Sreda, 20.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zajedništvo među balkanskim narodima i državama

Владимир Бакарић, Едвард Кардељ и Јосип Броз Тито на Вису 1944. године (фотодокументација Политике)

U rubrici Među nama objavljen je 10. avgusta prilog prof. dr Branislava Nikolića pod naslovom „Balkanska federacija”. Autor piše da je nekoliko meseci posle Titove smrti Vladimir Bakarić detaljnije pričao uredniku zagrebačkog časopisa „Globus” o svojevremenom predlogu da Beograd bude sedište Balkanske federacije, a Bugarska jedna od republika Jugoslavije, pod uslovom da Georgi Dimitrov bude predsednik, a Ivan Kolarov ministar spoljnih poslova federacije. Pregovori su propali jer je Tito tražio da bude predsednik Balkanske federacije.

Bugari su polazili od činjenice da je Dimitrov, rukovodilac Kominterne sve do njenog raspuštanja 1943. godine, daleko poznatiji u revolucionarnom radničkom pokretu.

Indikativno je što je Bakarić to pričao tek posle Titove smrti. Dok je Tito bio živ o tom njegovom neuspehu s Bugarima nije se pisalo. Ništa manje ne čudi ni to da Bakarić piše o Ivanu Kolarovu, što je pogrešno, a ne o Vasilu Kolarovu (1877–1950), koji je bio stari revolucionar, učesnik u radu nekoliko kongresa Druge internacionale. Takođe, bio jedan od osnivača Treće internacionale i Lenjinov saradnik, rukovodilac Seljačke internacionale, tzv. Krestintern, doktor ekonomskih nauka, rukovodilac Agrarnog instituta u Moskvi, a posle smrti Dimitrova bio je predsednik Narodne Republike Bugarske.

Od urednika zagrebačkog časopisa „Globus” moglo se očekivati da unese ispravke u Bakarićev tekst, ali to nije učinjeno. Tito nije zaboravio svoj neuspeh s Bugarima, pa je u svom zanosu pokušao da uključi i Pirinsku Makedoniju, pa čak i Egejsku Makedoniju i tako stvori veliku makedonsku državu, koja bi bila u sastavu Jugoslavije.

Valja podsetiti da je još sredinom rata Edvard Kardelj išao u Bugarsku na pregovore s Trajčom Kostovim, nadležnim za ta pitanja u bugarskoj partiji. Koliko se zna, ni ti pregovori nisu uspeli. Kostov je kasnije oklevetan i streljan, jer je pokazivao nepoželjnu nezavisnost u pregovorima sa Staljinom o ekonomskim pitanjima. U vreme o kojem je ovde reč, inicijator rasprava bio je SSSR.

Nema sumnje da će i u budućnosti ideja o nekoj vrsti zajedništva među balkanskim narodima i državama biti predmet rasprava, jer će to sve više nametati logika života, ali će inicijatori biti velike sile, koje će biti prinuđene na izvesno komponovanje svojih interesa s pomenutom idejom o zajedništvu balkanskih naroda. Mi se danas nalazimo u sferi tih pokušaja.

Dr Radomir Đorđević,

profesor Univerziteta u Beogradu, u penziji

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Bice opet
"Posle svega što nam se desilo, nikom normalnom to na pamet ne pada"......Ma nemojte biti tako naivni. Posle samo nekoliko meseci propagande na TV-u pola Beograda bi se sjatilo na Jadran a nova federacija bi bila potpisana i pre nego Open Balkan. Srpska zelja da se nestane kao narod je bezgranicna.
Luis
Mišljenje Vladimira Bakarića u današnje vrijeme ima težinu poput značaja TikTokerice koja guta živu zmiju.
Mira
"Zajedništva" među balkanskim narodima nikada nije bilo, nema ga danas i neće ga nikada ni biti. Tu vlada vekovna mržnja prema Srbima, snovi o proterivanju i genocidu nad Srbima, ili u najboljem slučaju samo opšte podozrenje prema i prezir svega srpskog i bilo kakve srpske države. Sve priče o balkanskim "federacijama" i "konfederacijama" bile su samo perfidni istorijski pokušaju neprijatelja Srbije da se dočepaju srpske zemlje. Posle svega što nam se desilo, nikom normalnom to na pamet ne pada.
Оки Доки
Свако досадашње заједништво балканских народа завршило се лоше по Србе. Доста је било !
Dragomir Olujić Oluja
Ideja (politika i praksa) Balkanske kon/federacije je mnogo starija od ove Tito-Dimitrovljeve – nastala je krajem 18. veka među balkanskim borcima (Riga od Fere i drugi) za oslobođenje od Turaka, Karađorđe je ubijen 1917. na putu u Solun na stvaranje balkanskog oslobodilačkog štaba, BF je bila centralna tačka u politici balkanskih socijalista i socijaldemokrata (Hristo Botev, Svetozar Marković, Dimitrije Tucović...), Kominterna i sve balkanske KP su zalagale za Balkansku federaciju...
Dragomir Olujić Oluja
Ne, nisam zaboravio, no ne može sve da stane u 500 karaktera... – izneo sam samo najbitnije! Mislim, inače, da profesori Nikolić i Đorđević i ne znaju sve to, inače bi to i napisali!
Земунац
Заборавили сте на кнеза Михаила. И он је нешто преговарао са Бугарима о удруживању, а стоји и недоказана тврдња да су у његово убиство умешани и британски агенти баш због тих преговора. Иначе већ сам питао аутора, али администратор то не пушта, што ни он ни господин Николић не помињу Бледске споразуме потписане 1947. године између руководстава Бугарске и Југославије у којима је једна од тачака и македонска нација и језик, коју тад први пут Бугари признају.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.