Nedelja, 24.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Suša i pandemija utiču na cenu hrane

(фото Н. Марјановић)

Vesti iz regiona i sveta ukazuju da će ekstremni vremenski uslovi uticati na prinose žitarica i doneti mnogo neizvesnosti na tržištu hrane gde, još od početka pandemije, glavnu reč na berzama vode investicioni fondovi.

Dok domaći ratari sa neizvesnošću čekaju žetvu kukuruza, objavljeno je kako su paklene vrućine i suša uticale na useve te žitarice u BiH i da se očekuje se da će prinos biti i do 70 odsto manji nego prošle godine. Znatan deo useva je izgoreo, a celokupna situacija, smatraju ratari, dovešće i do pada uzgoja stoke u tom regionu.

Očekuje se da će cene žita verovatno drastično rasti, a sve zavisi od svetskog tržišta i berze. Poslednji izveštaji domaćih analitičara pokazuju da će prinosi kukuruza biti raznoliki u Srbiji ali da će sušni period ostaviti posledice na rod. Mogući problem zbog nepovoljnih vremenskih uslova jeste i rizik od pojave aflatoksina. U ukupnom izvozu domaćeg agrara od 4,2 milijarde dolara, od kukuruza smo 2020. prihodovali oko 600 miliona.

– Kukuruz je naš najveći izvozni artikal i u količinskom i vrednosnom smislu. Neke su procene bile, da se nije desila ova suša i potencijalni problem s aflatoksinom, da ćemo možda imati između u dva i po i tri miliona izvoznog potencijala. To se, očigledno, neće dogoditi – kaže za „Politiku” agrarni analitičar Žarko Galetin.

Dodaje da zbog vremenskih prilika postoji opasnost od pojave aflatoksina ali da je evidentno da se neće ponoviti 2012. koja je bila katastrofalna što se tiče zdravstvenog stanja zrna kukuruza.

– Ako se aflatoksin i pojavi u manjoj meri, neće biti tako rasprostranjen. Očekujemo da će, poučeni iskustvom iz 2012. naši skladištari odreagovati blagovremeno i neće dozvoliti mešanje zaraženog i zdravog zrna kukuruza, što nam se tada dogodilo – naglašava naš sagovornik.

Smatra da prošlogodišnji prinos i rezultate sasvim sigurno nećemo ponoviti i da je to bio apsolutni rekord u proizvodnji kukuruza u Srbiji. Postoje i neke izuzetno pesimistične prognoze, ali on očekuje da će hektarski prinosi biti 20 do 30 odsto niži. To i dalje ne znači da ćemo imati problem s domaćim bilansima. Uz uslov da na moguće probleme s aflatoksinom adekvatno odreagujemo imaćemo dobar izvozni potencijal, kaže Galetin.

Najnoviji izveštaj Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) pokazuje da svetske cene hrane nastavljaju silazni trend u julu, drugi mesec zaredom.

Ipak one su i dalje za trećinu više nego u istom mesecu 2020. Žitarice su u julu, u odnosu na prethodni mesec, bile u proseku jeftinije za tri odsto. Najviše je pala cena kukuruza, za oko šest procenata, prenosi Rojters.

Žarko Galetin navodi da ovaj pad i dalje nije tako veliki da bismo konstatovali da je cena kukuruza niska. Naprotiv, ona je i dalje relativno visoka. Takva situacija trajala je nekoliko proteklih meseci a sada se cena vratila na neki prihvatljiv nivo za tržište.

– Na to je uticalo relativno smirivanje zdravstvene krize, međutim ne mora da znači da se tržište ponovo neće uznemiriti upravo zbog neizvesnosti oko razvoja situacije s pandemijom. A takva neizvesnost, kao što smo videli protekle godine, utiče da cene krenu ka gore – objašnjava naš sagovornik.

Prema analizi FAO turbulencije na tržištu hrane su evidentne. Zabeležen je i pad cena pirinča, na dvogodišnji minimum. Pšenica je poskupela za 1,8 odsto i dostigla najviši nivo od 2014. godine zbog suše u Severnoj Americi, jakih padavina u Evropi i nižih prinosa u Rusiji od prvobitno procenjenih. Cene biljnih ulja pale su za 1,4 odsto u odnosu na jun, na petomesečni minimum.

Pojeftinili su i mlečni proizvodi, za 2,8 procenata, dok je šećer poskupeo za 1,7 odsto četvrti mesec uzastopno. Cene mesa su u proseku blago porasle i to najviše živinskog, dok je svinjetina neznatno pojeftinila zbog pada kineskog uvoza, navodi se u izveštaju FAO. Poslednje prognoze iz juna su da će globalne zalihe žitarica porasti prvi put od 2018. godine.

 

 

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Boziji vetar
Kilogram mesa bice 1000din. Ni seljak vise nije glup.
nn
Svetske cene ce ici gore jer je susa i u centralnom delu amerike gde je najveca proizvodnja zitarica ukljucujuci i kukuruz
Medicinska
Kod nas su cene slicne kao i svuda u Evropi. Nesto je cak i skuplje, a za nas standard koji je i do 5 puta manji, hrana i roba su preskupe.
Леон Давидович
После паклених суша и екстремних невремена и поплава производња хране биће све тежа а тиме ће се појавити и већи мањак хране на светском нивоу.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.