Petak, 03.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Hrvatski san

Хрватски сан (EPA-EFE/S.Stankovic)

„Ovo sam sanja cili život!”, uzviknuo je pre nekoliko godina za govornicom na proslavi „Oluje” u Kninu jedan penzionisani hrvatski pukovnik. Ovaj predratni radnik u nekoj dalmatinskoj firmi nakon jurišanja na kasarne JNA i Srbe u Krajini dočepao se visokog čina i nije skrivao svoje zadovoljstvo što u Kninu, kao i u celoj Hrvatskoj, gotovo da nema Srba.

Hrvatska bez Srba je hrvatski san dvadesetog veka. Nakon genocida u Drugom svetskom ratu, posleratnih terorističkih dejstava, političko-ekonomskih pritisaka i etničkog čišćenja s elementima genocida 1995. godine, Hrvatska je snagom oružja rešila srpsko pitanje. Franjo Tuđman je na Brionima naredio Hrvatskoj vojsci da izvrši takav udar da Srbi nestanu. Pritom nije pominjao udar na srpsku vojsku, nego na celokupan narod. Početkom svakog avgusta ova tema se aktuelizuje na srpskoj i hrvatskoj strani.

Dok Hrvati slave, Srbi tuguju. Hrvati su jedinstveni u stavu da je akcijom „Oluja” Hrvatska odbranjena od „velikosrpske agresije”, koje je predvodio Slobodan Milošević. Na srpskim medijima se može čuti, videti i pročitati svašta. Uglavnom ista lica svake godine objašnjavaju taj za Srbe iz Hrvatske sudbonosni događaj. Uglavnom se sve svodi na „izdaju”, „predaju” i „prodaju” Republike Srpske Krajine od strane rukovodstva Republike Srbije, čime se na neki način amnestira hrvatska oružana agresija.

Interesantno je da o vojnom aspektu nemaju prilike da govore oficiri krajiške vojske, već to uglavnom rade civili koji su vojna znanja stekli za vreme služenja vojnog roka. Kao najjači dokaz za predaju Krajine nudi se viđenje zbunjenog Milana Martića, koji je slegao ramenima i kolutao očima nakon telefonskog razgovora sa Slobodanom Miloševićem, u momentu kad je hrvatska agresija počela. Naučne i nepristrasne analize u budućnosti, na osnovu arhivske građe i bez politizovanja činjenica, daće odgovor na to kako je došlo do brzog sloma Republike Srpske Krajine. Tada ćemo saznati da li je tridesetak hiljada krajiških boraca s prosekom starosti od oko pedeset godina moglo odbraniti svoja ognjišta od napada više od dvesta hiljada mržnjom ostrašćenih pripadnika hrvatske vojske i policije. Trebalo bi i da saznamo da li je Vojska Jugoslavije mogla oružano odbraniti Krajinu. Koliko bi građana Republike Srbije i Krajišnika koji su živeli u Srbiji od 1991. godine uzelo oružje u ruke i krenulo auto-putem „Bratstva i jedinstva” prema Zagrebu da spasi Krajinu?

Deo srpskih kosmopolita predlaže, u interesu pomirenja, da Hrvatska prestane da slavi „Oluju”. Oni u socrealističkom maniru smatraju da je „Oluja” proizvod odnarođenog hrvatskog rukovodstva, a da hrvatski narod to ne podržava. Pritom zaboravljaju da je na referendumu o nezavisnosti Hrvatske od SFRJ, održanom 19. maja 1991. godine, od 83,56 odsto izašlih građana, njih 94,17 odsto glasalo za nezavisnost Hrvatske. Hrvati nikada nisu voleli Jugoslaviju. Ona je za njih uvek bila „velika Srbija”, što na srpskoj strani mnogi ne razumeju. Oni će u budućnosti još žešće slaviti „Oluju”, jer je to njihov vekovni san i deo njihovog nacionalnog identiteta.

Krajina se mogla odsudno braniti uz rizik veoma velikih civilnih žrtava. Nikoga u međunarodnoj zajednici ne bi uzbudila pogibija desetina hiljada krajiških Srba. Međunarodna zajednica je vojno ojačala Hrvatsku, pružila joj svu potrebnu logistiku i podršku. Istovremeno je ekonomskim sankcijama i pretnjom bombardovanjem ograničila mogućnosti SR Jugoslavije za pomoć Krajišnicima. Da su Amerika i Nemačka podržavale Republiku Srpsku Krajinu, Krajina bi i danas postojala. Umesto ironičnih i nadmenih izjava, Milanović i Plenković bi s oduševljenjem igrali užičko kolo u Kninu i time davali doprinos mulietičnosti i međunacionalnoj toleranciji.

Đorđe Pražić,

Novi Beograd

Komentari14
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Острошке приче
Како је владика Теофан говорио Србима у Крајини: "... дотле га нема, и није га родила мајка, ко би био кадар, да нас узнемири овдје, и потисне ван из овога најкраснијег раја божијега, водио кога дух нечисти, колико њему драго, испредао он златне жице и медене бесједе, како њему драго." (Манојло Грбић, Карловачко Владичанство, 1891).
Savva
Jedna velika nepreciznost i greska ako u ovom tekstu tako i u svim diskusijama^ potpuno se zaboravlja da se podvuce ..."Хрватска је снагом оружја решила српско питање.." hrvatska je snagom americke avijacije i americkog oruzja kupljenog uz precutnu saglasnosn clanica SB UN pod pritiskom i odobrenjem Amerike.." Hrvatska sama sa svojih 3,8 miliona ustasa nije nista mogla da uradi svojim gradjanima srpske nacionalnosti kojim je na silu i preglasavanjem otela drzavljanstvo i vratila u Jasenovac '41
Lu
Čovjeku je najteže priznati da je nagrabusio isključivo zbog svoje lude glave pa je uvijek netko drugi kriv...Tako je sa ljudima, tako je i s narodima. Bilo je mudrih glava među hrvatskim Srbima '90. i '91. koji su vidjeli kuda sve to vodi. Ali nije se htjelo slušati.
Luis
Poraz je prilika da se čovjek osvijesti, rezimira. Nekome je prilika za jadanje i gradnju novih iluzija. Ponavljajući dogme o ugorženosti, izdaji, paćeništvu, ponavljmo i iste greške iz prošlosti, nesposobni da se otcjepimo od "utvara". To važi i za moje, ovdje u Hrvatskoj. Ljudi protiv kojih sam ratovao nisu više moji neprijatelji. Neprijatelji su mi postale politike isključivosti, posezanja, sotoniziranja,...
Milos
Najmudriji su bili oni koji su rekli da treba pohapsiti neonaciste i u korenu saseci zlo
Petar
Nista tih godina nije bilo naklonjeno Krajisnicima: ni medjunarodna zajednica ukljucujuci Rusiju, ni srpska vlast ni okolnosti. Ponudjen maksimum je bio plan Z4, ali koliko bi on zadrzavao skoro jedinstvenu ustasku mrznju susjeda? Oni se nece umiriti, samo ce sada jacati ideoloske centre u BiH poput Sirokog Brijega. Ojacavati antisrpske teznje u cg. Ovo je odlican tekst, ali mu fali ta komponenta: sta raditi sa svim kat. fundamentalistima koji cili zivot to isto sanjaju u BiH i cg? Vracati isto.
Kраљевина Србија најбоље решење
Акцијом олуја Хрвати су решили питање Срба у Хрватској за сва времена, то што је решен на начин који нама није леп то смо ми криви, јер ако неко напада мој град ја ћу узети пушку и бранити мој град и моју породицу докле год сам жив. Ништа мене не чуди шта се нама Србима дешава у последњих 30 година,а зашто? па ми смо поред Јасеновца, Усташких погрома, изабрали аустроугарског каплара Хрватс Тита а одрекли се Српског генерала и убили и да му се гроб не зна, а још и дан данас Србија је република.
Земунац
Дража је био југословенски генерал и на челу Југословенске војске у отаџбини. Врховни командант му је био југословенски краљ Петар други Карађорђевић. Да су они победили опет би била Југославија. Да ли би поновили оно што је краљ Александар урадио са припадницима побеђене војске или не то је већ за нагађање. Узгред буди речено краљ Александар је државност Србије утопио у Југославију и Србија је вратила своју државност 1974. године, веровали или не.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.