Četvrtak, 19.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zid koji je promenio svet

(EPA-EFE/FILIP SINGER)

BON - U Nemačkoj se danas obeležava 60 godina od početka izgradnje Berlinskog zida koji je u vreme Hladnog rata delio istočni i zapadni deo Berlina.

Nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer nazvao je njegovu izgradnju „početkom kraja” za komunistički režim, koji je u to vreme tvrdio da je zid građen da zaštiti zemlju od fašizma.

Štajnmajer je pozvao Nemce da ne dozvole da sećanja na taj period izblede i pozvao ih da aktivno učestvuju u demokratiji, koja uključuje i glasanje na nacionalnim izborima u zemlji sledećeg meseca.

„Brandenburška kapija je zatvorena”, to je bila udarna vest kojom je novinska agencija Asošijeted pres u ranim jutarnjim satima 13. avgusta 1961. obavestila svet da je počela gradnja Berlinskog zida, podseća Dojče vele.

Kapija se nalazila tačno između istočnog i zapadnog dela grada, a vojnici i Narodne armije Nemačke Demokratske Republike (DDR) blokirale su sve uobičajene prelaze u Zapadni Berlin, prvo bodljikavom žicom.

Berlin je bio politički podeljen odmah nakon završetka Drugog svetskog rata, ali ljudi su još mogli slobodno da se kreću.

„Operacija obezbeđenje granice” koju je predsednik Nemačke Demokratske Republike Erih Honeker tada počeo, bila je zaključenje podele Berlina, a njome je sprečeno bežanje u Saveznu Republiku Nemačku, jer je od 1949. godine u tu zemlju prebeglo 2,6 miliona ljudi.

Taj masovni egzodus bio je ekonomski poguban za zemlju koja se u to vreme već suočavala sa velikim nedostatkom zanatskih radnika, ali i lekara, prenosi Tanjug.

Zvanično obrazloženje za gradnju zida je bilo drugačije, a to je da očuvanje mira zahteva da se prekinu aktivnosti zapadnonemačkih revanšista.

Ta agresivna retorika bila je tipična za vreme u kojem su se Sovjetski Savez i Sjedinjene Američke Države nadmetale u pokazivanju ko ima bolji društveni sistem.

Obe strane konstantno su se naoružavale i stvorena je takozvana „ravnoteža straha”, stanje koje je trajalo sve do pada Berlinskog zida 1989. godine.

Podeljeni Berlin je bio takođe žarište borbe dva sistema, gde su ga pobedničke sile 1945. godine podelile na četiri sektora, u istočnom delu grada komandu su imali Sovjeti, a u zapadnom – Amerikanci, Britanci i Francuzi.

Tadašnji predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džon F. Kenedi nazvao je demokratski Zapadni Berlin „ostrvom slobode u komunističkom moru”. Za DDR zid dug 155 kilometara predstavljao je „antiimperijalistički zaštitni zid”.

Tokom 28 godina postojanja Zida, na njemu ili pred njim nastradalo je najmanje 140 ljudi, a sećanje na sudbinu tih ljudi, oličena je u komadu zida dugačkom 200 metara koji još uvek stoji u ulici Bernauer štrase.

To je mesto gde se povremeno organizuje okupljanje svedoka starog vremena koji tu pripovedaju šta su sve doživeli.

Jedan od njih je, na primer, Joahim Rudolf, koji je prebegao u Zapadni Berlin, a posle toga prokopao tunel dužine 140 metara, sa zapadne prema istočnoj strani, da bi drugima omogućio bekstvo.

On kaže da se neposredno posle zatvaranja granice sa jednim prijateljem našao u blizini bodljikave žice pred kojom su stajali vojnici naoružani „kalašnjikovima”. Vojnici su vikali na njih dvojicu i Rudolf prenosi da mu je u tom trenutku bilo jasno da su spremni i da pucaju.

U Bernauer Štrase na okupljanja svedoka danas dolaze i mladi.

 

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dragomir Olujić Oluja
U vreme pada Berlinskog zida u svetu je, uključujući i onaj Kineski, bilo osam (8) zidova, danas ih je, ako sam dobro prebrojao, 82!...
Ivanka Lazic
Cinicno je slaviti rusenje vlastitog zida i u isto vrijeme potporavati gradjenje novih zidova. Mislim da niko nezna koliko danas u svijetu ima zidova koji sprecavaju prelazak iz jedne zemlje u drugu.
Jovan Aleksic
U medjuvremenu - danas - totalna slučajnost. U mnogim zemljama svetlog i slobodnog kapitalizma, fašistički pokreti dobijaju na snazi.
Леон Давидович
Запад увек искористи нечије доброчинство. СССР је заузео Берлин и уопште није морао западним савезницима дати окупационе зоне у Берлину. Они су то учинили из добрих намера, а ови су то злоупотребили и даље радили против СССР-а све док нису нашли издајнике који су и срушили СССР.
Hajduk Veljko
Zidova ce tek biti.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.