam se veoma često dešavalo da, nakon upoređivanja prevoda sa originalom, utvrdimo da su to dva potpuno različita teksta! I da su, što je najgore, puni potpuno nedopustivih grešaka! Čak i u prevodima prevodilaca koji važe za ugledne i veoma su prisutni u javnosti. To je zaista poražavajuće, jer nam je jasno da su te knjige zauvek upropašćene za ovaj jezik, da verovatno niko nikad neće objaviti nove prevode i da ti pisci ovde nikada neće imati recepciju kakvu zaslužuju – dodaje.

Iskustva Olje Petronić sa izdavačima su u velikoj većini pozitivna. Kaže da ima samo jedno veoma negativno iskustvo, i to sa jako uglednom kućom, ne otkrivajući o kom izdavaču je reč. Tvrdi da moramo shvatiti da i izdavači, kao i svi ostali, samo pokušavaju da prežive na tržištu i da su svi u tome zajedno, pa ako obe strane to shvataju, saradnja može da bude samo dobra. I dodaje:

– Zbog toga mi se čini da nije pravo pitanje koliko izdavači mare za prevodioce (naravno da mare, jer znaju da bez njih prevedena književnost ne bi postojala), nego koliko mare za dobre i pouzdane prevode. A bojim se da im odgovor na to pitanje ne ide u prilog, budući da iz ličnog iskustva znam da su skloni tome da angažuju prevodioce za koje im je sa više strana dokazano da ne rade dobro.

Posle svega ovoga Olja Petronić kaže da prevodioci kao pojedinci teško da mogu nešto da učine i zaključuje:

– Zbog toga je tu cehovsko udruženje koje se kako zna i ume, jer ovde drugačije ne može, bori za očuvanje elementarnog dostojanstva profesije. Pošto u ovoj zemlji, u ovom trenutku, teško da se može postići više od toga.

Književno prevođenje: profesija, hobi ili slamka spasa

U seriji razgovora sa našim eminentnim književnim prevodiocima, kao i kroz njihove autorske tekstove, pokušaćemo da osvetlimo značaj njihove profesije koja je danas potcenjena, i to ne samo lošim materijalnim statusom. Zašto se vrsni prevodioci često zamenjuju neprofesionalcima, zašto se stari prevodi kradu i potpisuju imaginarnim imenima, ko obara cenu rada, ko je krivac za loše prevode, šta sami književni prevodioci mogu da učine i brojna druga pitanja biće razmatrana u ovom serijalu.

Komentari10
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ljilja K.
Babe i žabe su na engleskom apples and oranges. Kao prevodilac, slažem se sa svim što je izneto. Smatram, međutim, da reći ovako nešto nije nikakva naročita hrabrost. Osim toga, to se može reći za bilo koju profesiju. Stvar je u tome da oni koji su na pozicijama odakle može da se to spreči to i učine. Nije dovoljno konstatovati. Delovanje nam treba. Kad se neki žiri slaže oko ovakvih stvari, treba obelodaniti imena. Sretoh ovih dana čoveka koji bespoštedno govori istinu. Takvih nam još treba.
Ljilja K.
Slažem se da su izdavači, odnosno oni koji angažuju prevodioce najvećim delom rešenje problema. Ali ne možemo od njih očekivati rešenje kad su oni uzrok. Takođe sam protiv prozivanja. Ali ovo ne može imati DELETE rešenje. Ovo je proces. Kad se više puta obelodane ovakve stvari, dešavaće se promene. Loš prevod može da donese nov angažman, ali može i da povuče za sobom smanjenu prodaju i negativnu kritiku. Nije problem loš prevod, nego što to postaje normalno.
Marija
A šta u ovom tekstu nije istina? I zašto bi prevodioci potkazivali druge prevodioce, i to javno? Stvar je u tome da izdavači moraju prestati da angažuju loše prevodioce, a oni to ne rade. Relativno nedavno u Vremenu je izašla kritika prevoda knjige Havijera Serkasa, autor je sahranio prevod, vrlo precizno navodeći probleme. I šta se desilo? Ništa. Čovek i dalje prevodi, angažuju ga.
Бранислав Станојловић
А шта ће нам преводи? Мени нису потребни за руски, пољски, немачки, енглески, грчки (новозаветни и модерни, не септуагинт), а Дантеа сам читао на италијанском.
Ivan S.
A za španski, švedski, norveški, danski, finski, rumunski, bugarski, mađarski, arapski, kineski, japanski, korejski, francuski, češki, slovački, farsi, estonski, letonski, litvanski, ukrajinski, albanski, portugalski i još koju stotinu jezika koji se govore u svetu? Svašta ljudi lupe pa ostanu živi.
Aotearoa
Blago vama, ali najiskrenije !
Неко из масе
Велике издавачке куће имају хиперпродукцију књига. Проблем је што ангажују људе да им преводе за 200 динара по страни, па потпишу после свог човека. То више није ни тајна, људи су се оглашавали преко група где се скупљају преводиоци и нудили посао.
Neko
Secam se da se pre dvadesetak godina jedan nas pesnik i prevodilac hvalio da je namerno pogresno prevodio.
Mile
Problem je što naručioci prevoda traže najjeftinija rešenja i često zbog profita angažuju neproverene i nekompetentne ljude koji jezik slabo poznaju. Danas ima dosta primera da diplomirani filolozi evropskih jezika, ukljucijući tu i francuski, te jezike zapravo ne poznaju, i kada čitamo knjige shvatimo da nešto nije u redu. Don’t mix grandmothers and frogs.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.