Sreda, 01.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

U priče o prijateljstvu treba verovati

Premijera predstave „Zelena čoja Montenegra”, izvedena u ambijentalnom prostoru manastira Svete Trojice u Stanjevićima nadomak Budve
Сценa из представе „Зелена чоја Монтенегра” (Фотографије Град театар Будва/Славен Вилус)

Od našeg specijalnog izveštača

Budva - Drago mi je da te vidim. Imali smo i boljih dana. Nalazim da tvoji ni danas nisu tako rđavi. Sećaš se Sene, Pariza.... Mesto, govoto filmskog susreta Kaporovih junaka knjaza Nikole Petrovića i Osman-paše Sarhoša, u delu „Zelena čoja Montenegra” bilo je preksinoć pod zvezdanim nebom u ambijentalnom prostoru manastira Svete Trojice u Stanjevićima nadomak Budve kao centralni deo festivala Grad teatar.

Bliže nebu nego moru, na 600 metara nadmorske visine i nekih 20 minuta vožnje uskim krivudavim putem, u manastirskoj porti u brdima iznad Budve, gde svaki kamen podseća na burnu istoriju Crne Gore, preksinoć je izvedena premijera predstave „Zelena čoja Montenegra” po istoimenom romanu Mome Kapora koji je radio u saradnji sa Zukom Džumhurom, a režirao Nikita Milivojević dodirujući prošlost, sadašnjost i budućnost. To nije omelo publiku da u velikom broju dođe i podeli sudbinu Kaporovih junaka, o čijim životima zna gotovo svaki detalj. Otuda je na autorskoj ekipi bila i veća odgovornost, ali nas je uzvik „bravo” i višeminutni aplauz uverio da je predstava postigla svoju nameru.

Rad na ovoj kompleksnoj predstavi zbog pandemije prolazio je kroz specifičan proces, ali čini se da je njenu osobenost upravo to i osnažilo, jer je svaka priča o prijateljstvu u ovim vremenima i te kako zanimljiva. Koprudukciju potpisuju Beogradsko dramsko pozorište, Grad teatra iz Budve i Gradsko pozorište iz Podgorice. Kostimografiju je radila Jelena Stokuća, scenografiju i adaptaciju teksta potpisao je Nikita Milivojević, scenski pokret Amalija Benet, a kompozitor je Aleksandar Srebrić.

‒ Uvek imam utisak kada nešto iz istorije pronađe svoj put u našoj savremenosti, a onda i neke naznake u budućnosti, da je to dobra priča. Svako delo koje ima tri vremena u sebi i prošlo i buduće i sadašnje za mene je uvek inspirativno. Naše vreme je toliko toga promenilo nagore da taj susret danas sigurno ne bi bio isti. Istovremeno verujem da je priča o prijateljstvu uvek jedna od velikih tema u koje treba verovati. Takva prijateljstva, neobični susreti, takvo prepoznavanje onoga što je veće i od nas i od istorije je ljudsko. I toga će uvek biti. Ono što mi je bilo fascinantno u romanu, a što sam želeo da prenesem pubici je najviše taj duh, čudesno osećanje da je ova priča na ivici da nije moguća. Znamo da su bili realni događaji, ali su toliko neverovatni da ponekad prelaze tu granicu ‒ kaže Nikita Milivojević.

Na ovom mestu u podnožju Lovćena prvobitno se nalazio dvorac Crnojevića, a upravo ovde je Petar Drugi Petrović Njegoš pisao svoj spev „Luča mikrokozma”. Znameniti vladika Rade u početku svoje službe često je boraviou ovom manastirskom zdanju i imao susrete sa svojim savremenicima, među njima i Vukom Karadžićem, a ovde je za sveštenika rukopoložen Dositej Obradović. Ovom manastiru, kako saznajemo, svoju biblioteku vrednu na hiljade knjiga zaveštao je mitropolit Amfilohije Radović.

‒ „Zelena čoja Montenegra” je interesantna tema i obradovao sam se predstavi. Za Kaporovu priču je negde bogomdano ovo mesto gde su Petrovići stolovali, s obzirom na to da znamo da je knjaz Nikola izdanak kuće Petrovića. Za nas je ovo velika čast da su nam tako divni umetnici došli ovde, da smo napravili simbiozu duhovnog i lepog, i umetničkog, što može da obogati i nas i sve oni koji dođu da vide predstavu ‒ kaže za „Politiku” iguman manastira Svete Trojice Jefrem Dabanović.

„Zelena čoja Montenegr” je priča o prijateljstvu crnogorskog knjaza Nikole Petrovića i Osman-paše Sarhoša, zarobljenog u boju na Vučjem dolu u julu 1876. gde je komandovao turskom artiljerijom.

‒ Pozorište je iznad nas, iznad bilo kakvih ličnih odnosa.

Osman-paša Sarhoš kao da je imao neki prkos, osvojio me je svojom hrabrošću. On pruža lepezu sadržaja i mislim da bi mu danas bilo pomalo dosadno. Tražio sam ga u sebi, u osećanju, u miru, nisam u nemiru bez obzira na to što je reč o čoveku koji pije, puši, što je bio kockar. On je uz sve to bio džentlmen, zato sam tako duboko zagrebao u sebi da bih ga scenski oživeo ‒ kaže Andrija Kuzmanović.

Lik knjaza Nikole Petrovića tumači Miloš Pejović, a u glumačkoj ekipi su i Dejan Đonoviđ, Emir Ćatović, Simo Trebješanin, Jelena Simić, Maja Stojanović, Branimir Brstina, Marko Živić, Milorad Damjanović, Ivan Zablaćanski, Stefan Radonjić.

‒ Koprodukcije obnavljaju stara i stvaraju nova prijateljstva koja su regionalna i nastavljaju da žive na scenama koproducenata. To je put kojim Grad teatar zauvek treba da nastavi da ide i upravo je to onaj momenat kroz koji pozorište pokazuje tu drugu misiju ‒ kaže Milena Lubarda Marojević, direktorka Grada teatra Budve, koja nije krila radost zbog realizovanog projekta.

I njene kolege Jug Radivojević, direktor BDP-a i Dušan Kovačević, umetnički direktor Gradskog pozorišta Podgorice izrazili su zadovoljstvo zbog ove saradnje, najavljujući nove predstave ukrštenim snagama.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.