Ponedeljak, 25.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Beogradski univerzitet više nije među 500 prvih na Šangajskoj listi

Фото А.Васиљевић

Univerzitet u Beogradu na danas objavljenoj Šangajskoj listi univerziteta za 2021. godinu, rangiran je između 501. i 600. mesta, dok je Univerzitet u Novom Sadu zauzeo poziciju od 901. do 1.000 mesta.

Univerzitet u Beogradu zabeležio je pad u odnosu na prošlu godinu kada je zauzeo poziciju između 401. i 500. mesta.

Rektorka prof. Ivanka Popović za Juronjuz Srbija kaže da je ovo bilo očekivano, imajući u vidu opšte uslove rada srpskih naučnika.

„Ovo je očekivano imajući u vidu opšte uslove rada naših naučnika. U tom smislu je ovo i dalje izvanredan uspeh naše nauke”, navela je Popović.

Najbolju poziciju najstariji univerzitet u Srbiji imao je 2016. i 2017. godine kada se našao između 201. i 300. mesta. Od 2018. godine počeo je da pada na neformalnoj, ali prestižnoj listi svetskih univerziteta.

Osim Univerziteta u Beogradu na listi 1.000 najboljih univerziteta sveta našao se i Univerzitet u Novom Sadu, koji je zauzeo poziciju od 901. do 1.000 mesta.

Univerzitet u Novom Sadu prošle godine ispao je sa Šangajske liste, ali je ove godine ponovo uspeo da se vrati, prenosi Juronjuz Srbija.

Od univerziteta u okruženju na listi su još su Univerzitet u Ljubljani (501-600 mesta) i Univerzitet u Zagrebu (od 601. do 700. mesta).

Na prvom mestu je Univerzitet Harvard, slede Stanford, Kembridž, MIT, Berkli, Prinston, Oksford Kolumbija, Kalifornijski tehnološki institut i Univerzitet u Čikagu.

Na ovoj listi Univerzitet u Beogradu se prvi put našao 2012. godine, medu 500 rangiranih.

Iako je Šangajska lista neformalna, stvar je prestiža biti na njoj, jer obuhvata manje od četiri odsto svetskih univerziteta.

Kriterijumi za rangiranje na listi su: alumni dobitnici Nobelove nagrade (i srodnih disciplinarnih nagrada), nastavnici/istraživači dobitnici Nobelove nagrade (i srodnih disciplinarnih nagrada), broj visoko citiranih nastavnika/istraživača u okviru određene naučne oblasti, broj naučnih radova objavljenih u časopisima „Nauka i priroda”, broj naučnih radova objavljenih u časopisima sa indeksirane liste, akademski doprinos prema navedenim indikatorima u odnosu na broj zaposlenih.

Akademsko rangiranje svetskih univerziteta  sprovodi šangajski Univerzitet Đao Tong od 2003. godine, prenosi Tanjug.

 

Komentari9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

desa
Pomesali se nauka i politika. E, ne ide
Duboko i dugo
... isto kao i Inžinjerska komora, SANU, Privredna komora ... Negativna selekcija kadrova, uticaj politike a ne struke, frakcije i borba za pozicije, sve do najsitnijih ličnih interesa. Ne znam za lek.
Deus
Megatrend je fakultet koji je, pored Kembrdza, proizveo najvise funkcionera i stoga bi trebao da bude na vrhu bilo koje liste
Dr Zoran Markovic
Dok budu vladali nepotizam, negativna selekcija i zaposljavanje i promocija politicki podobnih, bice sve gore i gore. Objektivnost, pravi naucni rad i suprostavljanje korupciji bilo koje vrste (politickoj, partijskoj, nacionalnoj, rodjackoj, klanovskoj, ...) jedini su put oporavka i napretka. Tezak put, ali daje rezultate. Ali za to nam trebaju casni ljudi posveceni nauci, Univerzitetu, studentima, obrazovanju, narodu i zemlji. Imamo li i takvih?
Милош
1) Мање улагања у стадионе и игралишта а више у образовање и културу би значило позитивну промену. 2) Враћати српске професоре из иностранства на факултете и институте, што би морало бити праћено са низом бенефиција. 3) Смањити и неутрализовати кадрове који годинама не раде ништа од значаја за науку већ живе од система и синекуре.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.