Četvrtak, 28.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Arheolozi veruju da su pronašli ostatke Trojanskog konja

Троја (Принтскрин Јутјуб)

Arheolozi koji vrše iskopavanja u Turskoj, na mestu istorijskog grada Troje na brdima Hisarlika, otkrili su veliku drvenu konstrukciju za koju veruju da su ostaci legendarnog trojanskog konja. Iskopavanja su otkrila ostatke desetine jelovih dasaka i greda dužine do 15 metara koji su sastavljeni u neobičnom obliku, što je navelo stručnjake da posumnjaju da pripadaju Trojanskom konju, javio je „Grik reporter”, a preneo Tanjug.

Većina naučnika smatra da je trojanski konj mitska građevina i obično se povezuje sa Homerovim epovima „Ilijada” i „Odiseja”.

Priča o Trojanskom konju odnosi se na sam kraj rata, kao deo strategije da se zauzme Troja i potpuno pobedi u sukobu, a priču o njemu najistaknutije prikazuje Vergilije u „Eneidi”, tekstu iz vremena Avgustove vladavine u Rimu. Istoričari sugerišu da je antički pisac koristio sliku konja kao analogiju za ratnu mašinu ili čak možda za prirodnu katastrofu.

Pronađena struktura odgovara opisu Vergilija, Avgusta i Kvinta iz Smirne, tako su arheolozi počeli da veruju da ovo otkriće zaista jesu ostaci lukave strategije koji su Grci koristili za osvajanje drevne Troje.

Još jedno otkriće koje potkrepljuje tvrdnje arheologa jeste oštećena bronzana ploča sa natpisom „Za povratak kući, Grci posvećuju ovu ponudu Atini”, koja je pronađena na lokalitetu, a i Kvint iz Smirne se poziva na određenu ploču u svojoj epskoj pesmi „Posle Homera”.

Dvoje arheologa koji vode iskopavanja, profesori Univerziteta u Bostonu, Kristin Moris i Kris Vilson, kažu da su u velikoj meri uvereni da je ova struktura zaista povezana sa legendarnim konjem i da su svi dosadašnji testovi samo potvrdili njihovu teoriju.

„Svi testovi datiranja ugljenika i druge analize sugerišu da drveni komadi i drugi artefakti potiču iz 12. ili 11. veka pre nove ere, što se podudara sa datumima koje su mnogi drevni istoričari, poput Eratostena ili Prokla, naveli za period Trojanskog rata”, kaže profesorka Moris.

Ona je naglasila da ne želi da zvuči previše samouvereno, ali da je prilično sigurna da se radi o otkriću delova Trojanskog konja jer se i drugi dokazi poput njihovog sastava podudaraju sa opisima iz mnogih izvora.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Srboljub Tudej
Najverovatnije da je Odisej ostavio pred kapijom brodić koji je na pramcu imao ukrasnu glavu konja. Takve duguljaste i vitke galije Grci su ionako zvali - KONJ! Moguće da su bile dve jedna preko druge, a Trojanci su imali običaj da poklone unose u svoj hram. Ako su u galiji bile još i mreže i ostali pribor, tu se moglo sakriti nekoliko grčkih ratnika i noću otvoriti kapiju...
Barka
Nema to veze sa Grcima. Odisej je bio Ilir, tj. Srbin a Trojanci su Dardani, tj. takodje Srbi.
Зоран Маторац
Прича о Тројанском коњу је потпуно неуверљива. Капије на утврђеним градовима су у то време прављене таман толике да кроз њих може да прође човек на коњу. Није било потребно да нека од њих буде толико пространа да кроз њу може да прође онолика скаламерија. Мит је остао такав какав је до данашњих дана, и нека га. Симпатичан је као замисао.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.